Petak, 31. oktobar/listopad 2014, 15:15 CET

Crna Gora

Šta sa diplomom crnogorskog fakulteta na međunarodnom tržištu rada?

Pravni fakultet u Podgorici.
Pravni fakultet u Podgorici.
Koliko studenti, magistri i doktori koji su se školovali  u Crnoj Gori imaju prođu na međunarodnom tržištu rada, odnosno koliko se cijeni znanje koje su stekli na domaćim univerzitetima, ili im je za dobijanje posla napolju ipak neophodno doškolovanje negdje u svijetu?

Takođe, pitanje je i kako se na globalnom nivou kotiraju državni i privatni univerziteti iz Crne Gore .

U julu prošle godine  istraživački centar “ Webometrics” iz Španije, koji djeluje pri Savjetu za naučna istraživanja (CSIC), jedne od najpoznatijih istraživačkih organizacija u Evropi objavio je rang listu najboljih univerziteta u svijetu na kojoj je Univerzitet Crne Gore zauzeo 9947. mjesto

Webometrics je sastavio listu od oko 20.000 univerziteta širom svijeta, a crnogorski univerzitet zauzeo je najlošiju poziciju od svih visokoškolskih ustanova u regionu.
Najbolji na regionalnoj listi je Univerzitet u Zagrebu koji je zauzeo 446. mjesto, dok je Univerzitet u Beogradu 716, a Univerzitet u Prištini 5510.

Ako rejting državnog univerziteta Crne Gore na međunarodnom nivou  nije baš najbolji, onda je logično zapitati se koliko su oni koji završe fakultete , magistriraju ili doktoriraju u Crnoj Gori konkurentni na međunarodnom tržištu rada.

Prorektorica za medjunarodnu saradnju na Univerzitetu Crne Gore  Mira Vukčević kaže da su do sada građani koji su se obrazovali u Crbnoj Gori za dobijanje posla u inostranstvu morali da se suoče sa raznim administrativnim barijerama ali da im znanje koje su stekli u svojoj državi nikada nije bilo prepreka.

„Naravno da to možemo svesti na neke personalne skale pa reći da neki imaju manje neki imaju bolje reference, ali generalno ne možemo govoriti o problemima recimo istraživačke populacije, kada jednom pođu vani. Oni su stekli dovoljan nivo znanja, dovoljno su obviješteni. Ja mislim da se danas ne može govoriti o ozbiljnim preprekama da naši ljudi, naši istraživači budu prihvaćeni u inostranstvu”. 

Međunarodni kriterijumi za rangiranje kvaliteta nekog univerziteta u svijetu su najčešće veličina univerziteta, prisutnost u akademskom svijetu, broj i kvalitet objavljenih naučnih radova i broj akademskih radnika unutar visokoškolske ustanove.

Rektor privatnog univerziteta UDG, koji uz državni Univerzitet slovi kao najpriznatiji u Crnoj Gori Veselin Vukotić kaže za RSE da je rano za bilo kakvo određivanje rejtinga na globalnom nivou kada su u pitanju privatni univerziteti u Crnoj Gori .

„Ako me pitate o nekom rangiranju u smislu gdje je nama mjesto , mi to nemamo. Pravo da vam kažem mene to i toliko ne interesuje. Interesuje me kakav je imidž naših studenata u biznisu, u istraživanju, u akademijama. Naravno, nama će trebati jedno 10 godina da uđemo u kompeticiju tog tipa“.

Pavle Gegaj je studirao i magistrirao u inostranstvu a danas je zaposlen u brokerskoj kući Bull and Bear koja je veoma poznata na globalnom nivou.

Pavle ovako odgovara na pitanje koliko studenti, magistri i doktori koji su se školovali  u Crnoj Gori imaju prođu na međunarodnom tržištu rada ?

„Ja bih rekao da naš prosječan student u principu vrlo vjerovatno ima bolje obrazovane od većine prosječnih visokoškolaca iz Zapadnih zemalja. Tako da bih u tom smislu rekao da bi obrazovanje koje se ovdje dobija trebalo i mislim da jeste dovoljno za traženje posla u inostranstvu.Sve to ipak uz preduslov da se poznaje jezik a to uvijek može da bude problem jer mi ne posvećujemo dovoljno pažnje jezicima. U današnjem svijetu nije dovoljno znati naš jezik, čak nije dovoljno znati ni engleski jezik“  

Za Pavla Gegaja drugo je pitanje, međutim koliko se cijeni znanje stečeno na univerzitetima u Crnoj Gori

„Prosto i zapadnim zemljama je veoma prisutno rangiranje i cojenjivanje univerziteta i u najvećem broju slučajeva nije bitno šta ste naučili nego ko vam udara pečat na potvrdu da ste to naučili. Sa tog aspekta koliko ja znam naši fakulteti još uvijek nemaju neku reputaciju . Ima par fakulteta koji su prepoznati kao dobri jedino među ljudima koji poznaju neku konkretnu materiju”.

Predrag Tomović

predragt+rfe.co.me

Nesuđeni pravnik završio je u novinarstvu. Imao sreće što je još od početka karijere radio sa ljudima koji su dobro ispekli novinarski zanat. Prošao "školu" radija Free Montenegro, Antene M. Imao i kratak izlet na TV IN, ali se nakon toga vratio staroj ljubavi - radiju.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: mister x
16.01.2013 19:31
Ne treba priznati nikakve diplome posle 95 iz exs yug ,eventualno samo one sa onih vecih fakulteta Sarajevo,Zagreb,Beograd ,N,sad..recimo,ili ih treba provjeriti posebnom zajednickom komisijom,bez imalo ljutne ,jer ovo danas ne da nemaju kapacitet na tom univerzitetskom nivou prije bih rekao srednjoskolski iz ranga onog bivseg obrazovnog sitema zajednicke nam domovine to je ne da je vidljivo, vec strasno sta se desilo sa obrazovnim sistemom u skoro svim zemljama exs yug.

Ime: P. A.
16.01.2013 14:52
Sta? Najcesce - nista.
Da bi se mladi Crnogorac (ili Crnogorka) probili na Zapad (ovdje ne mislim na Berluskonija, on se probijao na istok), potrebna su tri faktora: znanje struke, znanje jezika i plasticnost. Ovaj treci faktor svi cesto zaborave, a to znaci moc prilagodjavanja. Jer zapad funkcionise samo zato sto su svi dio svoje individualnosti stavili u korist timskog rada. Kada Crnogorac dodje na Zapad, on odmah zauzme stav kao da je Ibrahimovic, ali - nije. Zato se svaki mora preispitati, koliko je spreman na prilagodjavanje. Najbolje ako se preispita na domicilnom jeziku izabrane zemlje.