Bez obzira na ozbiljnost situacije i nezadovoljstvo dosadašnjom Vladom, građani Srbije uviđaju da Tadićeva Demokratska stranka ipak vodi zemlju ka predvidljivijoj budućnosti - sa evropskom orijentacijom i usmerenošću na reforme.
Takav ishod izbora će pozdraviti i EU i SAD, kaže za Radio Slobodna Evropa
Ivan Vejvoda, potpredsednik Nemačkog maršalovog fonda. Međutim, on ističe da će nova Vlada morati da mnogo ozbiljnije sprovodi demokratske i ekonomske reforme da bi, između ostalog, izbegla grčki scenario.
RSE: Stiče se utisak da Tadić i njegova partija imaju više šansi da formiraju Vladu, odnosno da on pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora.
Vejvoda: Tako je. Obistinila su se predviđanja da su dve najjače partije – Demokratska i Srpska napredna stranka. Sada je najveća nepoznanica ko će formirati vladajuću koaliciju u parlamentu. Međutim, čini mi se da ćemo videti revidiranu ili redefinisanu koaliciju pod vođstvom Demokratske stranke, zajedno sa Socijalističkom partijom. Postavlja se pitanje ko će im se pridružiti – da li Liberalno demokratska partija ili Ujedinjeni regioni Srbije. To će se videti već narednih dana kada se bude odlučivalo o podršci kandidatima u drugom krugu predsedničkih izbora.
RSE: Dačić i socijalisti sada postaju ključni činilac bez koga neće biti moguće da ni demokrate niti naprednjaci formiraju Vladu, odnosno njihovi kandidati izabrani za predsednika. Da li će on ispostaviti velike zahteve i da li je moguće da uđe u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom.
Vejvoda: Predviđam da će socijalisti ostati u koaliciji sa Demokratskom strankom, ali im uspeh na ovim izborima daje veću političku snagu u pregovorima oko formiranja vladajuće koalicije.
RSE: Neosporno je da su građani Srbije izuzetno nezadovoljni svojom socijalnom i ekonomskom situacijom, korupcijom. Zbog toga se očekivalo da će možda kazniti stranke vladajuće koalicije i da opozicija, pre svega Tomislav Nikolić, dobije mnogo više glasova. Šta su birači imali pre svega na umu kada su se ovako opredelili?
Vejvoda: Naravno da su se birači rukovodili teškom situacijom u kojoj je nalazi zemlja i oni pojedinačno, mislim na nezaposlenost i pad životnog standarda. Oni su, međutim, našli razborito rešenje. Ako uporedimo stanje u Srbiji sa Grčkom, koje je mnogo teže, i gde su takođe u nedelju održani izbori, vidimo u kojoj meri su tamo kažnjene ključne stranke koje su pale ispod svih predviđanja. Nova demokratija je osvojila oko 20 odsto, a do juče vladajući PASOK je pao na treće mesto, dobivši svega 13 procenata glasova. Dakle, vidi se kako težina situacije utiče na opredeljivanje birača. U Srbiji je to otprilike na sredini. Dakle, bez obzira na ozbiljnost situacije i nezadovoljstvo ljudi dosadašnjom vladom, oni uviđaju da Demokratska stranka ipak vodi zemlju ka predvidljivijoj budućnosti - sa evropskom orijentacijom i usmerenošću na reforme. Ako Demokratska stranka formira koaliciju, kao što očekujem, onda će joj ovi izborni rezultati biti jaka poruka da zaista formira Vladu koja će mnogo ozbiljnije da nastavi demokratske reforme i rešava problem korupcije, kao i sve ostale nepodopštine. Naravno, mora i da primeni ozbiljan ekonomski program, kako bi Srbija izbegla grčki scenario za četiri ili osam godina.
RSE: Kada je reč o regionu i međunarodnoj zajednici, pre svega SAD i EU, pretpostavljam da njima više odgovara da pobedi Tadić i njegova grupacija. Da li će Zapad uzeti aktivno učešće kao i 2008, ili će ovoga puta ostati po strani.
Vejvoda: Mislim da će ostati po strani, u tom smislu što je ovo uhodana koalicija. Potpredsednica Socijalističke partije Dijana Vukomanović je manje više ukazala da će ostati u postojećoj koaliciji. Stoga nema više one neizvesnosti kao 2008, kada su mnogi postavljali pitanje da li će SPS da se prikloni Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije. Mislim da će ovi rezultati biti pozdravljeni u Evropskoj uniji i SAD kao znak predvidljivosti srpske političke scene, njene opredeljenosti za demokratske reforme i evropski kurs.
RSE: Dakle, očekujete da će na unutrašnjem planu ta Vlada odlučno sprovoditi reforme. Međutim, kada je reč o regionu bilo je dosta kritika da se u prethodnom periodu nije dovoljno distancirala od Miloševićevog nasleđa, a u Evropskoj Uniji nisu blagonaklono gledali na Tadićevu politiku “i Kosovo i Srbija”. Da li se može očekivati zaokret ili kontinuitet spoljne politike.
Vejvoda: Čini mi se da su neke od tih kritika bile neopravdane, s obzirom da su pregovori između Beograda i Prištine ipak krenuli pre više od godinu dana, da su postignuti neki kompromisi. Mislim da se kritika može uputiti na brzinu, odnosno sporost u tim dogovorima. No, u svakom slučaju, to što je bitno za region i Evropsku Uniju kojoj svi teže, jeste da se taj dijalog nastavi i da se, eventualno, ide na globalnije rešenje kosovskog pitanja na osnovu četiri tačke koje je predsednik Tadić predložio, odnosno da se pronađe rešenje za autonomiju severa Kosova, koje bi bilo odgovarajuće, odnosno najmanje rđavo po obe strane.