Frenetična zakonodavna aktivnost, koja je rezultirala usvajanjem 32 zakona od 42 Vladina predloga, obeležila je prvih 100 dana rada kabineta Aleksandra Vučića. Usvojeni su među njima Zakon o radu, zakoni o stečaju i privatizaciji, penzioni zakon, koji su godinama do sada samo populistički najavljivani, ali zbog nepopularnosti izbegavani.
Nažalost, efikasnost u donošenju zakona išla je nauštrb primene demokratskih procedura, poput javne rasprave o njima, ocenjuje za RSE politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
“U tom pogledu teško da bilo ko može da uputi neku vrstu zamerke, ali ta efikasnost je išla na račun demokratskih procedura, dakle, zakoni su se usvajali po hitnom postupku, bez prethodne javne rasprave o njima.
U spoljopolitičkom pogledu, Vlada je nastavila kurs ka Evropskoj uniji, ali u ukrajinskoj krizi trenutno se održava strategija nesvrstavanja, i otvoreno je pitanje kada će doći trenutak da se iz politike nesvrstavanja konačno dogodi ono što se već duže vreme odbija, a to je politika opredeljivanja”, ukazuje Stanković.
On podseća da su se u tih 100 dana desile i poplave, koje nije proizvela Vlada, ali sa kojima je morala da se bori, što je dodatno, i ekonomski i društveno, iscrpelo ne samo Vladu nego i građane Srbije.
Dejan Vuk Stanković ukazuje i na to da ima stvari koje je Vlada mogla da izbegne, a tiču se “ne baš sjajne atmosfere u medijima, gde, nažalost, nema mnogo prostora za slobodnu diskusiju; uprkos tome što vlast ima komotnu većinu, dosta je afektivnih reakcija na kritičke napise i mali je prostor za toleranciju”.
Velika zamerka Vladi, dodaje Stanković, jeste raspoređivanje tereta krize na grbaču najsiromašnijih radnika i penzionera. On primećuje i da je Vučić promenio odnos prema tajkunima. Iako je u ekspozeu obećao narodu da neće imati tajkunsku državu, sada dopušta da ga savetuje skupina srpskih tajkuna, a jednog od njih, koji je učestvovao u problematične 24 privatizacije i čija firma državi duguje milione evra za porez, hoće da postavi na čelo propalog javnog preduzeća “Železnice Srbije”.
“Vučić je napravio jedan neverovatan šift. Dok je bio neko ko se borio za kredibilitet u javnom mnenju, onda je bio isukani mač protiv tajkuna. Međutim, kad je došao na vlast, imam blagi osećaj da ide ka nekakvoj pacifikaciji, ka nekoj vrsti zaobilaznih dilova sa njima”, kaže Dejan Vuk Stanković.
Vlada je u rekordnom roku usvojila reformske zakone koji će unaprediti poslovnu klimu, ali nije učinila ništa u oblasti fiskalne konsolidacije i reforme javnog sektora, ocena je Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta i glavnog urednika časopisa „Kvartalni monitor“:
“Mislim da je Vlada najveći napredan ostvarila, i to pri kraju ovog perioda od 100 dana, u oblasti unapređenja privrednog ambijenta. To znači da je donet Zakon o radu, o stečaju i privatizaciji, o penzionom osiguranju, što predstavlja veoma važan korak, koji će na dugi rok urediti stanje u javnim finansijama Srbije. Vlada je, na drugoj strani, uradila malo u oblasti fiskalne konsolidacije i reforme javnog sektora, uključujući i javna preduzeća. Zašto je moralo 100 dana da se čeka da se raspiše konkurs za direktore, od kojih je neke trebalo smeniti odmah jer su ti isti već nekoliko godina radili loše. Konačno, u oblasti antirecesione politike Vlada je ostvarila neke osrednje rezultate", ocenjuje Arsić.
Glavna karakteristika u prethodnih 100 dana Vlade na polju borbe protiv korupcije, iako ta tema nije bila dominantna, netransparentnost poslovanja Vlade sa investitorima, ocenio je Nemanja Nenadić, programski direktor “Transparentosti Srbija” na tribini Balkanske novinarske istraživačke mreže
Transparetnpost poslovanja vlade sa stranim partnerima važna je jer je po Ustavu međudržavni sporazum jači dokument od bilo kojeg zakona.
"Problem je to što Ustav ne postavlja neke čvrste granice dokle taj međudržavni sporazum može da seže", rekao je on.
Podsetio je da je bilo situacija da se kroz međudržavni sporazum u potpunosti isključi primena Zakona o javno-privatnom partnerstvu, kao u slučaju Jat-Etihad, pri prodaji zemljišta u Bačkoj i pri projektu za "Beograd na vodi".
Netransparentnost tih aranžmana, upozorio je Nenadić, pojačava njihovu visoku koruptivnu rizičnost jer isključuju primenu pravila o konkurenciji iz Zakona o javnim preduzećima, Zakona o javno-privatnom partnerstvu i Zakona o privatizaciji.
