Utorak, 28. april/travanj 2015, 02:33 CET

Srbija

Tačka na slučaj Mladić nije samo u Hagu

Miting podrške Ratku Mladiću u Beogradu, maj 2011.
Miting podrške Ratku Mladiću u Beogradu, maj 2011.
Nijedan medij u Srbiji nije direktno prenosio prvi dan suđenja Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu. To je potpuno suprotno pažnji koja je za njegovo hapšenje vladala maja prošle godine. Dešava se to verovatno i zbog toga što su noseći politički autoriteti saradnju sa Hagom sveli na puko tehničko, a ne pitanje nacionalnog prosvećenja i katarze.

Reči tužioca Gruma, iznete prvog dana suđenja, u Srbiji kao da nema ko da čuje. Bez reakcije prolaze njegove konsatatacije da su zločini Mladićevih snaga dosegli nivo genocida ne samo u Srebrenici već širom Bosne i Hercegovine. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, u izjavi za RSE, navodi da upravo to govori koliko bi proces Mladiću mogao biti značajan.

“Da li je genocid izvršen samo u Srebrenici ili je i u drugim delovima Bosne i Hercegovine. Ako Tužilaštvo bude to dokazalo onda će slika o odgovornosti za zločine u BiH biti daleko potpunija i otvoriće prostor da za saznanja o ulozi Srbije i njenih oružanih snaga u izvršenju tog krivičnog dela nezavisno od toga što je Međunarodni sud pravde utvrdio izvršenje genocida u Srebrenici”, kaže Kandić.

Dvadeseta je godina od početka rata i upravo toliko dugo hiljade ljudi iščekuju pravdu.

Međutim, još uvek je veliki broj onih kod kojih pominjanje Mladićevog ime ponovo budi mantre o “večitoj nepravdi” kojoj su Srbi izloženi, a što je nesumnjiv efekat propagande iz vremena u kom je i Mladić, zajedno sa svojim mentorima iz Beograda, bio onaj koji je odlučivao o ljudskim sudbinama. Beograđani sa kojima smo razgovarali, bez izuzetka,  suđenje posmatraju upravo u tom svetlu.



Saosećanje sa žrtvama te onima koji godinama po više puta izmeštanim grobnicama deo po deo sastavljaju ostatke tela svojih najmilijih, nije nešto što ćete ovde lako čuti. Delom i zato što javnost u dovoljnoj meri nije suočavana sa iskustvima stradalnika, ali pre svega verovatno zbog toga što su, kako navodi Nataša Kandić, vodeći krugovi u zemlji prema pitanju odgovornosti za ratne zločine zauzeli prevashodno tehnički odnos.

„Srbija vrlo tehnički shvata svoj odnos sa Haškim tribunalom. To smo videli i kada je ceo nekadašnji državni vrh Srbije uhapšen, pa predat, pa zatim kada je osuđen. To u Srbiji nije izazvalo nikakvu uznemirenost. To je bila jedna od vesti, a nikako povod za debatu u državnim institucijama, pa ni u javnosti“, navodi Kandić.

Danilović: Pomagači radili po nalogu države

Uz to prošlogodišnja zbivanja su pokazala da je javnost već bila dobrim delom iscrpljena od iščekivanja raspleta u slučaju Mladić. Njegovo hapšenje za posledicu je imalo jednu noć uličnih nemira po intezitetu slabijih od mnogih koje je Beograd viđao, a nakon mitinga, od pre deset dana, neparlamentarne Šešeljeve partije.

Beograd: Neredi na mitingu podrške Mladićui
X
29.05.2011
U sukobima policije i demonstranata u centru Beograda, u vreme i nakon demonstracija podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću koje su organizovali Radikali, lakše je povređeno nekoliko ljudi, dok je preko 100 privređeno. 29. maj 2011. (Autor: Ognjen Zorić, montaža: Iva Martinović)

Od te večeri kada su huligani u znak podrške Mladiću još jednom napali centar prestonice, ništa posebno bitno u ovom slučaju praktično se u Srbiji nije ni zbilo.

Samog Borisa Tadića, za čijeg drugog predsedničkog mandata je Mladić otkriven i isporučen, još je samo tužilac Serž Bramerc podsetio na obećanje koje je dao u danu hapšenja.

„Doći će do nastavka istrage vezano za to koje pomagao u skrivanju Ratka Mladića i da li je takvih struktura bilo i u samoj državi. Svi koji to jesu činili biće procesuirani i predati istražnim organima“, kazao je Tadić.

Od demokrate Tadića ili bivšeg radikala Tomislava Nikolića, koji god da pobedi 20. maja u drugom krugu predsedničkih izbora, očekivaće se da istraje. Svakom je jasno da se posle 17 godina uspešnog skrivanja Mladić nije tek tako pojavio 26. maja 2011. u vojvođanskom selu Lazarevo.

Advokat Rajko Danilović veruje da bi svaki potez u istrazi te misterije pokazao da su razne vlasti u Srbiji od obaranja Miloševića 2000. godine, zapravo sprečavale hapšenje.

„Kada je došla voda do grla, onda su ga isporučili. Znali su gde je. A negonjenje ljudi koji su mu u tome pomagali je samo solidarnost sa tom politikom. A uzrok te solidarnosti je u tome što su pomagači radili po nalogu države“, ocenjuje Danilović.

Drugim rečima, prodiranje u slučaj Mladić bilo bi isto što i ispitivanje odgovornosti krugova u vlasti, onima koje su prethodili, onoj koja upravo odlazi, a po svemu sudeći i onoj koja će uskoro biti formirana. Za sada na optuženičkoj klupi su tek oni koji su generalu pomagali od 2002. do 2006. godine u skrivanju, a koji su u decembru vraćeni pred sud. Među njima nema ni jednog zvučnog imena, iako je svima jasno da se tačka na slučaj Mladić, ni u jednom smislu, ne stavlja samo u Hagu.

Miloš Teodorović

Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu. Između ostalog, dobitnik je nagrade američke Akademije interaktivnih i vizuelnih umetnosti za 2014. godinu, za autorski pečat ostvaren u redovnoj rubrici "Gaf nedelje". U medijima od 1994., na RSE od 1999. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Umalo uhapsiše Tačija

Smederevsku Palanku Zaštitnik građana bolje da zaobiđe, a košarke nek se kloni ko Hašim Tači Srbije. Ako mu nije do hapšenje. Zaštitniku, naravno, mada i Tačiju
Dalje/More

Srpski s mukom

Vučić, Šešelj, Hag: Politika „dramljenja“

Niko nije Vučića, Nikolića i ostale nekadašnje Šešeljeve gaulajtere „tukao po ušima“ da osvajaju vlast; sada bi najradije da vladaju a la carte: rado bi konzumirali prijatne strane, a o odgovornosti bi radije samo lepo blagoglagoljali, piše Teofil Pančić
Dalje/More
Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
Perspektiva: Četvrta epizoda - Sarajevo i Istočno Sarajevoi
X
26.04.2015
RSE u saradnji sa National Endowment for Democracy emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. Ovo je četvrta i posljednja epizoda koja govori o mladima iz Istočnog Sarajeva i Ilidže. Voditelj i moderator je Brano Jakubović. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

SAD: Debata o slobodnoj trgovini

U Sjedinjenim Državama jača raspoloženje za zaključenje dva sveobuhvatna trgovinska sporazuma. Jedan se odnosi na zemlje pacifičkog regiona, a drugi na Evropu. Medjutim, postoje i snažni glasovi protiv.

Neredi posle sahrane u Baltimoru

Na ulicama Baltimora izbili su neredi posle sahrane mladog crnca koji je preminuo od povreda zadobijenih dok je bio u policijskom pritvoru ranije ovog meseca.

Poslednja faza razgovora sa Iranom

Pregovaračke strane polaze od spiska dogovorenih parametara, ali nesuglasice oko važnih pitanja i dalje postoje.