Petak, 06. maj/svibanj 2016, 09:23 CET

    Srbija

    Najvažnije da je došlo do susreta Jahjage i Nikolića

    Tomislav Nikolić pred susret sa Atifete Jahjagom i Ketrin Ešton u Briselu, 6. februar 2013.
    Tomislav Nikolić pred susret sa Atifete Jahjagom i Ketrin Ešton u Briselu, 6. februar 2013.
    Najbolja vest o prvom susretu predsednika Kosova i Srbije Atifete Jahjage i Tomislava Nikolića u Briselu jeste da su se oni uopšte sreli. Taj sastanak je imao pre svega simbolički karakter i od sporedne su važnosti neke protivrečne poruke koje su se od srpskog predsednika nakon tog susreta čule, posebno one koje su bile upućene domaćoj javnosti, ocenjuju sagovornici Radija Slobona Evropa.
     
    Bilo je u obraćanjima predsednice Jahjage i predsednika Nikolića izjava koje su bile “frontalni sudari”, kao što je bilo i formulacija u kojima je postignuto saglasje.
     
    Nikolić je, podsetimo, rekao da je kosovoska predsednica govorila udžbenički, da neće dosanjati svoj san o kosovskoj nezavisnosti, da se neće daleko stići ako se ostane na stavu da je Kosovo nezavisna država, a da rezolucija Srbije nudi rešenje koje bi Kosovu omogućilo da se ostvari i razvije kao da je nezavisna država.
     
    Kosovska predsednica Jahjaga je, pak, naglašavala da predstavlja nezavisnu državu, a da su pomenute Nikolićeve izjave na fonu radikalsko-nacionalističkih opcija.
     
    Složili su se, međutim, u tome da se umesto ka prošlosti moraju okrenuti budućnosti, nastavku dijaloga i dogovoru, a što je najvažnije, visoka predstavnica EU Ešton susret sa njima opisala je kao događaj koji je protekao u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi.
     
    Sasvim predvidivo, nacionalistički blok u Srbiji osuo je odmah paljbu po Nikoliću. Iz Demokratske stranke Srbije odaslat je komentar da je njegov sastanak sa kosovskom predsednicom protekao u uspostavljanju „trgovačke formule“ u odnosima Beograda i Prištine, što je u prevodu optužba da je Srbija spremna da za autonomiju Srba na Kosovu prizna Kosovo.
     
    Florian Bieber, profesor Univeziteta u Gracu, za Radio Slobodna Evropa kaže da je Nikolić delom svojih poruka zadovoljavao i takvu političku opciju, kao što je deo njegovih poruka bio upućen pragmatistima kod kuće i međunarodnoj zajednici:
     
    „Nikolić ima međunarodnu publiku, a osim nje i dve publike u Srbiji –jednu jako negativno ustrojenu prema pregovorima sa Kosovom, kao i onu koja želi pragmatičnu politiku prema Kosovu i onda, naravno, pokušava da takvim izjavama zadovolji sve te strane. Kada, recimo, kaže da nije optimista, to je jak signal za nacionalističke struje u Srbiji i deo njegovog glasačkog tela, ali, sa druge strane, on kaže i da ima poverenja u vladu, što je upućeno pragmatistima. Dakle, on ima toliko lopta u vazduhu da mora da žonglira svima njima“, kaže Bieber.
     
    Uz slične ocene o različitim primaocima Nikolićevih poruka, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za za spoljnu politiku, za Radio Slobodna Evropa ističe da je ono što pre svega treba vrednovati činjenica da je do susreta uopšte došlo:
     
    „Naravno da se različite poruke šalju međunarodnoj zajednici i domaćoj javnosti. Čini se da je reagovanje Nikolića posle susreta više bilo upućeno domaćoj javnosti, a možda je delom bilo i nervozna reakcija na izjave pojedinih međunarodnih zvaničnika pre samog sastanka, poput izjave gospođe Lunaček koja je forsirala izvesnu temu koja niti je bila na dnevnom redu niti je postojalo očekivanje međunarodne zajednice da to predstavlja bilo kakvo priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, zjave najrelevantnijih međunarodnih zvaničnika, pre svega visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, međutim, svedoče o tome da je susret je postigao svoj cilj, što će reći da je bilo bitno da se predsednici sastanu i da u prihvatljivoj atmosferi otvore mogućnost nastavka dijaloga. Ja, dakle, mislim da je taj sastanak bio pitanje simboličnog koraka, koji konkretizaciju neće doživeti kroz dalji razgovor Nikolića i Jahjage već kroz razgovore dva premijera i, možda još i najsnažnije, kroz razgovore na nižem nivou u kojima se dolazi do konkretnih rešenja“, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

    Branka Trivić

    trivicb+yahoo.com

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

    Ovaj forum je zaključen
    Komentari
         
    Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Srpski s mukom

    Pančić: Laka glasanja i teška brojanja

    Ništa od onoga što se događalo u srpsku izbornu nedelju i što se događa nakon nje ne bi smelo da se događa u jednoj iole zreloj demokratskoj državi – a sa zvaničnih adresa nas uveravaju da je Srbija upavo to, ili barem tome teži
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Druga epizoda – Podgoricai
    X
    01.05.2016
    RSE u saradnji sa NED emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novom ciklusu Serijala razgovaramo sa mladima Podgorice. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Posledice rastućeg političkog haosa u Iraku

    Bela kuća je izrazila zabrinutost povodom rastućeg političkog haosa u Iraku i uticaja koji bi on mogao da ima na borbu protiv grupe Islamska država.

    Izbori konačno završeni, DSS-Dveri u parlamentu

    Nakon ponovljenih parlamentarnih izbora na 15 biračkih mesta, može se reći da su izbori u Srbiji završeni, a i poslednja nedoumica je razrešena, jer je i koalicija DSS-Dveri obezbedila cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije.

    Kanada: Vanredno stanje zbog požara

    U kanadskoj provinciji Alberta proglašeno je vandredno stanje zbog ogromnog požara koji je uzrokovao najveću evakuaciju u istoriji te oblasti.