Predsednik Srbije
Tomislav Nikolić je prilikom susreta sa generalnim sekretarom UN
Ban Ki Munom u ponedeljak rekao da će Beograd tražiti da razgovori sa Prištinom budu vođeni uz prisustvo predstavnika UN. Koliko je taj zahtev realan i koliko je nov? Beograd je i do sada uporno pokušavao da sačuva prisustvo UN na Kosovu kao garanta Rezolucije 1244 na koju se Srbija poziva ne priznajući nezavisnost Kosova, kaže dosadašnji šef pregovaračkog tima Srbije
Borko Stefanović. Nikolićev zahtev nije nov.
"Mi smo uvek tražili da se UN uključi. Mislim da je to bio naš kontinuirani zahtev, UN je napočetku na to gledao blagonaklono, međutim, kada su trebali da pošalju nekoga da sedi na pregovorima, oni to nisu učinili. Oni su tada govorili da nemaju čoveka u Briselu, ali u suštini mislim da su oni bili pod jednim drugim pritiskom i da je ta ideja zbog toga umrla, jer oni nisu bili spremni da se konfrontiraju sa zapadnim državama zbog dijaloga. Ja mislim da je dobro, i mi to podržavamo, da se uvek traži prisustvo UN, jer se time čuva Rezolucija 1244 i čuva se život UNMIK-u, ali nisam siguran da će to biti uspešno", kazao je Stefanović.
Na pitanje da li se računa na pomoć i uticaj novog predsedavajućeg Generalne skupštine UN,
Vuka Jeremića, Stefanović odgovara:
„To su spekulacije. Prisustvo UN pregovorima je pre svega dogovor generalnog sekretara i njegovog tima sa EU i SAD, mislim da je to potpuno jasno“.
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ne veruje da će Beograd uspeti da uvuče UN u pregovarački proces o Kosovu.
„Ako je mislio da u politički dijalog uključi UN, to je teško, to je nemoguća misija jer su se same UN povukle, s obzirom na to da su se velike sile u Savetu bezbednosti podelile oko tog pitanja. Postoji jedan momenat u kome UN odnosno Savet bezbednosti mora da se uključi, a to je ako se kroz politički dijalog napravi neki napredak koji bi omogućio neku novu rezoluciju. E, onda to mora da ide na Svet bezbednosti“, precizira Dušan Janjić.
Vidljive i manje vidljive promene u diplomatiji
Mislim da je to logičan zahtev, jer Beograd nije zadovoljan učinkom EU, a posebno posrednika
Roberta Kupera kaže profesor
Predrag Simić, bivši ambasador u Parizu.
Predrag Simić, foto: Medija centar Beogradx
Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd ocenjuje Simić.
Na pitanje šta očekuje, kakav odgovor iz UN, Simić kaže da misli da će se tome suprotstaviti SAD, Velika Britanija i Francuska, dok će Kina i Rusija biti izrazito za taj predlog jer to odgovara njihovom interesu da se UN aktivnije jave u kriznim područjima. Da li je to signal da će se spoljna politika Srbije još više oslanjati na Moskvu i Peking?
„Između ostalog, mislim da bi se i to moglo zaključiti. To je i predizborna kampanja jedne partije pokazala, mislim i da kompozicija Vlade i izbor novog ministra diplomatije ukazuje da će u spoljnoj politici Srbije biti dosta vidljivih i manje vidljivih promena,“ kaže profesor Simić.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju smatra da Beograd nema razloga da bude nezadovoljan posredovanjem Brisela, pogotovo ako iza ovog zahteva za uključivanjem predstavnika UN u pregovarački proces stoji sumnja u objektivnost EU.
„Ne vidim neku posebnu svrhu, jer su svi UN optuživali da su premalo efikasne, pa su se zato tražila rešenja na evropskom kontinentu. EU je što se tiče Kosova neutralna, jer pet zemalja nije priznalo nezavisnost Kosova i taj argument jednostavno ne stoji“, navodi Kacin.
Podsetimo, Ban Ki Mun nije komentarisao ovaj stav Beograda.
"Ključno je da obe strane nastave da beleže napredak u dijalogu. Ovaj region očajnički treba pomirenje. Pomirenje podrazumeva priznavanje drugih i spremnost na kompromis. To je moja poruka za obe strane", rekao je Ban Ki Mun u Beogradu.