Šta nakon nove Dačićeve izjave o podeli Kosova

Iz Srpske napredne stranke poručuju da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić uskoro pred parlamentom izložiti platformu za Kosovo, čija je izrada u završnoj fazi, ali predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ponovo aktivira ideju o podeli Kosova kao najboljem rešenju.

Dok su izjave Ivice Dačića o podeli Kosova u predizbornoj kampanji primane kao namicanje biračkih glasova, one se sada, kada je Dačić predsednik vlade, pa, dakle, po definiciji ima neuporedivo veću odgovornost za izgovoreno, ne bi smele emitovati kao običan probni balon ili njegov privatni stav. Dajući pomenutu izjavu, Dačić je zaboravio da objasni da li je ona i zvaničan stav Vlade Srbije ili tek njegova lična želja.

Milovan Drecun, poslanik iz redova Srpske napredne stranke i predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo, ovako za Radio Slobodna Evropa odgovara na to pitanje:

“Ne, to je njegov lični stav. On može i kao premijer i kao predsednik Socijalističke partije Srbije da iznosi stavove, ali to, svakako, zasad, nije zvanični stav Vlade Srbije. Svaki političar Srbije, uključujući i članove Vlade i drugih institucija, može da iznosi svoje stavove o tome kako bi mogao da se reši taj, zaista, što se trajanja tiče, veoma, veoma dug spor. Dakle, Dačić je, dakle, izneo svoje mišljenje. Srpska napredna stranka ima stav koji podrazumeva da je okvir za rešavanje tog pitanja Rezolucija 1244 i Ustav Srbije. Jeste da Dačićeva izjava ima težinu pošto je on premijer i pošto je njegova stranka učesnica u vladajućoj koaliciji, ali u koaliciji postoji još stranaka. Srpska napredna stranka je najveća i mimo stava Srpske napredne stranke ne može se ići”, kaže Drecun.

Iz redova drugog partnera vladajuće koalicije, Ujedinjenih regiona Srbije, i to iz usta potpredsednice Vlade zadužene za evrointegracije, stiže izjava da podela Kosova nije dobro rešenje, da ono sada nije ni moguće, da je toga i Dačić svestan, ali da od te ideje, ipak, nije odustao.

Suzana Grubješić još kaže da je njena stranka „dugo godina govorila da je potrebno podeliti Kosovo, ali ta ideja nailazi na otpor SAD, a onda i svih drugih zemalja. “To je“, dodaje ona, „moglo pre 5-6 godina, bila je klima, ali tada je govoreno - kako da delimo nešto što je naše“.

Grubješić kaže da "istorijski sporazum" koji predstavlja "trajni sporazum sa kosovskim Albancima", čeka još od 1999, kada je Srbija izgubila kontrolu nad Kosovom.

Dakle, u redovima vladajuće koalicije, očigledno, nema konsenzusa o platformi za Kosovo.

Što se Dačićeve “platforme” tiče, ovo nije prvi put da on javno zagovara podelu Kosova, ali je sasvim drugačije značenje te poruke kada je lansira kao ministar policije ili lider svoje partije, u odnosu na njenu težinu sada, kada je izgovara kao novoizabrani premijer Srbije.

Nedostatak ideja

Rosa Balfour, glavna analitičarka za Balkan briselskog Centra za evropsku politiku, takođe za Radio Slobodna Evropa podseća da “Dačićeva izjava nije nikakva novost za srpsku javnost, kao i na to da je i prethodna vlada više puta aludirala na opciju podele Kosova”.

O toj ideji se, dodaje ona, diskutovalo i u vreme Ahtisarijevog plana, dakle, pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost, ali “sada nije vreme da se menjaju pravila igre. U ovom trenutku kada je Evropska unija preuzela pokroviteljstvo nad dijalogom, Srbija i Kosovo treba da se fokusiraju na taj proces. Dijalog je proces, što znači da ne treba prejudicirati rešenja; drugim rečima, može nastupiti trenutak kada bi se moglo diskutovati i o alternativnim opcijama, ali taj trenutak nije došao. Beograd i njegova vlada bi sada u praksi trebalo da pokažu da su posvećen dijalogu i primeni već postignutih sporazuma”, ocenjuje Balfour.

Kako se Dačićeva i slične izjave visokih srpskih funkcionera o podeli Kosova primaju u Briselu i da li mogu naneti politčku štetu Srbiji, pitali smo Iana Bankrofta, izvršnog direktora organizacije Transconflict.

„Ono što Srbiji može naškoditi u svetlu Dačićeve izjave o podeli Kosova jeste što ona pokazuje da u vladi Srbije nema saglasnosti u pogledu strategije za Kosovo. Dačić govori to što govori i to se u Briselu prima kao njegov lični stav, a ne kao zvanični stav srpske vlade, iako je on predsednik vlade. Srbija svakako sebi nanosi političku štetu time što ni u vladi, ni u parlamentarnoj većini nema konsenzusa o platformi za Kosovo i o tome kako po tom pitanju napraviti iskorak. To pokazuje i nedostatak ideja i nedostatak kreativnosti aktuelne vladajuće većine u zemlji, ali pokazuje i da u međunarodnoj zajednici nedostaje volje da se stvori prostor za kreativnije ideje koje bi nas izvele iz postojećeg ćorsokaka“, kaže Bancroft.