Sudeći po zvaničnoj statistici, crnogorska ekonomija bilježi poražavajuće rezultate u trgovinskoj razmjeni sa inostranstvom. Pokrivenost uvoza izvozom je na rekordnom minimumu, a samo uvoz hrane od 212 miliona eura je za trećinu veći od cjelokupnog izvoza. Tolika uvozna zavisnost može da bude rizična, ne samo sa stanovišta makroekonomskih agregata, već i sa aspekta socijalne strukture društva, ocjenjuje za RSE ekonomski analitičar Vasilije Kostić.
RSE: Kako komentarišete podatak zvanične statistike da je pokrivenost uvoza izvozom svega 15 posto što je najmanje bar za proteklih deset godina?
Kostić: Mislim da taj podatak dovoljno govori sam za sebe i da mu nije potreban nikakav komentar. On govori o veoma lošoj okolnosti da se trendovi uvozne zavisnosti crnogorske ekonomije, ne samo nastavljaju, nego i produbljuju. To je naročito loša okolnost ako imamo u vidu sve makroekonomske agregate i ako, prije svega, imamo u vidu rast duga, odnosno, visoku zaduženost crnogorske privrede. Upravo taj trend znači dalje produbljivanje rasta duga domaće privrede i nastavljanje negativnih tendencija u tom smislu. Dakle, radi se o nečemu što nije pojava nego prirodna posljedica strukturnih karakteristika crnogorske privrede i to je nešto što, kao što sam više puta govorio, nije moguće otkloniti u kratkom roku, budući da se radi o klasičnoj uvoznoj zavisnosti i neadekvatnoj privrednoj strukturi i slaboj konkurentnosti domaće ekonomije.
RSE: Jedan od objavljenih podataka štrči kao naročito ilustrativan. Da li vam zabrinjavajuće zvuči podatak da je samo uvoz hrane od 212 miliona eura za 30 posto veći od cjelokupnog izvoza?
Kostić: Apsolutno! Ne samo da je to zabrinjavajuće, nego može biti i uznemirujuće. Mislim da je to uslovljeno padom izvoza poljoprivrednog sektora i zbog aktuelnih političkih dešavanja u Evropi i svijetu. U svakom slučaju, taj podatak je sam za sebe dovoljno uznemirujuć jer se radi o konstantnom rastu uvoza poljoprivrednih, odnosno, prehrambenih proizvoda što jasno upućuje na potpunu uvoznu zavisnost. Tolika uvozna zavisnost može da bude rizična, ne samo sa stanovišta makroekonomskih agregata, već i sa aspekta socijalne strukture društva. Ukoliko se pri tako visokom uvozu prehrambenih proizvoda, u nekoj hipotetičkoj situaciji, desi da ne možete da servisirate toliki uvoz, onda dolazi do nestašica što može da bude prilično uznemirujuće i zabrinjavajuće.
RSE: Ovi podaci, doduše, ne obuhvataju takozvani indirektni izvoz kako se nekada označava priliv deviza kroz turizam. Da li i koliko ta vrsta „izvoza“ može predstavljati neku vrstu „hladne obloge“ za ovaj „upalni proces“?
Kostić: Upravo tako, kao što se metaforično rekli, taj indirektni izvoz bi mogao da bude jedan od puteva ublažavanja ovakvog stanja ili okretanja ovog trenda u pozitivnom smjeru. Crna Gora u perspektivi ima dobre šanse, a to otvara upravo mogućnost za ovo što ste rekli za indirektni izvoz, odnosno, plasman domaćih poljoprivrednih proizvoda kroz turističku privredu, što bi značajno popravilo ove makroekonomske pokazatelje.
