Dostupni linkovi

CG se mora uključiti u globalne tokove


Mojmir Mrak, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani

U ciklusu intervjua "Crna Gora i region" razgovaramo sa Mojmirom Mrakom, profesorom Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, koji govori o tranzicijskim i evro-integracijskim procesima Crne Gore.

RFE: Profesore Mrak, u posljednje vrijeme se, u domaćoj javnosti, dosta špekuliše sa terminom apliciranja Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji, kojom trenutno predsjedava upravo Slovenija. Da li iz vaše vizure djeluje da je Crna Gora spremna za podnošenje zahtjeva za članstvo u Uniji, odnosno, šta još nedostaje da bi bila potpuno spremna za status kandidata?

MRAK: Mislim da je Crna Gora u poslednje dvije godine napravila stvarno velike korake na putu prema Evropskoj uniji. Potpisala je ugovor. Taj ugovor se realizuje, i verovatno jeste vreme da Crna Gora napravi procjenu da li već može da napravi predlog za članstvo. Jasno taj korak će značiti dosta rada, priprema, priprema na pitanja koja će doći od strane Evropske komisije, ali ja mislim da jeste to vreme tu i da bi verovatno trebala da napravi.


RFE:
Zašto je za jednu zemlju dobro da bude član Evropske unije?


MRAK:
Mislim da ima puno razloga zašto je Slovenija želela da bude u Evropskoj uniji i mislim da to što je do sada bila u Evropskoj uniji potvrdilo da je to bila prava odluka. Prvo, treba se pitati šta jeste alternativa da nisu u Evropskoj uniji to je jedna stvar, a ima i puno stvari u oblasti ekonomije i neekonomije. Puno puta se samo ekonomske stvari postavljaju kao ključna stvar, ali mislim i na te neekonomske stvari kao što su da pripadaš nekom području generalne važnosti da je to područje nekih jasnih pravila igre vrlo značajno i bar u našem primeru se pokazalo kao dobro.


RFE:
Ne treba biti stručnjak, pa uočiti velike razlike između zemalja Evropske unije, naročito onih koje su postale dio te zajednice prije posljednjeg proširenja, i država zapadnog Balkana. Pored ekonomskih, tu su i mentaliteske, kulturološke i mnoge druge razlike. Da li je realno očekivati evropeizaciju Balkana, ali ne u smislu formalnog učlanjenja u Evropsku uniju, već suštinskog prihvatanja evropskih vrijednosti i načina života.

...proces uključivanja u Evropsku uniju i za ove zemlje zapadnog Balkana jedan izuzetno koristan instrument za ubrzavanje i završetak procesa tranzicije...

MRAK: To je teško reći. Ipak, građani tih zemalja bolje znaju kakav će taj proces biti, ali ja mislim da uključivanje u Evropsku uniju ipak znači, ne samo neko prilagođavanje nekih zapadnoevropskim procesima, nego je to jedan proces kome se zemlja uključuje u globalne tokove i te zemlje koje koje se uključuju u te globalne tokove će morati da odluče da li idu u Evropsku uniju ili ne. Ako govorimo u oblasti ekonomije zemlja će morati biti konkurentna da li da uđe u Evropsku uniju ili ne. Tako da bih rekao da je proces uključivanja u Evropsku uniju i za ove zemlje zapadnog Balkana jedan izuzetno koristan instrument za ubrzavanje i završetak procesa tranzicije. Ja nikako ne mislim da su ove zemlje koje su već ušle u Evropsku uniju završile tranziciju, ali sigurno možemo reći da smo sigurno u daljoj fazi procesa tranzicije nego što su zemlje u toj regiji. Ti procesi prilagođavanja globalnim trendovima ići će dalje i mislim da je proces uključivanje tih zemalja u Evropsku uniju taj instrument koji može te procese napraviti efikasnije i na korist u krajnjoj liniji građana tih zemalja.


RFE:
Kad smo kod tranzicije, kako ocjenjujete tranzicioni proces u Crnoj Gori?

MRAK: Svaka zemlja ima svoje karakteristike, i svaka zemlja na bazi tih svojih karakteristika definiše neki svoj put u tranziciju. Ja mislim da je, ako gledamo sa naše slovenačke strane, bila dosta specifična i ja mislim da je i vaša strana po nekim stvarima dosta specifična, vi ste jedina zemlja u tranziciji koja ima euro već u vreme kada je zemlja na početku procesa uključivanja u Evropsku uniju i to je jedna specifičnost koja će se odraziti i u daljnjem procesu tog uključivanja zemlje u Evropsku uniju. Crna Gora je mala zemlja kao što je to i Slovenija i ima izuzetne prednosti u oblasti teritorija i prirodnih lepota, tako da sigurno može da i iz tih stvari iskoristi neke specifičnosti u svom putu u tranziciju i jasno u Evropsku uniju.


RFE:
Ovdje je veoma uočljiva protivurečnost između deklarisanih ciljeva, i poštovanja obaveza i implementacije mnoštva usvojenih zakona, propisa, standarda... Da li je narodima Balkana Evropska unija cilj samo zato što ona predstavlja simbol dobrog života, a ne zbog iskrene želje i namjere za pravom evropeizacijom duha i prostora?


MRAK:
Tu će te zemlje naići na vrlo ozbiljan test u vreme kada počnu pregovori. Treba biti vrlo jasan. Do početka pregovora je ključni kriteriji politički, a sam proces onda pregovora jeste u suštini na jednoj strani prihvaćanje pravnog reda, ali mislim da je mnogo značajnije u poslednje vreme implementacija tog što smo prihvatili. Mislim da je to jedno iskustvo iz ovog proširenja sa desetoricom, odnosno dvanaestoricom zemalja, gde ako pogledamo unazad se vidi da je bio onaj deo koji se odnosi na prihvatanje zakona. Relativno lakši deo, a mnogo teži deo je implementacija svega toga. Mislim da se pokazuje na primeru Turske, Hrvatske proces pregovora danas mnogo komplikovaniji, mnogo sveobuhvatniji nego što je bio u naše vreme. Pregovori teku po nekom sistemu pregovora po pojedinim oblastima, po pojedinim poglavljima pravnog reda i sada u toj rundi pregovora postoje već vrlo jasni kriterijumi za otvaranje pojedinih pregovora za njihove pregovore, ne samo za njihovo uključivanje. Tako da je tih stepenica sada mnogo detaljnije opredeljene i ta činjenica da ćete početi pregovore će samo značiti da ulazite u jednu novu fazu u kojoj će biti mnogo značajnije ne samo usvajanje zakona nego i njihova implementacija i to je sada kod mnogih zemalja ključni problem.


RFE:
Da li je za jednu zemlju dovoljno da postane članica Evropske unije, pa da odjednom svi počnu dobro da žive? Tu, očito ima prilično zabluda?

...kada zemlja postane članica Evropske unije do tada je morala de fakto napraviti puno promena u svojim ekonomskim i drugim sustavima...

MRAK: To samo po sebi nije neposredno vezano, ali jedna stvar je vrlo bitna kada ćete vi postati članovi Evropske unije, odnosno kada zemlja postane članica Evropske unije do tada je morala de fakto napraviti puno promena u svojim ekonomskim i drugim sustavima, te da ćete kroz taj proces tranzicije zemlja će biti mnogo osposobljena da donese neko suočavanje sa izazovima globalnog sveta i jasno kroz sam taj proces biće osposobljena za bolji život. Sama činjenica da si ti član Evropske unije sam po sebi neće bitno menjati. U samom tom procesu vi ćete kao što smi i svi drugi bitno morati menjati stvari i kroz samo to učlanjivanje se pokazuje i ima dobrih efekata. Nije tu isključiva korist u ekonomskoj oblasti već u nizu drugih oblasti. Ja dolazim iz oblasti visokog školstva i moram reći da taj proces uključivanje u život u Evropskoj uniji znači jednu bitnu, bitnu promenu načina funkciniranja tih institucija, to je mnogo više konkurencije od vani, studenti dolaze iz drugih zemalja, a naši odlaze tako da je ta mobilnost mnogo veća nego na većem tržižtu koje je mnogo konpatiblnije, ali pruža i mnogo prilika.


RFE:
Koji su ključni problemi koji otežavaju proces integracije Crne Gore u Evropsku uniju?


MRAK:
To bih ja teško rekao, jer ne poznajem dovoljno zemlje, ali sigurno će biti kao i u mnogim drugim zemljama jedan od problema će biti ta sposobnost administracije da pravovremeno i kvalitetno vodi te procese koji su potrebni za uključivanje zemlje u Evropsku uniju. Tu će biti

...morate računati na to da bi do bitnih promena došlo i bez ulaska u Evropsku uniju, jer Crna Gora ne može živeti kao neki otok nego će morati da se uključi u globalne tokove i samo to će menjati stvari. ...

bitnih promena u oblasti ekonomije, pre svega u kontekstu neopohodnosti povećavanja njene konkurentnosti. Treća stvar i u tim sistemima kao što su visoko školstvo, poljoprivreda će dolaziti do bitnih promena, ali morate računati na to da bi do bitnih promena došlo i bez ulaska u Evropsku uniju, jer Crna Gora ne može živeti kao neki otok nego će morati da se uključi u globalne tokove i samo to će menjati stvari.


RFE:
Korupcija i organizovani kriminal su pojave zbog kojih neprestano stižu upozorenja sa relevantnih međunarodnih adresa. Do sada, ni te međunarodne adrese, ali ni domaća javnost nijesu stekli utisak da je država čvrsto riješila da se izbori sa ovim pojavama?


MRAK:
Verovatno će zemlja, ako to do sada nije došlo, taj problem će ako postoji morati da se rešava sa nekim detaljnijim, bitnijim merama nego što je bilo do sada. Ja vašu situaciju ne poznajem u tolikoj meri da bih mogao to konkretno komentirati.


RFE:
Koliko je netrpeljivost, nataložena tokom posljednjih ratova, još uvijek ukorijenjena u svijesti ljudi na ex-Yu prostoru i koliko ova okolnost utiče na integraciju balkanskih država u Evropsku uniju?


MRAK:
Ako se gleda sa stanovišta Evropske unije i zemalja članica ja mislim da tu postoji inteers da se te zemlje uključe u Evropsku uniju baš zato što su te zemlje u Evropi i imamo sada tu situaciju da je kompletan Bakan kao neka rupa obuhvaćen za zemljama članicama od Grčke preko Bugarske, Rumunije i tako okolo, tako da ako samo pogledaš geografski logično je da su te zemlje da postaju deo Evropske unije, ali to ne znači da postaju deo Evropske unije nekako kao nekakav blanš nego u procesu sa ispunjavanjem kriterija koji su za to potrebni. Taj bi proces uključivanja u Evropsku uniju bio koristan u smislu smanjivanja tenzija za koje ste vi pitali , jer jednostavno, kada zemlja počne da se pre svega okreće budućnosti sa pitanjima razvoja onda i te stvari postaju ne kažem manje značajne, ali ipak je prioritet šta sa tim razvojim stvarima što bi bilo vrlo značajno za zemlje na Balkanu.


R
FE: Crnoj Gori, pored evro-integracije, predstoji i eventualno, učlanjenje u NATO pakt. Koliko su ova dva procesa povezana, odnosno, da li je učlanjenje u NATO preduslov za sticanje statusa punopravnog člana EU? O tome se, u Crnoj Gori, često polemiše.


MRAK:
Imate zemlje članice Evropske unije koje nisu članice NATO-a. Možete i na tome sami zaključak da napravite. Uključivanje u euroatlantske veze je korisno, ali učlanjenje u NATO nije preduslov za to. Konačno, imate Austriju.


RFE:
CEFTA sporazum, kao da ne daje očekivane rezultate. Da li je potrebno duže vrijeme da bi ovaj Sporazum zaživio, ili ispada da balkanske zemlje padaju na još jednom "evropskom testu"?

MRAK: Ta CEFTA je sigurno jedan instrument koji je koristan, ali ja ga gledam kao neku pripreme za uključivanje u Evropsku uniju. Obim razmjene između tih zemalja neće biti glavni deo njihove trgovine i rezultati nekog takvog ugovora se ne vide na tako kratak rok. Mislim da ćemo moći govoriti da li je to uspešno ili manje uspešno nešto kasnije.


RFE:
Koji je pravi put za dalji razvoj crnogorske ekonomije?


MRAK:
Svaka zemlja će naći tu svoj put, a tako i Crna Gora.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG