Beograd u procepu uoči sednice SB o Kosovu

Kosovo će se na sednici Saveta bezbednosti u utorak naći prvi put na dnevnom redu tog tela nakon odluke Međunarodnog suda pravde da nezavisnost Kosova ne krši međunarodno pravo.
 
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić predstaviće poziciju Srbije koja se protivi tumačenju po kome je Sud dao legitimnost nezavisnosti Kosova.

SB je i mesto gde bi Srbija mogla da se sukobi sa članicama EU i SAD nakon podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini UN bez konsultacija sa evropskim partnerima.

Osim što će kritkovati tumačenje po kome je Međunarodni sud pravde dao legitimnost nezavisnosti Kosova Jeremić bi, prema nekim najavama, trebalo i da pozove zemlje da ne priznaju Kosovo dok Generalna skupština UN ne raspravlja o tome.

Na SB, kojim u avgustu predsedava Rusija, Srbija ide konfrontirana sa evropskim partnerima zbog odustajanja od konsultacija o zajedničkoj rezoluciji o Kosovu za Generalnu skupštinu UN. Zamenik premijera Ivica Dačić ipak ostavlja mogućnost da se o tom tekstu, „iako je izbalansiran“, još mogu voditi konsultacije.

„Naravno da bi najbolje bilo da se rezolucija podnese u dogovoru sa najjačim zemljama. Međutim, da mi budemo potpuno otvoreni i iskreni, da li je moguće da se uopšte napravi jedna takva zajednička rezolucija čijim bi tekstom svi bili zadovoljni“, kaže Dačić.

Do septembra i Generalne skupštine možda i može doći do nekog obrta, ali od SB ne treba očekivati neku krupniju odluku, kaže za RSE Pavle Jevremović, nekadašnji ambasador Srbije u UN.

“Ali je deo političkog procesa za koji se Srbija zalaže. To je da ipak otvorimo jednu novu fazu ka kompromisnom rešenju, mada je u ovom trenutku dosta nejasno šta to podrazumeva. Ja se nadam da će istupanje Jeremića biti intonirano tako da nas ne odvuče u konfrontaciju sa ključnim faktorima u svetu”, kazao je Jevremović.

Međutim, već to što je Beograd napustio konsultacije sa evropskim partnerima oko zajedničkog teksta rezolucije i predao sopstvenu Generalnoj skupštini UN je za mnoge opasan teren po buduće odnose Srbije i EU.

Pojedini analitičari čak upozoravaju da vlasti manipulišu javnošću. Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose takav zaključak izvodi iz posete zamenika šefa grčke diplomatije koji je u Beograd došao dva dana nakon što su srpski zvaničnici poslali svoju rezoluciju u Njujork.

“Nama je kao javnosti predstavljeno da u EU postoji podela, isto što je i Milošević pričao sedam dana pred bombardovanje. Čak i ta Grčka je prenela drugačiju poruku od ove koja je u javnosti. Grčka je došla da lobira za zajednički jezik sa EU, a ne da ohrabri srpsko rukovodstvo i javnost tvrdnjama, koje su preneli naši političari, kako nema jedinstva u EU. U EU postoji jedinstvo već mesec i po. Jedinstvo je u sledećem – oni koji ne priznaju Kosovo pratiće zajedničku evropsku poltiku. Dakle, jedinstvo će se pokazati u glasanju za rezoluciju”, smatra Janjić.

Nesvrstani

Sednica Saveta bezbednosti može biti samo naredni korak na kome se Srbija može sukobiti sa EU i SAD. Upravo zbog strateškog spoljno–političkog cilja – članstva u EU, Aleksandra Joksimović, pomoćnica ministra spoljnih poslova u vladi Zorana Đinđića, i članica Foruma za međunarodne odnose, kaže da bi srpska diplomatija oko Kosova morala da bude usmerena na zemlje EU.

“Srbija je u jednom trenutku napravila iskorak smatrajući da sa političkog treba da pređe na pravni teren. EU je u tom trenutku imala za razumevanja za to, i tolerisala je retoriku Srbije do donošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde. Međutim, to je i za EU bio "deadline" određene prekretnice kada se smatralo da će Srbija zauzeti nov kurs, i prihvatiti mišljenje Međunaordnog suda pravde, i za dalje korake preduzimati poteze koordinisane sa EU”, kaže ona.

No, umesto da na Generalnu skupštinu UN ide zajedno sa članicama EU, čijem članstvu stremi, Srbija će se tamo naći sa sa svojim tradicionalnim saveznicima oko Kosova, Rusijom, Kinom, ali i afričkim zemljama na koje je bila usmerena snažna diplomatska aktivnost srpskog šefa diplomatije Jeremića.

Nekako baš u prvim danima sagledavanja posledica od razlaza sa EU oko rezolucije o Kosovu stigla je i vest da će Beograd biti domaćin povodom 50. godišnjice od održavanja prvog sastanka Pokreta nesvrstanih.

Iako je proklamovao politiku četiri stuba spoljne politike Brisel, Moskva, Peking i Vašington nameće se dilema da li je Beograd u ovom trenutku bliži EU ili nesvrstanima. Aleksandra Joksimović upozorava da najveće sile i EU u ovom trenutku imaju najveću specifičnu težinu u međunarodnim odnosima, i da se njihov glas najviše čuje i u međunarodnim organizacijama.

„A i od presudnog su značaja za bilo kakva dalja kretanja u međunarodnim odnosima i za poziciju same Srbije“, kaže Joksimović.

Ipak, uprkos svim upozorenjima srpska diplomatija očito se obavezala da ide do kraja, zaključuje spoljno-politički novinar Politike Boško Jakšić.

„I u sklopu upravo jedne takve obaveze veoma snažno se drži i one haubičke retorike – nikada nećemo priznati Kosovo. Mislim da je ovo jedna poslednja faza u čitavom lancu događaja“, rekao je Jakšić.

*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Bećaj: Priština u prednosti u odnosu na zahteve Beograda
Beograd neće preispitivati svoje stavove
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu

Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE