Piše: Erik Pfaner (Eric Pfaner), New York Times; priredio: Dragan Štavljanin
Google je postao bogat jer kao Internet pretraživač omogućava pristup mnogim drugim sajtovima. Stoga su milioni oglašivača spremni da plate milijarde dolara ovoj kompaniji. Međutim, sada pojedini izdavači novina i magazina – frustirani što ne mogu da zarade više novca sa sopstvenih vebsajtova. Novinski izdavači smatraju da, zapravo, Google treba da njima plati za njihove linkove na kojima se nalaze materijali a koji ovom Internet gigantu donosi ogroman novac.
U nekoliko velikih evropskih zemalja uveliko se odmaklo u uvođenju takvih mera.
Prema predlogu zakona koji je u proceduri u nemačkom parlamentu, izdavači će dobijatu proviziju od Google-a i ostalih Internet pretraživača, zatim informativnih sajtova, odnosno “agregatora” vesti kada prikazuju delove iz novinskih artikala zajedno sa linkovima za vebsajtove dnevnih listova i magazina.
Predsednik Francuske Fransoa Oland (François Hollande) je zapretio ove sedmice Google-u sličnim zakonskim rešenjima, ukoliko ne nađe način da do kraja godine kompenzuje domaće informativne sajtove. Prošle sedmice su izdavači u Italiji saopštili da će lobirati za uvođenje istih zakonskih mera.
Međutim, Google za sada čvrsto brani svoju poziciju. Suočavajuči se već sa mogućim sankcijama od evropskih antimonopolskih i privatnih regulatora, saopštava da ukoliko bi morao da plaća za pomenute usluke, to bi ugrozilo “samu njegovu egzistenciju”.
Ova kompanija upozorava da zahtev za naplatom može da ima negativne efekte. U pismu francuskoj vladi, Google je upozorio da bi u tom slučaju morao da prekine sa indeksiranjem francuskih vebsajtova.
Njegova pretnja nije bezazlena imajući u vidu da između 30 i 40 odsto prometa na francuskim informativnim sajtovima dolazi sa Google-ovih linkova.
François Hollande
Ova kompanija smatra da bi pomenuti zakoni podrili njenu posvećenost konceptu otvorenog Interneta i slobodnog protoka informacija. To bi takođe dovelo u pitanje Google-ov glavni model poslovanja. Većinu od 38 milijardi dolara njegovih godišnjih prihoda ostvaruje prodajom “sponzorskih linkova”, koji se pojavljuju zajedno sa rezultatima slobodne pretrage. Google takođe prodaje reklame u ime spoljašnjih partnera, uključujući informativne sajtove, sa kojima deli profit.
Evropski izdavači ističu da će njihova egzistencija biti još ugroženija, ukoliko ne počnju da ostvaruju veći prihod od svojih vebsajtova i drugih digitalnih proizvoda, kao što su aplikacije za mobilne telefone. Dok rastu prihodi Google-a od reklamiranja, istovremeno stagnira ili čak opada kod većine evropskih onlajn publikacija.
“Mi stalno snabdevamo Internet pretraživače sa najaktuelnijim sadržajem na koji mogu da se oslone, jer je proveren i tačan. Zato mogu da prodaju reklame”, kaže Natali Kolin (Nathalie Collin), šefica I.P.G., udruženja izdavača francuskih listova i magazina.
Oland se očito slaže sa njenim stavom. Tokom susreta sa Erikom Šmitom (Eric Schmidt), izvršnim direktorom Google-a ove sedmice u Jelisejskoj palate, francuski predsednik je izrazio želju da što pre započnu pregovori ove kompanije i domaćih izdavača i završe do kraja godine. Dijalog je bolja opcija, ali ako bude neophodno, biće usvojen zakon po ugledu na Nemačku, saopšteno je iz Olandovog kabineta.
Rasprava u Italiji o ovom pitanju je tek na početku, ali najveća udruženja izdavača novina su se dogovorila prošle sedmice da rade zajedno sa svojim kolegama u Francuskoj i Nemačkoj i, istovremeno, lobiraju kod vlade u Rimu. Vlasnici medija u Austriji, Švajcarskoj i drugim evropskim zemljama takođe razmatraju koje bi mere bile najcelishodnije.
Zalaganje za striktniju zaštitu autorskih prava u kontinentalnom delu Evrope u suprotnosti je sa trendovima za većom liberalizacijom u drugim delovima sveta.
U Britaniji je, na primer, panel pod pokroviteljstvom vlade nedavno preporučio smanjivanje ograničenja, prema kojima je ranije bilo zabranjeno čak i kopiranje zaštićenog materijala u privatne svrhe. U SAD je dozvoljeno kratko citiranje iz zaštićenog materijala.
“Zemlje širom sveta ubrzano uvode pravila o autorskim pravima primerena 21-om veku kojima se podstiču inovacije, kreativnost i ekonomski rast. Nadamo se da ćemo raditi zajedno sa izdavačima u Francuskoj i Nemačkoj kako bismo postigli isti cilj”, kaže Sajmon Morison (Simon Morrison), jedan od menadžera u Google-u.
Novac i sloboda govora
Osim što su pravila za korišćenje autorskih prava tradicionalno restriktivnija u kontinentalnom delu Evrope nego u SAD – izdavači ističu da postoji dodatni razlog za veću zaštitu.
Internet je omogućio najvećim izdavačima na engleskom jeziku globalno prisustvo – u nekim slučajevima nekoliko desetina miliona čitalaca. Time im se automatski povećavaju šanse da korišćenjem Google-vog sistema povećaju prihode od oglašavanja, mada se mnogi listovi na engleskom jeziku takođe suočavaju sa ozbiljnim finansijskim teškoćama.
U zemljama kao što su Nemačka, Francuska i Italija, publika za informativne sajtove je mnogo ograničenija zbog jezika, pa samim tim i prihodi od reklama. Godišnji prihodi vebsajtova francuskih listova i magazina iznose oko 150 miliona evra.
Ilustracija
Mada Google ne prikazuje svoje prihode po zemljama, medijski izdavači smatraju da u Francuskoj zarađuje oko 1,5 milijarde evra godišnje. Prema sadašnjoj stopi rasta, uskoro će po prihodima od oglašavanja preteći vodeću domaću televizijsku mrežu, TF1.
Francuska vlada je uznemirena i zbog toga što Google u suštini ne plaća porez na zaradu od reklama, jer se naružbe prosleđuju njegovoj ćerki kompaniji u Irskoj, gde su niži korporativni porezi. Ovaj sistem je legalan prema evropskim zakonima. Međutim, Oland je upozorio Google-vog predstavnika Šmita da francuske vlasti preispituju tu praksu.
Predlog zakona u Nemačkoj je izazvao kritike različitih grupacija koje smatraju da će to poskupeti korišćenje informacija onlajn. Zelena partija i libertarijanske grupe su osudile najavljene mere kao ograničavanje slobode govora. Blogeri su ih izvrgli ruglu kao prevaziđene i nepraktične za primenu.
“Ovaj predlog je ništa više nego pokušaj da se subvencionišu nemački listovi na uštrb drugih sektora. Nema opravdanja za to. Takve mere samo usporavaju strukturalne promene i otežavaju razvoj inovativnog poslovnog modela”, ističe Justus Haucap, predsednik nezavisne komisije koja savetuje nemačku vladu o pitanjima koja se tiču konkurencije.
Google navodi kao argument da njegovi linkovi omogućavaju svakog meseca četiri milijarde poseta francuskim informativnim sajtovima, pa bi bilo besmisleno da se rizikuje gubitak takvog prometa na Internetu.
Međutim, francuski izdavači sumnjaju da bi Google ostvario pretnju o prekidu indeksiranja njihovih sadržaja, jer bi time podrio svoju privrženost slobodi govora.
U Brazilu je više od 150 listova nedavno odlučilo da se kolektivno povuku sa “Google News”, koji prikazuje naslove i prvih nekoliko rečenica.
Slična bitka traje godinama u Belgiji, gde su se izdavači dobili spor oko autorskih prava kojim je Google-u naloženo da prestane sa uključivanjem njihovog sadržaja na “Google News”, već da ga ostavi na svom pretraživaču.
Mnogi izdavači smatraju da je u osnovi spora novac a ne sloboda govora. Još nije jasno koliko bi se sredstava prikupilo primenom mera koje najavljuju Nemačka, Francuska i ostale evropske zemlje. Kristof Kis (Christoph Keese), jedan od menadžera Axela Springera, izdavača nemačkih listova Bild i Die Welt, kaže da provizije ne bi bile previsoke.
“Izdavači ne žele da otežaju agregaciju, odnosno prikupljanje informacija, već da je podstaknu. Jedino što ne želimo da to bude potpuno besplatno”, zaključuje Kis.
