Subota, 26. juli/srpanj 2014, 09:06 CET

Srbija

Tačka na slučaj Mladić nije samo u Hagu

Miting podrške Ratku Mladiću u Beogradu, maj 2011.
Miting podrške Ratku Mladiću u Beogradu, maj 2011.
Nijedan medij u Srbiji nije direktno prenosio prvi dan suđenja Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu. To je potpuno suprotno pažnji koja je za njegovo hapšenje vladala maja prošle godine. Dešava se to verovatno i zbog toga što su noseći politički autoriteti saradnju sa Hagom sveli na puko tehničko, a ne pitanje nacionalnog prosvećenja i katarze.

Reči tužioca Gruma, iznete prvog dana suđenja, u Srbiji kao da nema ko da čuje. Bez reakcije prolaze njegove konsatatacije da su zločini Mladićevih snaga dosegli nivo genocida ne samo u Srebrenici već širom Bosne i Hercegovine. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, u izjavi za RSE, navodi da upravo to govori koliko bi proces Mladiću mogao biti značajan.

“Da li je genocid izvršen samo u Srebrenici ili je i u drugim delovima Bosne i Hercegovine. Ako Tužilaštvo bude to dokazalo onda će slika o odgovornosti za zločine u BiH biti daleko potpunija i otvoriće prostor da za saznanja o ulozi Srbije i njenih oružanih snaga u izvršenju tog krivičnog dela nezavisno od toga što je Međunarodni sud pravde utvrdio izvršenje genocida u Srebrenici”, kaže Kandić.

Dvadeseta je godina od početka rata i upravo toliko dugo hiljade ljudi iščekuju pravdu.

Međutim, još uvek je veliki broj onih kod kojih pominjanje Mladićevog ime ponovo budi mantre o “večitoj nepravdi” kojoj su Srbi izloženi, a što je nesumnjiv efekat propagande iz vremena u kom je i Mladić, zajedno sa svojim mentorima iz Beograda, bio onaj koji je odlučivao o ljudskim sudbinama. Beograđani sa kojima smo razgovarali, bez izuzetka,  suđenje posmatraju upravo u tom svetlu.



Saosećanje sa žrtvama te onima koji godinama po više puta izmeštanim grobnicama deo po deo sastavljaju ostatke tela svojih najmilijih, nije nešto što ćete ovde lako čuti. Delom i zato što javnost u dovoljnoj meri nije suočavana sa iskustvima stradalnika, ali pre svega verovatno zbog toga što su, kako navodi Nataša Kandić, vodeći krugovi u zemlji prema pitanju odgovornosti za ratne zločine zauzeli prevashodno tehnički odnos.

„Srbija vrlo tehnički shvata svoj odnos sa Haškim tribunalom. To smo videli i kada je ceo nekadašnji državni vrh Srbije uhapšen, pa predat, pa zatim kada je osuđen. To u Srbiji nije izazvalo nikakvu uznemirenost. To je bila jedna od vesti, a nikako povod za debatu u državnim institucijama, pa ni u javnosti“, navodi Kandić.

Danilović: Pomagači radili po nalogu države

Uz to prošlogodišnja zbivanja su pokazala da je javnost već bila dobrim delom iscrpljena od iščekivanja raspleta u slučaju Mladić. Njegovo hapšenje za posledicu je imalo jednu noć uličnih nemira po intezitetu slabijih od mnogih koje je Beograd viđao, a nakon mitinga, od pre deset dana, neparlamentarne Šešeljeve partije.

Beograd: Neredi na mitingu podrške Mladićui
X
29.05.2011
U sukobima policije i demonstranata u centru Beograda, u vreme i nakon demonstracija podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću koje su organizovali Radikali, lakše je povređeno nekoliko ljudi, dok je preko 100 privređeno. 29. maj 2011. (Autor: Ognjen Zorić, montaža: Iva Martinović)

Od te večeri kada su huligani u znak podrške Mladiću još jednom napali centar prestonice, ništa posebno bitno u ovom slučaju praktično se u Srbiji nije ni zbilo.

Samog Borisa Tadića, za čijeg drugog predsedničkog mandata je Mladić otkriven i isporučen, još je samo tužilac Serž Bramerc podsetio na obećanje koje je dao u danu hapšenja.

„Doći će do nastavka istrage vezano za to koje pomagao u skrivanju Ratka Mladića i da li je takvih struktura bilo i u samoj državi. Svi koji to jesu činili biće procesuirani i predati istražnim organima“, kazao je Tadić.

Od demokrate Tadića ili bivšeg radikala Tomislava Nikolića, koji god da pobedi 20. maja u drugom krugu predsedničkih izbora, očekivaće se da istraje. Svakom je jasno da se posle 17 godina uspešnog skrivanja Mladić nije tek tako pojavio 26. maja 2011. u vojvođanskom selu Lazarevo.

Advokat Rajko Danilović veruje da bi svaki potez u istrazi te misterije pokazao da su razne vlasti u Srbiji od obaranja Miloševića 2000. godine, zapravo sprečavale hapšenje.

„Kada je došla voda do grla, onda su ga isporučili. Znali su gde je. A negonjenje ljudi koji su mu u tome pomagali je samo solidarnost sa tom politikom. A uzrok te solidarnosti je u tome što su pomagači radili po nalogu države“, ocenjuje Danilović.

Drugim rečima, prodiranje u slučaj Mladić bilo bi isto što i ispitivanje odgovornosti krugova u vlasti, onima koje su prethodili, onoj koja upravo odlazi, a po svemu sudeći i onoj koja će uskoro biti formirana. Za sada na optuženičkoj klupi su tek oni koji su generalu pomagali od 2002. do 2006. godine u skrivanju, a koji su u decembru vraćeni pred sud. Među njima nema ni jednog zvučnog imena, iako je svima jasno da se tačka na slučaj Mladić, ni u jednom smislu, ne stavlja samo u Hagu.

Miloš Teodorović

Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu. Između ostalog, dobitnik je nagrade američke Akademije interaktivnih i vizuelnih umetnosti za 2014. godinu, za autorski pečat ostvaren u redovnoj rubrici "Gaf nedelje". U medijima od 1994. godine, na Radiju Slobodna Evropa od 1999. godine. Na ovom programu angažovan kao reporter, voditelj, komentator. Bavi se najrazličitijim temama od političkih događaja do socijalnih fenomena.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Rebalans budžeta sredinom septembra

Rebalans budžeta planiran je sa sredinu septembra, a kako je danas najavio ministar privrede Dušan Vujović penzije i plate u javnom sektoru biće smanjene najviše deset odsto.

Završena konferencija o sidi u Melburnu

Nova medicinska dostignuća su poboljšani testovi i tretmani – a ove godine predstavljena je i pilula koja bi mogla da spreči prenos HIV-a.

Dopisnik Vašington Posta uhapšen u Teheranu

Jedan iranski zvaničnik potvrdio je da je dopisnik američkog dnevnika "Vašington Post" iz Teherana uhapšen.