Subota, 06. februar/veljača 2016, 19:25 CET

    Srbija

    Srednjoškolci pitali: Šta bi Srbija mogla da dobije članstvom u EU

    Vensan Dežer i Žarko Obradović tokom susreta sa srednjoškolcima, Beograd, 24. januar 2013.
    Vensan Dežer i Žarko Obradović tokom susreta sa srednjoškolcima, Beograd, 24. januar 2013.
    Podrška evropskim integracijama u Srbiji je u padu, a najviše onih koji se protive članstvu u Evropskoj uniji je među mlađom populacijom – čak 40 odsto. Neke od svojih dilema đaci iz nekoliko gradova u Srbiji razrešili su na javnoj debati sa predstavnicima Evopske unije u Beogradu.

    Šta bi Srbija mogla da dobije članstvom u Evropskoj uniji, kako se tamo studira, koji su najtraženiji poslovi i da li nas čeka “grčki scenario”, bila su samo neka od pitanja učenika srednjih škola iz Čačka, Beograda, Niša i Leskovca koji su u beogradskom Domu omladine imali priliku da razgovaraju sa Vensanom Dežerom, šefom Delegacije Evropske unije.

    Radoznale srednjoškolce najviše je interesovalo kako će se u Srbiji živeti ako jednog dana udje u tu zajednicu evropskih država.

    “Ja sam učenica iz Niša i želim da znam nešto više o sledećem: Na primer, Grčka… Ima jedanaest miliona stanovnika i 25 odsto nezaposlenih. Kako je onda dobro biti u Evropskoj uniji ako tamo nisu srećni, ako imaju toliko mnogo problema?”
      
    Vensan Dežer spremno je odgovorio na sva pitanja, a dominirao je stav da sadašnje i buduće članice Unije imaju svetlu budućnost.

    Srednjoškolci na debati sa Vensanom Dežerom i Žarkom ObradovićemSrednjoškolci na debati sa Vensanom Dežerom i Žarkom Obradovićem
    x
    Srednjoškolci na debati sa Vensanom Dežerom i Žarkom Obradovićem
    Srednjoškolci na debati sa Vensanom Dežerom i Žarkom Obradovićem
    “Očigledno je da situacija nije ista u svim državama Evropske unije. Imamo mnogo zemalja u kojima se živi veoma dobro, u kojima je ekonomija na stabilnim nogama… Neke države u južnom delu Evrope, kao što su Grčka, Španija i Portugal, suočavaju se sa teškoćama jer su godinama trošile više nego što su zaradjivale. U suštini, to je problem. A tu su i pitanja finansiranja iz evropskih fondova i kompetitivnosti industrija. Zato kod zemalja sa kojima pregovaramo o članstvu insistiramo na smanjenju administracije i javnih troškova. Ako me pitate da li je to moguće uraditi, odgovor je da.”           

    Djaci su prisustvo ministra prosvete Žarka Obradovića iskoristili i za šale, pa su pitali hoće li uskoro još jedan raspust, ali i za ozbiljnije stvari kao što je zbog čega je ove godine promenjen datum proslave školske slave Sveti Sava.

    Ipak, na najvećem iskušenju ministar Obradović našao se kada je jedan od učenika pitao “zašto Srbija trči ka Evropskoj uniji ako Velika Britanija hoće da uzađe iz te zajednice”, kada se salom se prolomio aplauz učenika.   

    “Kao što ste verovatno primetili, u većini domaćih štampanih medija tačnost informacija opada kako idete od zadnjih stranica ka početku novina. Na zadnjim stranama se nalaze sportski rezultati, koji su tačni, i na žalost umrlice, a posle toga ide nešto drugo… Znači, to da li će neke članice izaći iz Evropske unije je vrlo komplikovano pitanje i za njih, a kamo li za nas… Drugo, naš interes je da budemo tamo. Na vama je da verujete ili ne verujete, ali razmislite o onome što vam govorimo gospodin Dežer i ja. Ali Evropska unija je prirodno okruženje u kom mi živimo,” odgovorio je Obradović. 

    Iako žele da nauče što više o Evropi najveći problem srednjoškolaca u Srbiji je, kako kaže većina njih, to što malo putuju.

    Gimnazijalac Marko Stojanović, Ljiljana Ševo iz beogradske Građevinske škole, i Ana Ilić, iz niške gimnazije “Svetozar Marković”, rekli su za RSE da informacije o Evropskoj uniji uglavnom dobijaju iz medija:




    Na debati u Beogradu predstavljeno je četvrto izdanje priručnika "Evropski dnevnik - Mudar izbor" na srpskom jeziku. Tu publikaciju koriste srednjoškolci u zemljama EU, a Srbija je jedina zemlja van Unije u kojoj se taj priručnik izdaje. U njemu su dati odgovori na mnoga pitanja o funkcionisanju Evropske unije i svakodnevnom životu u državama članicama.

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

    Ovaj forum je zaključen
    Sortiranje komentara
    Komentari
         
    Ime: VB Grad: Beograd
    25.01.2013 12:43
    Po ministru prosvete,deca ne dobijaju u skoli (dez)informacije koje od njih stvaraju euroskeptike bez realne i razumne potpore.Silno bih volela da je to istina,ali nisam sigurna.
    A zbog pitanja tipa:sta dobijamo?trebalo bi razmisliti o osnovnim vrednostima koje se neguju kod svih gradjana ove zemlje bez obzira na uzrast.
    Stalno pricamo o tome kako smo dobri i lepi a drugi nas ne razumeju,pa se mi-ovako dobri,lepi i pametni-zatvaramo u sebe ili okrecemo nazovi-tradicionalnim vrednostima koja su retko i kratko imala uporiste na ovim prostorima.Vrednovati sve prema veri(ljubav prema Rusiji ,a u ovom razgovoru,zabrinutost za Grcku)navodi na pomisao da smo propali u crnu rupu besmisla i bezizlaza.
    Da nam niko nikada ne da bilo sta sto nismo zaradili,a pomogne nam da se moralno obnovimo(ne ubij,ne kradi,ne prepisuj tudje,uci,budi vredan,iskren,obrazovan...),da zakoni budu iznad samovolje mocnih pojedinaca,da parlament nije poligon za strancarenje nego cuvar narodne volje i interesa vecine,da svako mora da plati dazbine drzavi,da bi ona placala besplatno skolovanje,lecenje,penzije... i nama ce vec biti bolje.Da znamo koliki je budzet ove drzave a koliki Jeremica u UN,da saznamo o svim linijama koje zavrsavaju kod kojekakvih paravojski,ljubitelja samo pravoslavne tradicije,cuvara mostova i puteva,graditelja prepreka na putevima ka Evropi kojoj pripadamo,ma sta o tome rekli oni koji bi od nje da nas udalje i privezu kao guberniju.Da ne zaboravimo Andric i Drven gradove,kao paradu las vegaskog kica na balkanski nacin.
    A sa ministrom se prvi put apsolutno slazem:ko nam nudi informacije u stampanim medijima,ko pere pare narko kartela ili za nase pare prodaje boljsevicko-pravoslavne gluposti,pa jedino mozemo verovati sportskim rezultatima.Oni kojima se svidja tzv.ruska karta Evrope za 2035.bolje neka se pretplati na kvalitetne kurseve stranih jezika,odvoji vreme za citanje ozbiljne literature i dopuni svoja izvetrena i(li)pogresna znanja dobijena od onih koji diplomu nisu stekli ucenjem,nego je kupili od korumpiranog profesora ili pomocu stranke kojoj pripadaju.
    Sa tako malo napora i rada,sebi bi doneli evropske vrednosti-treba misliti i o tome!

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Gaf nedelje

    Nije pronađeno ništa za ovaj widget30861

    Srpski s mukom

    Hoću-neću, ili: Limiti političkog žongliranja

    Odavno je primećeno da je tehniku vladanja Vučića moguće opisati kao permanentnu predizbornu kampanju, što se tumači time da je premijer kroz sada već dugogodšnje političko iskustvo shvatio da mu kampanje najbolje idu od ruke
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Prva epizoda - Bijeljinai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    31.01.2016
    Na više od 30 TV stanica u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj kreće nova sezona od 52 epizode “Perspektive” čija je središnja tema nasilje sa kojim se mladi suočavaju, tolerancija, ljudska prava. Serijal Perspektiva kreće sa drugom sezonom i ovo je prva epizoda desetog ciklusa koja govori o mladima Bijeljine. Voditelji i moderator je Marčelo. Serijal se emituje u saradnji sa The National Endowment for Democracy, producent je Mebius Film.

    Novinarstvo moćnije od crkve u filmu "Spotlight"

    Film o novinarima Boston Globa koji su raskrinkali pedofiliju u katoličkoj crkvi ostavlja snažan utisak na gledaoce jer ih podseća kako slobodno, istraživačko novinarstvo može da pobedi čak i najmoćnije korumpirane institucije.

    Klimatske promene - tema kampanje

    Republikanski kandidati usredsređeni su na terorizam i ekonomiju. Za demokrate, međutim, klimatske promene su važna tema.

    SAD: Smanjena stopa nezaposlenosti

    Prema današnjem izveštaju sekretarijata za rad, američka ekonomija je u januaru dodala samo 151 hiljadu radnih mesta što je znatno manje nego u protekla dva meseca i manje od očekivanja ekonomista.