Srijeda, 20. avgust/kolovoz 2014, 12:42 CET
Juka Prazina, maj 1993.

Lišen iluzija i zabluda vraćam se kući (33.deo)

*“Svašta ima na Igmanu. Tamo su i Jukini, i Zukini, i “Crni labudovi”. Sa njima teško sarađujemo. Juka ima pik na Vas, pukovniče, od momenta kada je bio u pritvoru u Konjicu. Bio bi pravi trijumf za njega da Vas se dokopa Dalje/More

Sarajevo, ratni snimci

Opet smo izigrani pukovniče (32.deo)

Niko se nije uspeo oprati od greha koji ne postoje. I kako bi to bilo uopšte moguće? Nametnuli su mi kafkijansku poziciju i sada puštaju da jurišam na vetrenjače svoje rehabilitacije. Kako se izbaviti iz krivnje koju nemam? Dalje/More

Reka Neretva protiče kroz Mostar, arhivska fotografija

Pobeći iz stvarnosti, u njoj više nema ničeg lepog (31. deo)

Osam dana se nisam okupao, ni obrijao!? Nikad duže, od kako znam za sebe. Presvlaka i pribor su ostali u ARKI. Gnušam se vlastite prljavštine. I svega što mi se dešava. Uvukla se golema tuga u mene. Dalje/More


Ne smem zaspati, bojim se snova! (30. deo)

Ujutro, 2. novembra 1992, sa Nihadom Ališpagom, zamenikom komandanta jedinice “Zulfikar”, odlazim u obilazak položaja jedinice na Golom brdu. Vozimo i doručak za borce. Znatiželjno se raspitujem šta im šalju za obrok – konzervu ribe, belu kafu i 1/4 hleba po vojniku
Dalje/More

Optimizam je pozitivan kad je utemeljen (29. deo)

Među malobrojnim građanima srpske i hrvatske nacionalnosti, odnosno pravoslavne i katoličke vjere, koji su ostali, uvlači se sve veći strah od „mafijaša“, samostalnih vojnih grupa, koji otimaju i pljačkaju privatnu imovinu ili vrše pritisak da napuste kuće
Dalje/More

Rezervni sastavi policije odbijaju potčinjavanje (28.deo)

Odlučujem se za ponovni obilazak Igmana. U Delalićevom štabu me odgovoraju, Danju je opasno putovati automobilom. Dobili smo vest da su četnici krenuli tenkovima na Košćan. Ne pomažu upozorenja. Ališpago (ili od milja Špago) je za volanom.
Dalje/More

Svako na Igmanu ima svoj ‘film i priču’ (27.deo)

Prenoćio sam na Igmanu. U osam sati ujutro, 27.oktobra, prisustvujem jutarnjem referisanju Taktičke grupe “Igman” ili TG–2. Atmosfera je ozbiljna, radna i, što je najvažnije, proticala je u pozitivnom “ozračju”.
Dalje/More

Prva ratna zima neumitno dolazi (26. deo)

Gospodine pukovniče, na Igmanu nas ima sada oko 800, a front kojeg branimo iznosi 62 km. Vidite da su vojnici u farmericama, 30% ih nema čizme, 60% vojnika je u ljetnim odijelima, a snijeg je na Bjelašnici
Dalje/More

Mučki napad HVO-a na Prozor (25.deo)

Ujutro, 22. oktobra, srećem starog znanca Edhema Badžaka, novinara "Oslobođenja". Susret je pun emocija. Zanimaju me njegove ocene o vojno-političkoj situaciji u ovom kraju. Najupečatljivija mi je, svakako, ona o zaoštravanju odnosa između HDZ i aktuelne vlasti.
Dalje/More

Zašto Iranci obučavaju naše diverzante? (24. deo)

Posadu PAT-a iznad Konjica čine tri borca. Nijedan vojno obrazovan. Do rata su svoj hleb zarađivali u tvornicama u Konjicu. Sad druguju sa oblacima i kišom, brane prolaz četnicima. I čekaju obrok, čorbu, jer je vreme ručku. Mesa nisu videli tri meseca.
Dalje/More

Ništa od povratka u Sarajevo (23. deo)

Osam kilometara posle Imotskog stižemo na granični prelaz prema Republici Bosni i Hercegovini. Prvi put prelazim kopnenu granicu svoje domovine i osećam kako mi raste samopouzdanje. Iako je dug i opasan put još pred nama, lakše dišem
Dalje/More

Nismo sami, još uvek ima onih koji su vezani za BiH (22. deo)

U poslednje vreme je sve više problema prilikom prolaska kroz Hercegovinu. Jedinice HVO nam gotovo redovno zaplene jedan dio robe, bez obzira na naše protivljenje. Hrvatska vojska oprema HVO koji je na logističkom obezbeđenju Ministarstva obrane RH
Dalje/More

Ništa ne sme nadvisiti Kaptol (21. deo)

Moram kazati Amerikancima da je trenutačna obustava rata u BiH imperativ. Napominjem da se to može ostvariti jedino pritiskom na Miloševića, koji autoritativno može narediti vođama bosanskih Srba da prekinu genocid, urbidi, kulturocid, ekocid
Dalje/More

Bosanac u palati UN-a (20.deo)

Ispred UN-a zastava s ljiljanima na jarbolima, među 178 nacionalnih zastava. Impozantnih dimenzija bronzana skulptura kolta, s cevi u čvor zavezane. Eh, kada bi Ujedinjene nacije zavezale u čvor cevi usmerene na Bosnu i Sarajevo!?
Dalje/More

Imam li pravo na malo sreće? (19. deo)

Noć je pred nama. Pred nama su svetlosti Brodveja, avenije i ulice, trgovi i kvartovi noćnog Njujorka. Opet mi se po mozgu mota sumnja, imam li pravo na ovo malo sreće? Odgovor ne znam
Dalje/More

Koja je snaga Juke Prazine? (18.deo)

Ne mogu da izbrišem iz sećanja perfidnu propagandnu mašineriju vojske bosanskih Srba, á la Gebels. Na radiju SRNA polovinom maja novinar Đogo saopštio je morbidnu vest: „Da bi umirili gladne lavove i njihovu nesnosnu riku Muslimani bebe iz bolnice Jezero bacaju lavovima!“ Oh, Bože, što stvori ovakva bića, pitam, a ne čujem odgovor.
Dalje/More

Kopni nada da će svet pomoći (17. deo)

* Nisam mogao ne videti napor Alije Izetbegovića da svim sredstvima kojim je raspolagao sačuva mir... Doživeo sam ga kao čoveka koji pokušava nemoguće, koji uvodi moralne principe u surovu političku praksu nepolitičkih naroda.
Dalje/More

Ko ne želi probiti obruč oko Sarajeva (16. deo)

Analiza avgustovske akcije za proboj nedvosmisleno ukazuje na bitne elemente, koji su doprinijeli neuspjehu, a to su po mom mišljenju: odsustvo želje državnog rukovodstva za izvršenje deblokade grada.
Dalje/More

I smrt starih zgrada zna zaboleti poput ljudske (15. deo)

Nadomak Predsedništva, na raskršću prema Koševu, vidimo samo skelet jedne od najlepših zgrada Sarajeva. Vatra još tinja, a vatrogasci, vidno neraspoloženi zbog nemoći da je spase, bezvoljno pljuskaju po zgarištu
Dalje/More

HVO – Nama je Boban vrhovni zapovjednik (14.deo)

* Javna je tajna da mnogi sada beže! Uvidevši da naši višekratni vojni pokušaji deblokade ne daju uspeha, ni nade da će se to uskoro desiti, ne želeći dalje trpeti bedu i strah od sakaćenja, smrti ili od nečeg trećeg, petog, desetog, nastoje po svaku cenu i svim sredstvima pobeći iz grada.
Dalje/More

Gradom vlada njegovo visočanstvo – strah! (13. deo)

Nesreća se definitivno ugnezdila u Sarajevu. Kuca svakodnevno na sve brojnija vrata sarajevskih porodica. Zadnje stranice dnevnih listova Oslobođenja i Večernjih novina su sve punije imenima poginulih od snajpera i granata
Dalje/More

Ni hrana nije ista za sve (12. deo)

Kako je vojska bosanskih Srba pojačavala opsadu oko Sarajeva i neutralisala više od 65% teritorije BiH, tako se osoblje UNPROFOR.a osećalo sve nesigurnije. Na početku MacKenzijeve komande UNPROFOR-om na njih se često pucalo, ali se »nije znalo« ko je odgovoran
Dalje/More

Mi branimo naše Sarajevo! (11.deo)

Nasilno se ulazi u stanove; napušteni stanovi se ne pečate; građani se odvode na nezakonito isleđivanje, a nekima se nakon toga gubi trag; pljačka se, otima, švercuje. Komadiri se, neretko, ponašaju kao šerifi!
Dalje/More

"Velešiće tuci i Pofaliće tuci" (10. deo)

Imao sam jedinstvenu priliku da na liniji vidim i egzemplarne primerke našeg »naoružanja«. Tako mi je jedan mladić pokazao svoju pušku, na njoj grb monarhističke Jugoslavije i godina proizvodnje 1928!?
Dalje/More

Kako je odbranjeno Sarajevo i ranjen moj sin (9.deo)

Kako smo, uopšte, uspeli?« Neshvatljivo mi je da smo mi, pripadnici TO i MUP-a, smogli snage, umešnosti i hrabrosti, pa 2. maja 1992. godine sprečili elitne jedinice JNA da podele grad i uspostave svoju vlast?
Dalje/More

Video Kidnapovanje Alije Izetbegovića (8. deo)

Ponavljam poruku da treba pustiti kolonu da nastavi kretanje ka Skenderiji. Duž kolone, tamo prema mostu Drvenija, čuje se sporadična pucnjava. Iz sveg glasa vičem, pre bi se reklo da se derem: "Ne pucaj. Ne pucaj!"
Dalje/More

Video Obruč oko Sarajeva se steže (7.deo)

I dalje sam sklon procenama da ovo ludilo ne može još dugo trajati. Ne može! Pa nisu svi u toj »JNA« luđaci, ne mogu, valjda, svi izdavati ili slušati komande da se »bije« po gradovima i ubijaju nedužni ljudi, civili.
Dalje/More

Podlost u pamfletima JNA (6.deo)

JNA i TO opština sa većinskim srpskim stanovništvom (za)posedaju povoljne topografsko – taktičke položaje oko naseljenih mesta i duž komunikacijskih pravaca, a objektivnog razloga za to nemaju. Na tim područjima nema naoružanih
Dalje/More

Imam li prava odlučivati o sudbini nekog mladog čoveka? (5. deo)

Nervira način na koji TV Sarajevo informiše javnost o stanju u BiH. Već dve noći daju skupne vesti sa TV Beogradom i Novim Sadom, što stvara konfuziju kod gledalaca. Ispada kao da se puca negde u Africi i Aziji, a ne na našem kućnom pragu i u našoj kući
Dalje/More

Kako umiriti ljude (4. deo)

Izlazim iz stana nakratko, da kupim novine i hleb. U toku dana posećuju me moje komšije, Muhamed i Kimeta Hadžikapetanović, pa Jelica i Rešad Ćatović. Hoće da čuju moje mišljenje o neveselim događajima.
Dalje/More

6. april 1992. (3. deo)

6. aprila pucaju maskirane osobe, čarapama skrivaju lice. Bitange, teroristi. Je li slučajno, pitam se, što se ovo događa baš na godišnjicu fašističkog bombardovanja Sarajeva 1941. godine?
Dalje/More

Za koga pišem ovu knjigu? (2. deo)

Na prosvećenim Srbima građanske, demokratske provenijencije je težak, ali častan zadatak da skinu ljagu koju su srpskom narodu naneli njegovi vlastiti nacional-šovinisti. Ali, isti takav zadatak stoji i pred bošnjačkim i hrvatskim građanima, da i sami svedu račun sa svojim nacionalistima
Dalje/More

Knjiga Jovana Divjaka: "Ne pucaj" (1. deo)

Obavezu da sredim beleške iz ratnog i poratnog dnevnika i da ih pretočim u knjigu moje istine o BiH imam prema majkama i očevima koji su izgubili po pet-šest sinova i kćeri i sada, ojađeni čekaju, s varljivom nadom, da im se bar neko od dece vrati.
Dalje/More

Biti i ostati na ljudskoj obali života

Radio Slobodna Evropa u nastavcima donosi odlomke, dosada neobjavljenog, rukopisa Jovana Divjaka, knjige koja predstavlja svjedočenje s kraja XX stolejća.

”Srećan sam da sam bio i ostao na ljudskoj obali života…”,  piše Divjak na prvim stranicama knjige o dramatičnim ratnim godinama koje su za autora bile i „zvjezdani trenuci njegovog života“.

U vremenu u kojem je bilo teško sačuvati glavu, samo je teže bilo „sačuvati obraz“. Za tu tvrdnju je teško naći uvjerljivijeg svjedoka od samog Divjaka, koji se prvi put na web stranici RSE pojavljuje kao pisac.

Rođen je 1937. godine u Beogradu, a rat u BiH ga zatiče u činu pukovnika JNA. Vojni sud te Armije optužuje ga što je 1991. podijelio oružje Teritorijalnoj odbrani u Kiseljaku.

Po izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine priključio se Teritorijalnoj odbrani BiH, gdje postavljen za zamjenika komandanta. Na toj funkciji ostaje i nakon formiranja Armije Republike BiH.

Penzionisan je 1998. godine kao jedan od najomiljenijih komandanata Armije BiH i branitelja i države i njenog glavnog grada.

Nakon penzionisanja, aktivira se u nevladinom sektoru i javnom životu.

Vodi udruženje Obrazovanje gradi BiH. Uživa ugled skromne i visoko moralne osobe posvećene pomaganju ugroženim i obespravljenim.

Jovan Divjak je dobitnik francuskog ordena Legije časti. Istim povodom, s njim je, te 2001.godine, razgovarala Sabina Čabaravdić. Intervju možete pročitati OVDJE.