Rojters, priredio Slobodan Kostić
Uz najave da bi oblasti na istoku Ukrajine mogle dobiti specijalni status, ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je da Rusija povukla većinu svojih snaga iz njegove zemlje, budeći tako nadu da se, nakon petomesečnih sukoba u kojima je ubijeno više od tri hiljade ljudi, uspostavlja trajni mir.
Moskva i dalje poriče da je slala svoje trupe u istočnu Ukrajinu da podrži proruske separatiste u borbama sa ukrajinskim snagama, uprkos tome što Kijev i njihovi partneri sa Zapada ponavljaju da postoje više nego očigledni dokazi koji govore suprotno.
Predsednik Porošenko rekao je na sednici Vlade koja je prenošena na televiziji da će Ukrajina očuvati svoj suverenitet i državno jedinstvo kako je to predviđeno mirovnom mapom puta koja je usvojena prošlog petka, dodajući da je potrebno da istočni delovi zemlje koji se nalaze pod kontrolom pobunjenika dobiju specijalni status.
„Prema najnovijim informacijama koje sam dobio od bezbednosnih službi, 70 procenata ruskih trupa vratilo se natrag preko granice“, rekao je Porošenko.
„Ovo dodatno ojačava našu nadu da mirovni plan ima dobre izglede.“
Međutim, Porošenko je kazao da nije lako očuvati primirje zato što, kako je rekao, „teroristi“ neprekidno pokušavaju da isprovociraju ukrajinske snage.
Ukrajinski vojni izvori zabeležili su najmanje šest slučajeva kršenja primirja tokom noći, dodajući da u njima nije bilo žrtava. Ipak, pet vojnika je poginulo tokom prekida vatre, tvrdi Kijev, uključujući i jednog civila tokom bombardovanja Marijupolja tokom vikenda.
Porošenko objašnjava da se reorgranizuju snage na istoku Ukrajine, ali ne u sklopu priprema za novu ofanzivu protiv pobunjenika, kako to oni govore, već da bi se zaštitila teritorija od mogućih napada separatista.
Kremlj je saopštio da su ruski predsednik Vladimir Putin i Porošenko zadovoljni načinom na koji se održava primirje, koje je na snazi već duže od pet dana. Dvojica lidera razgovarala su telefonom u utorak, drugi put ove nedelje.
U televizijskoj izjavi Porošenko je ponudio pobunjenicima „maslinovu grančicu mira“ rekavši da će sledeće nedelje predložiti rešenje koje bi omogućilo specijalni status za regione Donjceska i Luganska koji se nalaze pod njihovom kontrolom.
Ipak, on je bio odlučan u odbijanju separatističkih zahteva za punom nezavisnošću tih regiona, uključujući i svaki oblik radikalne federalizacije zemlje koju potencira Ruija.
„Protokol iz Minska predviđa ponovno uspostavljanje i očuvanje suvereniteta Ukrajine na čitavoj teritoriji Donbasa (u istočnoj Ukrajini) uključujući delove koji su pod kontrolom naoružanih lica“, rekao je Porošenko.
„Nema govora o federalizaciji ili odvajanju bilo kog dela ukrajinske teritorije.“
Ruski predsednik Vladimir Putin optužio Zapad da koristi ukrajinsku krizu za oživljavanje NATO i poručio da Rusija nema nameru da ulazi u novu trku u naoružanju
Evropska unija i SAD uvele su ekonomske sankcije protiv Rusije zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi, na šta je Moskva uzvratila zabranama uvoza prehrambenih proizvoda sa Zapada.
Evropska unija je pripremila i novi paket mera koji bi trebalo da pogodi pre svega ruski bankarski i energetski sektor, ali je odloženo njegovo stupanje na snagu u zavisnosti od toga da li će se održati prekid vatre.
S druge strane, predsednik Porošenko potpisao je zakon koji omogućava ukrajinskim preduzećima da uvedu sankcije protiv ruskih firmi ili pojedinaca za koje se smatra da podržavaju separatiste na istoku Ukrajine.
Jedan od čelnika OEBS-a, organizacije koja nadgleda primirje, izjavio je da bi bilo razumno da se omogući duži vremenski period za sprovođenje procesa uspostavljanja mira pre nego što se uvedu dodatne sankcije protiv Rusije.
Predsedavajući OEBS-a, inače predsednik Švajcarske, Didije Burkhalter, rekao je da će ova organizacija uskoro bespilotnim letelicama nadgledati prekid vatre.
Organizacija "Amnesti internešnel" objavila je da ima dokumentovane dokaze o ratnim zločinima, koje su počinile obe strane u sukobima na istoku Ukrajine, ponavljajući kritike na račun uloge Rusije u ukrajinskoj krizi.
Generalni sekretar te organizacije Salil Šeti rekao je kako "Amnesti internešnel" sukobe u Ukrajini kvalifikuje kao „međunarodni konflikt“, a Rusiju kao „jednog od učesnika“ u sukobu.
