U Muzeju istorije Jugoslavije u sredu je otvorena multimedijalna izložba na kojoj će posetiocima biti predstavljeni video razgovori sa učesnicima Narodno-oslobodilačke borbe, koji su nastali u okviru projekta fondacije Hajnrih Bel - "Usmena istorija – svedočanstva učesnika antifašističke borbe". Izložbu čini 12 TV ekrana na kojima će posetioci moći da vide i čuju skraćene verzije svedočanstava 12 boraca i borkinja koji govore kako o Drugom svetskom ratu, tako i o predratnom i posleratnom periodu.
Među učesnicima je
Sead Hadžović koji za RSE govori o osećanjima koja je kod njega izazvalo podsećanje na dane antifašističke borbe.
"To podsjećanje je na određeni način jako osjećajno u odnosu na to da sam obnovio ta sjećanja na tu borbu, na drugove i drugaricekoji više nisu s nama. A, s druge strane, tu je i tuga zbog toga što je sada taj neofašizam dobio maha, a antifašizam se ne uspijeva izboriti da se taj današnji neofašizam potuče", ističe Hadžović.
Njegova saborkinja
Ida Sabo, koja se, kako kaže, borila na području Slovenije, priznaje da su ljudi poput nje očekivali da će borba doneti neka lepša vremena:
"Jedno vreme je i bilo. Ali istorija se ne može zaustaviti i sigurno je da mora jednom jedno pravednije društvo da zavlada".
Učesnici projekta u publicix
Učesnici projekta u publici
Dan uoči otvaranja izložbe, autori i učesnici projekta "Usmena istorija" su u Muzeju istorije Jugoslavije prezentovali materijal u sažetoj formi kratkometražnog dokumentarnog filma. Cilj projekta je, prema rečima autora, da se otvori prostor za kritički osvrt na sadašnje politike sećanja i na društvene i kulturne manifestacije koje proizlaze iz nje.
Maria Glišić iz Fondacije "Hajnrih Bel" ističe da u srpskom društvu danas dominira tendencija menjanja sistema vrednosti iz vremena socijalizma.
"Upravo iz razloga što smo svedoci jednog vrlo užurbanog, obimnog i donekle nepotpunog prevrednovanja sistema vrednosti tumačenja istorijskih činjenica smo hteli da se osvrnemo na one ljude koji mogu da nam pruže tru drugu sliku koja se danas briše, ljude koji su se borili protiv fašizma u duhu antifašizma", rekla je Glišićeva. Ona je pojasnila da će snimljeni materijal u dogledno vreme biti postavljen na internet te da će moći da ga koriste svi koje ova tema interesuje.
Projekat "Usmena istorija" realizuje se u saradnji sa Savezom antifašista Srbije i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije.
Dejan Kožul iz NUNS-a je intervjuisao ljude koji su se borili protiv fašista. Nakon višesatnih razgovora, Kožul kao jednu od glavnih karakteristika svojih sagovornika izdvaja doslednost, zbog koje su, kako kaže, i dobili rat.
"Pre svega, nakon te priče o predratnom periodu i o tome kako je jedna generacija, koja je tada imala od 15 do 23 godine, ustala protiv zla kao što su nacizam i kapitalizam, nakon svega toga shvatam koliko je danas zapravo potrebna jedna takva energija i jedan takav stav, pre svega naspram tvog osnovnog ljudskog prava", kaže Kožul.
Distanciranje od tekovina antifašizma
Stručnjaci se uglavnom slažu u oceni da je na prostoru Srbije, kao i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije, na delu, najblaže rečeno, distanciranje od antifašističkih tekovina. U Srbiji je, podsetimo, u toku proces rehabilitacije
Dragoljuba Draže Mihailovića, četničkog vođe i osuđenog saradnika okupatora.
Prethodno je sud u Srbiji rehabilitovao kneza
Pavla Karađorđevića i
Dragišu Cvetkovića, bivšeg predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije i jednog od potpisnika protokola o pristupanju Jugoslavije „Trojnom paktu”. Dok
Oliver Antić, savetnik srbijanskog predsednika, javno izjavljuje da je za Kraljevinu Jugoslaviju bilo najbolje da je ostala u paktu sa Hitlerom, državna Radio-televizija se sprema da emituje seriju "Ravna gora" u kojoj će pripadnici četničke vojske biti prikazani u pozitivnom svetlu.
Istoričarka
Olga Manojlović Pintar, koja je učestvovala u radu na projektu "Usmena istorija", ističe da je odnos prema antifašizmu u Srbiji danas više deklarativan nego suštinski.
"Možda je termin fašizacija postjugoslovenskih društava pregrub, ali definitivno takve tendencije postoje. I upravo je suština zrelih društava u načinu na koje će one biti diskutovane, u načinu na koji će biti marginalizovane. Nažalost, one sve više zauzimaju centralne pozicije u vremenima krize i zato mislim da projekti poput ovog mogu samo da doprinesu daljem razvoju tolerancije u ovim društvima i uspostavljanju ideala antifašizma", smatra Olga Manojlović Pintar.
Latinka Perović
Renesansa nacionalizma u SFRJ krajem 'osamdesetih godina dovela je do urušavanja antifašističkih tekovina, čiji je epilog bio krvavi raspad zemlje. Prema rečima istoričarke
Latinke Perović, antifašisti danas moraju početi da se određuju prema izazovima vremena u kojem žive:
"Znači nije dovoljno odbraniti tu vlastitu istinu u Drugom svetskom ratu. Vrlo je važno odrediti se prema perspektivi zemlje danas, pema njenoj orijentaciji, prema tom savezništvu sa Evropom, jer drugačije ne vidim kako zemlja može da se razvija. Mislim da je to posao antifašista koji bi mogao da pokrene i da privuče mlade ljude."
Iako današnje vreme nosi donekle drugačije izazove i traži nova promišljanja, za te mlade antifašiste će, čini se, jednako važna biti i osobina koja je krasila njihove prethodnike: doslednost ideji. Ida Sabo veruje da antifašistički pokret počiva na mladima:
"Kad je fašizam počeo da diže glavu, onda smo organizovali po celoj zemlji, posebno omladinu. I borbu je nosila omladina. I uvek će je nositi omladina."