Crna saobraćajna statistika poziva na uzbunu

Vozač motorcikla u Valjevu direktno je udario u auto i poginuo, u preticanju mercedesa i dačie dva muškarca stradala su u Vranju, dve osobe su poginule kod Bogatića kada je golf u kom su se vozila četvorica mladića sleteo sa kolovoza i udario u betonski most, na magistralnom putu Raška-Kraljevo u sudaru dva automobila poginule su dve osobe…

Ovo su neke od vesti koje su samo proteklog vikenda osvanule u štampi u Srbiji, zbog čega je u jednim novinama iznad ovih alarmantnih činjenica stavljen naslov “Srpski putevi kao ratište”. U samo jednom danu dogodila se 131 saobraćajna nesreća, a 75 osoba je povređeno. Ova crna statistika poziva na uzbunu, zbog čega je Komitet za bezbednost saobraćaja pozvao policiju da hitno pojača kontrole na putevima. Veći angažman saobraćajne policije prva je mera koja može doneti rezultate, ali se javnost nada da bi novi Zakon o saobraćaju, kojim su pooštrene kazne i koji će se primenjivati od 2010, mogao da pomogne. Mladen Alvirović, iz Nacionalne vozačke akademije, izjavio je za naš program da, uprkos novim zakonskim rešenjima, nije optimista da će se stanje bezbednosti na srpskim putevima brzo promeniti:

"Nažalost, ovako drastični događaji kakve viđamo ovih dana ostaće još neko vreme svakodnevnica na našim putevima, i suština priče je u tome što ne možemo da brzo utičemo na već postojeće vozače, na stotine hiljada njih sa dugogodišnjom vozačkom dozvolom, jer ljudi stiču neke navike koje je teško promeniti." 

Kada je u pitanju saobraćaj, Srbija je jedna od najnebezbednijih zemalja u Evropi. Na 100.000 motornih vozila, u Srbiji godišnje pogine 50 ljudi, dok je u Velikoj Britaniji taj prosek 10, a u Norveškoj sedam. Damir Okanović, iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, rekao je za naš program da je za dugoročne rezulate potrebno izgraditi bezbedne puteve i obrazovati vozače, i podsetio je da su jul i avgust najkrvaviji meseci na srpskim putevima:

"Čudi nas zbog čega država i društvo ne reaguju na vreme. Znači, znamo da to tako ide, a ništa ne preduzimamo da to sprečimo. Imamo puteve koji su neobeleženi, koji nemaju signalizaciju, koji imaju kontranagib, koji su loše projektovani, koji nemaju odgovarajuću bezbednosnu opremu. Mi smo u auto-školi naučili kako se menjaju brzine, kako se skreće, naučili smo šta znači 50 u crvenom krugu, ali nam niko nije objasnio razlog ograničenja brzine na 50, zbog čega moramo vezati pojas, zbog čega ne trebamo voziti pijani, i slično."

Prema poslednjem istraživanju, po kvalitetu saobraćajne infrastukture Srbija je na 83. mestu u svetu, i polovina njenih puteva je u katastrofalnom stanju. Sajmon Grej, iz Svetske banke, koja Srbiji daje kredit za izgradnju putnog koridora 10, nedavno je objasnio zašto bi ovde izgradnja puteva trebalo da bude prioritet:

"Na primer, 2008. godine u Srbiji se dogodilo 17.000 nezgoda, od čega je čak 900 sa smrtnim ishodom, 22.000 ljudi je povređeno. To je pet puta gora situacija nego u zemljama Evropske unije."

Posebna priča su vozači u Srbiji, što je mogao da primeti svako ko je bar jednom prošao ovdašnjim putevima. Na primer, sigurnosni pojas ne vezuje gotovo niko, pa ni policajci u službenim automobilima, i zaista su retki slučajevi u kojima se to kažnjava, dok je nasilnička vožnja česta i svakodnevna pojava. Predrag Smiljanić, profesionalni vozač iz Pančeva koji je Evropom proputovao stotine hiljada kilometara, rekao je za naš program da je ponašanje evropskih i domaćih vozača potpuno različito, jer je u Srbiji saobraćajna kultura na niskom nivou:

"Srpski vozači su bahati, konstantno nervozni, nema propuštanja ni u kojoj varijanti. Zatim, skreću bez žmigavca, uleću u makazice. Najbanalniji primer, u okolini Novog Sada, u Kaću, najčešće daju levi žmigavac, a skreću desno, ili obrnuto."

Poseban problem je nepoštovanje ograničenja brzine, što na putevima kakvi su u Srbiji gotovo po pravilu ima najgore moguće posledice. Česte su i slike da saobraćajni policajci skriveni stoje na raskrsnicama i love one koji se pogrešno prestroje ili skrenu, dok ne obraćaju pažnju na vozače koji najviše ugrožavaju saobraćaj. Takvo ponašanje policije, koja često zazire od najagresivnijih vozača, jeste problem, kaže Damir Okanović: 

"Dok on čeka da kazni te vozače, njemu prođe bar 20 vozača koji nisu vezani. On ne zaustavi nijednog od njih, ali zato kažnjava vozače koji jeste napravio prekršaj, a nije ugrozio saobraćaj. Saobraćajna policija treba isto da postupa i prema ljudima koji voze obične automobile i prema ljudima koji voze džipove, i službene automobile, i da se nikom, ama baš nikom, ne gleda kroz prste."

Za vozače koji poštuju propise, kao što je naš sagovornik Predrag Smiljanić, rešenje je jednostavno – bolja obuka i sankcije:

"Sasvim podržavam kazne. Ima sve više novih automobile a nikakvog iskustva. Treba početi od auto-škole, znači promeniti sistem obuke."

Na kraju, kako zaključuje Mladen Alvirović, za bezbednost u saobraćaju ipak je najvažnije da svako pođe od sebe:

"Put do veće bezbednosti nije put da mi čekamo da policija bude bolja, ili da policija čeka da mi vozači budemo bolji. Ne, prvo moramo da budemo odgovorni prema sebi i svojoj porodici, jer je važno ko je stigao živ svojoj deci a ne ko je stigao prvi. Kada to razumemo, onda će nam i bezbednost biti logična stvar a ne nametnuta zakonom."