Srijeda, 20. avgust/kolovoz 2014, 22:25 CET

Srbija

Najvažnije da je došlo do susreta Jahjage i Nikolića

Tomislav Nikolić pred susret sa Atifete Jahjagom i Ketrin Ešton u Briselu, 6. februar 2013.
Tomislav Nikolić pred susret sa Atifete Jahjagom i Ketrin Ešton u Briselu, 6. februar 2013.
Najbolja vest o prvom susretu predsednika Kosova i Srbije Atifete Jahjage i Tomislava Nikolića u Briselu jeste da su se oni uopšte sreli. Taj sastanak je imao pre svega simbolički karakter i od sporedne su važnosti neke protivrečne poruke koje su se od srpskog predsednika nakon tog susreta čule, posebno one koje su bile upućene domaćoj javnosti, ocenjuju sagovornici Radija Slobona Evropa.
 
Bilo je u obraćanjima predsednice Jahjage i predsednika Nikolića izjava koje su bile “frontalni sudari”, kao što je bilo i formulacija u kojima je postignuto saglasje.
 
Nikolić je, podsetimo, rekao da je kosovoska predsednica govorila udžbenički, da neće dosanjati svoj san o kosovskoj nezavisnosti, da se neće daleko stići ako se ostane na stavu da je Kosovo nezavisna država, a da rezolucija Srbije nudi rešenje koje bi Kosovu omogućilo da se ostvari i razvije kao da je nezavisna država.
 
Kosovska predsednica Jahjaga je, pak, naglašavala da predstavlja nezavisnu državu, a da su pomenute Nikolićeve izjave na fonu radikalsko-nacionalističkih opcija.
 
Složili su se, međutim, u tome da se umesto ka prošlosti moraju okrenuti budućnosti, nastavku dijaloga i dogovoru, a što je najvažnije, visoka predstavnica EU Ešton susret sa njima opisala je kao događaj koji je protekao u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi.
 
Sasvim predvidivo, nacionalistički blok u Srbiji osuo je odmah paljbu po Nikoliću. Iz Demokratske stranke Srbije odaslat je komentar da je njegov sastanak sa kosovskom predsednicom protekao u uspostavljanju „trgovačke formule“ u odnosima Beograda i Prištine, što je u prevodu optužba da je Srbija spremna da za autonomiju Srba na Kosovu prizna Kosovo.
 
Florian Bieber, profesor Univeziteta u Gracu, za Radio Slobodna Evropa kaže da je Nikolić delom svojih poruka zadovoljavao i takvu političku opciju, kao što je deo njegovih poruka bio upućen pragmatistima kod kuće i međunarodnoj zajednici:
 
„Nikolić ima međunarodnu publiku, a osim nje i dve publike u Srbiji –jednu jako negativno ustrojenu prema pregovorima sa Kosovom, kao i onu koja želi pragmatičnu politiku prema Kosovu i onda, naravno, pokušava da takvim izjavama zadovolji sve te strane. Kada, recimo, kaže da nije optimista, to je jak signal za nacionalističke struje u Srbiji i deo njegovog glasačkog tela, ali, sa druge strane, on kaže i da ima poverenja u vladu, što je upućeno pragmatistima. Dakle, on ima toliko lopta u vazduhu da mora da žonglira svima njima“, kaže Bieber.
 
Uz slične ocene o različitim primaocima Nikolićevih poruka, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za za spoljnu politiku, za Radio Slobodna Evropa ističe da je ono što pre svega treba vrednovati činjenica da je do susreta uopšte došlo:
 
„Naravno da se različite poruke šalju međunarodnoj zajednici i domaćoj javnosti. Čini se da je reagovanje Nikolića posle susreta više bilo upućeno domaćoj javnosti, a možda je delom bilo i nervozna reakcija na izjave pojedinih međunarodnih zvaničnika pre samog sastanka, poput izjave gospođe Lunaček koja je forsirala izvesnu temu koja niti je bila na dnevnom redu niti je postojalo očekivanje međunarodne zajednice da to predstavlja bilo kakvo priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, zjave najrelevantnijih međunarodnih zvaničnika, pre svega visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, međutim, svedoče o tome da je susret je postigao svoj cilj, što će reći da je bilo bitno da se predsednici sastanu i da u prihvatljivoj atmosferi otvore mogućnost nastavka dijaloga. Ja, dakle, mislim da je taj sastanak bio pitanje simboličnog koraka, koji konkretizaciju neće doživeti kroz dalji razgovor Nikolića i Jahjage već kroz razgovore dva premijera i, možda još i najsnažnije, kroz razgovore na nižem nivou u kojima se dolazi do konkretnih rešenja“, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 
Nema sadržaja.

Ukrajina, sledeća Jugoslavija?

Ukrajinska kriza u nekim važnim aspektima podseća na balkansku krizu 1990-tih. U obe krize etničke tenzije su odmah izbile u prvi plan, a i geostrategija Zapada je u mnogo čemu slična, tvrdi balkanolog Čarls Ingrao.

Iran pokušava da zadrži uticaj u Bagdadu

Vašington i Teheran imaju zajednički cilj da zaustave ekstremiste iz Sirije u Iraku. Međutim, stručnjaci smatraju da će Iran, a ne Sjedinjene Države, imati najveći uticaj na to kako će vlada u Bagdadu pristupiti unutrašnjim reformama i ratu u Siriji.

Dačić i Lagumdžija: Odnosi u usponu

Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine su sve bolji i obostrana je želja da se takva dinamika nastavi - ocenili su danas ministri inostranih poslova dve zemlje Ivica Dačić i Zlatko Lagumdžija.