Petak, 18. april/travanj 2014, 17:40 CET

Srbija

Odustajanjem od tužbi ne odustaje se od kažnjavanja zločinaca

Sedište Međunarodnog suda pravde u Hagu, foto: Dragan Štavljanin
Sedište Međunarodnog suda pravde u Hagu, foto: Dragan Štavljanin
Veličina slova - +
Tragom izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i Hrvatske Ive Josipovića nakon razgovora na brodu, a zatim prijateljske šetnje i ručka u Opatiji, da bi se međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu mogle rešiti vansudskom nagodbom, istraživali smo kakav bi postupak trebalo da usledi i kakve su reakcije stručne javnosti i onih koji zastupaju žrtve.

Hrvatska je tužila Srbiju za genocid još 1999. godine, a Srbija je uzvratila kontratužbom početkom ove godine.

Pitali smo naše sagovornike u Beogradu da li misle da je izjava dva predsednika u Opatiji dobra vest. Savo Štrbac iz dokumentacionog centra Veritas:

“Sa pozicije Srba iz Hrvatske nije dobra vest. Zato što će se to prelomiti preko naših leđa.”

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević:

“Za mene je to vrlo dobra vest.”
Vojin Dimitrijević, Foto: Vesna Anđić


RSE: Da li mislite da je i za ljude koji su stradali u ratu i koji očekuju da budu obeštećeni, to dobra vest?

“Mislim da je to za njih dobra vest baš zato što se ide na rešavanje njihovih pitanja umesto što se vrši gromoglasna propaganda u vezi sa genocidom. Mislim da je to dobro.”

Kazniti sve počinioce

Profesor Vojin Dimitrijević kaže da bi se prava žrtava garantovala sporazumom dve države u vansudskom poravnanju. Na pitanje kakav bi postupak bio, profesor kaže da bi obe strane trebalo u istom trenutku da povuku svoje tužbe i da bi te odluke morale da donesu vlade.

“Akt o povlačenju ne bi bio prosta rečenica o povlačenju, nego jedan novi sporazum o nagomilanim pitanjima između Hrvatske i Srbije... Znači, tačka jedan - dve države se sporazumno odlučuju da povuku tužbe, tačka dva - da se postigne dogovor i donesu rešenja o povratku izbeglih Srba, obeštećenju Srba, o penzionerima koji nisu primali penziji i svega drugoga što se dešavalo. Nešto može odmah da se proglasi, a za neke stvari treba tek da počne proces...”

RSE: Znači, sada se očekuje da konkretne poteze načine dve Vlade?

Dimitrijević:
Predsednici mogu da se dogovore načelno, da zatraže od svojih Vlada da to urade i onda se napravi skup eksperata i da se sve to ispiše i postigne sporazum.

Zločinci se neće izvući

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, smatra da će dve države prvo početi da rade na konkretnim sporazumima o obeštećenju žrtava, povratku izbeglih, revidiranju optužnica, sudbini nestalih, vraćanju ukradenog blaga, svim otvorenim pitanjima, pa tek će onda, na osnovu toga, eventualno odlučiti da istovremeno povuku tužbe.

“Ja ne verujem da će doći do odustajanja od suđenja pred Međunarodnim sudom pravde. Mislim da će se države složiti da to suđenje ide svojim tokom, a da u međuvremenu države postignu svoj sporazum o poravnanju. Ukoliko one stvarno dođu do rešenja koja su ostvariva i transparentna, onda će na osnovu toga biti odlučeno o povlačenju tužbe.”
Nataša Kandić

I za kraj, dve poruke. Najpre onima koje čeka ruka pravde za počinjene ratne zločine. Odsutajanje od tužbe za genocid, ni najmanje ih se ne tiče. To nije odustajanje od privođenja pravdi počinilaca zločina na obe strane.

Druga poruka stiže od pravnih eksperata u Srbiji koji tvrde da govore i u ime svojih hrvatskih kolega. Ako se ostane pri tužbama, brke će samo omastiti skupi advokati, a šanse da se dokažu genocodi su gotovo nikakve.

Da podsetimo, koliko je javnosti poznato, u tužbi su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i, naravno, najvažnije optužbe tokom akcije Bljesak i Oluja, kao i stradanje povratnika nakon završetka rata. Uz to u tužbi se navodi istorijat srpsko hravtskih odnosa, uključujući i zločin u Jasenovcu u toku Drugog svetskog rata.

*****
Pročitajte i ovo:
Međusobne tužbe moguće riješiti vansudskom nagodbom
Vlada nije razmatrala odustajanje od tužbe protiv Srbije
Srbija ipak odlučila tužiti Hrvatsku
ICJ: počela rasprava po osnovu hrvatske tužbe
Beograd neće žuriti sa tužbom protiv Hrvatske
Kontratužba će se odnositi i na NDH

Branka Mihajlović

mihajlovicb+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1972. godine kada je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd, koji se protivio zloupotrebi profesije i upotrebi jezika mržnje u pripemi rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik Radija Slobodna Evropa u beogradskom birou.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Sheki Grad: KS
28.03.2010 20:23
Kakvi pojedici. kakvi zlocinci, agresiju na Hrvatsku vodila je Srbija organizovano planski, predsednik Srbije, vlada Srbije ,kompletno ministarsvo ,vojska policija ,paravojne snage,akademci, pisci, pevaci, itd i vecina naroda bila je za rat.
Srpska vlast unistila je drzavnu,drustvenu imovinu opljackali su i sopstveni narod,
a narod je prihvatio zrtvu i sve to trpeo znajuci i slepo verujuci "vodji"
koji ostvaruje njihov san o velikoj Srbiji.

Zbog zrtava i pravde,
tuzba mora da ostane.

Ime: HEPEK Grad: HE
25.03.2010 17:27
Nije bitno sta kazu drugi nego sta kaze kandic toje veoma vazno za amatere za profesionalce treba neko koje mlogo kopetenti da kaze nesto

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Nikolić obavio konsultacije sa stranačkim liderima

Lider NDS-a Boris Tadić je posle konsultacija sa Nikolićem rekao da ne želi da uđe u vladu ukoliko ona nema perspektivu da reši temeljne probleme društva, a vlada u kojoj bi bila SPS ne bi bila delotvorna, sma-tra Tadić.

Do sada 14 žrtava nesreće u Koreji

Zvaničnici obalske straže saopštili su da je potvrđena smrt 14 osoba, a očekuje se da će se taj broj znatno povećati.

Deportacija ilegalnih imigranata u SAD u padu

Podaci koje je danas objavio Sekretarijat za pravosudje, koji nadgleda vladin imigracioni sudski sistem, ukazuju da je administracija predsednika Obame prošle godine pokrenula 29 odsto manje deportacionih slučjeva