Četvrtak, 11. februar/veljača 2016, 01:25 CET

    Srbija

    Pomirenje kao trajna kategorija ili politika do prve krivine

    Bojan Tončić, Sanja Petrović Todosijević, Nataša Kandić i Irena Javorski
    Bojan Tončić, Sanja Petrović Todosijević, Nataša Kandić i Irena Javorski
    Politčka podrška pomirenju među građanima koji su preživeli rat na prostoru bivše Jugoslavije nije suštinska, već deklarativna, jedan je od stavova koji se mogao čuti na tribini „Politike pomirenja“ na kojoj su u utorak u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili Nataša Kandić ispred regionalne koalicije REKOM, istoričarka Sanja Petrović Todosijević i novinar Bojan Tončić.

    Tranziciona pravda je, kao instrument pomirenja, od početka imala podršku civilnog sektora, ističe Kandićeva, ali napominje da je nakon više od jedne decenije jasno da do šire javnosti nije uspelo da stigne ono o čemu se govorilo u sudnicama.

    „Jedan od razloga je odsustvo političara u toj temi oko suđenja za ratne zločine. Kod njih je to nailazilo na jedan otpor koji se ogledao u tome da tome nisu posvećivali pažnju ili bi vrlo negativno govorili o suđenjima. Da podsetim, kada je bilo suđenje Slobodanu Miloševiću, političari odavde su rekli da to ne treba prenositi zato što doprinosi jačanju Miloševićeve pozicije“, kaže Kandićeva.

    Ona dodaje da je u celom regionu vreme za širu inicijativu koja će izaći iz okvira sudskih procesa i u fokus staviti žrtve rata.

    „Zapravo nema druge nego jedino regionalni pristup može da dovede do činjenica koje mogu da pomognu u tome da se dobija jedna slika koja će biti potpunija od one koju daju suđenja i presude koje su fokusirane na pojedinačnu krivicu onih koji su optuženi“, istakla je Nataša Kandić.

    Prema mišljenju istoričarke Sanje Petrović Todosijević, teško je raditi na pomirenju u postratnim društvima u kojima mlada populacija nema osnovna znanja o događajima iz bliske prošlosti. Kao primer ona je navela istraživanje grupe istoričara “Novosti iz prošlosti” koje je pokazalo da generacija koja je odrastala devedesetih ne zna ništa o opsadi Sarajeva, ali u velikom procentu kao krivce za raspad Jugoslavije vidi Hrvate.

    „Došla sam do zaključka da se ovde ne radi o neznanju kao takvom, već o jednom vrlo angažovanom neznanju kome ishodište nije znanje o prošlosti, već sadašnjost, vreme u kojem su ti ljudi odrasli, vreme koje je definisano jednim pre svega anahronim odnosom prema prošlosti", objašnjava Sanja Petrović Todosijević.

    Taj anahronizam ova istoričarka vidi u činjenici da se isti političari dekalrišu kao „zaklleti antifašisti“ istovremeno javno zalažu za rehabilitaciju Draže Mihailovića ili Milana Nedića.

    „Dokle god je to tako, posete Tadića Vukovaru ili Srebrenici neće biti ni od kakve pomoći, zato što ta anahronost pokazuje da opredeljenje prema politici pomirenja nije trajna politika, nego je politika do prve sledeće krivine“, kaže Sanja Petrović Todosijević.

    Tribini je u publici, između ostalih, prisustvovao profesor Univerzitetskog koledža u Londonu i ekspert za Jugoistočnu Evropu Erik Gordi koji se osvrnuo na proces pomirenja nakon oslobađajućih presuda Haškog tribunala u slučaju hrvatskih generala Gotovine i Markača te Ramuša Haradinaja.

    Prema njegovim rečima, rad Tibunala bi trebalo posmatrati u širem kontekstu pošto je ta institucija donela preko 160 presusda.

    “Mislim da su očekivanja koja su ljudi imali prema Tribunalu verovatno bila prevelika. Odnosno da su ljudi očekivali da će ta pravna istitucija doneti presude, ali i napisati istoriju, odnosno rasvetliti nešto što bismo mogli nazvati istinom. Pravnici kao profesionalci nikako ne smatraju da je njihov posao da pišu istoriju. Mislim da neodgovornost ne leži u Tribunali negu u državama koje nešto same nisu uradile, a očekivale su da će Tribunal to da uradi umesto njih”, rekao je Gordi.

    Atmosfera koja je u Srbiji zavladala nakon presuda Gotovini i Markaču, beogradskog novinara Bojana Tončića podsetila je na onu iz antibirokratske revolucije, a u tome su, kako je rekao, dosta učestvovali ovdašnji mediji. Među političarima je, prema Tončićevom mišljenju, najdalje otišao predsednik Tomislav Nikolić, koji je zatražio da puste srpske optuženike iz pritvora u Hagu.

    Ovo je četvrta tribina u organizaciji lista „Beton“, a naredna je zakazana za 27. decembar kada će se razgovarati o Kosovu.
    Ovaj forum je zaključen
    Sortiranje komentara
    Komentari
         
    Ime: ha
    19.12.2012 16:51
    Jos im nije dosta igranja uloga nekakvih tkz "nevladinih organizacija"? Od rata je proslo 17 godina a oni i dalje zive u proslosti i nedaju obicnim ljudima niti malo prostora da misle o buducnosti nego ih stalno vracaju u proslost.

    Ime: Nikola Grad: Srbija
    19.12.2012 14:59
    Pa jedino da se mi pomirimo sami sa sobom. Drugo pomirenje ja ne vidim. Niko sa nama ne želi da se miri, niti mi imamo neku želju da se mirimo jer niko nije ni objasnio zašto bi smo se mirili. Problem je i u tome što smo se zadnji put mirili i zaboravljali žrtve iz Drugog svetskog rata, koje su bile znatno veće u odnosu na sadašnje, pa običnom narodu nije jasno u čemu je štos sa mirenjem. Isto tako, Srbija nikad nije brojala svoje žrtve, i nikad nije poštovala iste, tako da još manje poštuje tuđe.

    Ime: P. A.
    19.12.2012 09:30
    Meni je stvarno zao, ali u danasnjoj Srbiji svaka ovakva inicijativa sa gradjanskim podtekstom, djeluje kao sto smo govorili kao djeca: slon u staklarskoj radnji, slon u kupacim gacicama i slicna poredjenja. Vjerujem da i ucesnici to znaju, ali eto, ovako je ipak malkice znacajnije nego da su se nasli na kafi u "Moskvi".

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Gaf nedelje

    Nije pronađeno ništa za ovaj widget30861

    Srpski s mukom

    Hoću-neću, ili: Limiti političkog žongliranja

    Odavno je primećeno da je tehniku vladanja Vučića moguće opisati kao permanentnu predizbornu kampanju, što se tumači time da je premijer kroz sada već dugogodšnje političko iskustvo shvatio da mu kampanje najbolje idu od ruke
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Druga epizoda - Bijeljinai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    08.02.2016
    RSE u saradnji sa The National Endowment for Democracy emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novoj sezoni od 52 epizode, čija je središnja tema nasilje sa kojim se mladi suočavaju, tolerancija, ljudska prava, druga epizoda govori o mladima u Bijeljini. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Južna Koreja zatvara kompleks Kesong

    Južna Koreja je saopštila da je obustavila sve aktivnosti u industrijskom kompleksu kojim upravlja zajedno sa Severnom Korejom, zbog nedavne nuklearne probe i lansiranja rakete dugog dometa, koje je izvršio Pjongjang.

    Davutoglu: Licemerje medjunarodne zajednice

    Turski premijer kritikovao je Savet bezbednosti UN i medjunarodnu zajednicu zato što nisu sprečili ruske intenzivne vazdušne udare na Alepo i druge delove Sirije.

    Austrijski šef diplomatije u poseti CG

    Austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc danas je u Podgorici razgovarao sa crnogorskim ministrom inostranih poslova i evropskih integracija, Igorom Lukšićem.