Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je na sednici Saveta bezbednosti UN da je svima jasno da na Kosovu, 13 meseci posle proglašene nezavisnosti, nema države. Zaštita ljudskih prava je nedovoljna o čemu svedoči minimalni broj Srba koji su se vratili na Kosovo, rekao je Tadić:
“Na Kosovu za Srbe ni danas nema bezbednosti, nema slobode kretanja, nema pravde, nema struje, vode, niti poštovanja osnovnih civilizacijskih normi. Zato želim da naglasim da ne mogu da se složim sa optimističkim procenama iz izveštaja Generalnog sekretara jer te tvrdnje demantuje realno stanje na terenu.”
Tadić je podsećajući da će Međunarodni sud pravde dati ocenu o legalnosti kosovske nezavisnosti poručio da ne bi trebalo ohrabrivati nova priznanja i da članice UN koje nisu priznale Kosovo treba da budu uzdržane dok sud ne obavi posao:
“Želim da ponovim da je za nas od izuzetnog značaja da UNMIK nastavi svoj posao, da bude u punoj meri prisutan na teritoriji Kosova, uz nesmanjeno finansiranje misije, jer bez UNMIK-a nije moguće u potpunosti ispuniti odredbe Rezolucije 1244, niti Plan od šest tačaka Ban Ki Muna.“
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun naveo je u izveštaju da je na Kosovu u toku ubrzana rekonfiguracija misije Ujedinjenih nacija i da se očekuje da će ona biti gotova do početka budžetskog ciklusa 2010. godine. Te da će UNMIK na terenu ostati u veoma smanjenom obimu na području Kosovske Mitrovice, gde će se baviti pitanjima manjina, povratkom raseljenih i slobodom kretanja i kulturnim nasleđem. On takođe navodi da je u 2008. došlo do drastičnog pada povratka raseljenih.
Beograd od Saveta bezbednosti očekuje dodatno definisanje načina i ohrabrivanje dalje implementacije plana u šest tačaka, kaže za naš program Zvonimir Stević, državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju i da će Beograd nastaviti da insistira na nastavku razgovora radi definisanja nadležnosti misija UN i EULEX-a:
“Što se tiče funkcionisanja samog EULEX-a srpska zajednica i ostali nealbanski živalj imaju rezerve, ali ako je u funkciji stabilizacije stanja i rešavanja problema na prostoru Kosova i Metohije, onda mi možemo da prihvatimo da to funkcionisanje počne u ma kom delu Kosova i Metohije sa ciljem rešavanja ionako nagomilanih problema.“
Potpredsednica Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije
Rada Trajković kaže da su Srbi na Kosovu svesni realnosti na terenu i da su se oni koji finansiraju misiju UN opredelili da se ta misija smanjuje, da ta misija ima definisanu političku ulogu koju ne može potupno da implementira i da je više pozicionirana kao ministarstvo spoljnih poslova Kosova:
“U ovakvom raskoraku između Misije UN, koja inače ništa ne može da nam pomogne na Kosovu i Metohijii, i EULEX-a, koji suštinski i jedino konkretno može da nam pomogne, zajedno sa kancelarijom Pitera Fejta, ja mislim da će Beograd shvatiti, da on shvata i razume, iako mu je vrlo teško da javno govori o nečemu što je uspostavljanje jedne komunikacije koja bi podrazumevala i komunikaciju sa institucijama iz Prištine, normalno uz ono što je politički stav Srbije da ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije. Bez toga mi ćemo biti u nemogućnosti da organizujemo život Srba. Nemogućnost organizacije života Srba rezultiraće našim odlaskom a onda gubimo i teritoriju i narod.”
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije kaže da ova sednica Saveta bezbednosti neće doneti ništa spektakulatrno, možda neku dozu razočaranja u Srbiji zbog pozitivne ocene Ban Ki Muna o transformaciji prisustva medjunarodne zajednice na Kosovu:
“I dolazak Kermabonov u Beograd je podrazumevao da Beograd shvata da EU polako preuzima kontrolu nad Kosovom, i da misija EULEX, iako je uslovno rečeno statusno neutralna, jeste misija EU čije su 22 članice priznale Kosovo.“
Osim toga, Jelena Milić upozorava i da je vreme da Beograd promeni svoju politiku prema Kosovu:
“Da srpski zvaničnici počnu da razmišljaju šta znači u finansijskom smislu i za Srbe na Kosovu da oni toliko guše Kosovo, u smislu pristupa međunarodnim organizacijama, fondovima i slično. Mi time otežavamo posao međunarodnoj zajednici od koje, i od MMF i EU, očekujemo mnoge druge ustupke, da jedna takva šizofrena politika neće moći još dugo da se vodi.”