Podnošenjem rezolucije o Kosovu Generalnoj skupštini UN i napuštajući konsultacije sa Briselom i Vašingtonom o zajedničkom dokumentu, Beograd rizikuje da uđe u otvorenu konfrontaciju sa EU koja je pripremila sopstveni tekst.
Za razliku od Beograda, Brisel pred UN, po nekim izvorima, planira da ide sa prihvatanjem
mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu. Iako bi ovo mogla da bude ozbiljna prepreka u odnosima Srbije i Brisela, Beograd se zapravo vodio, čini se manje bitnim motivom – da preduhitri kosovske Albance u UN. Srpski zvaničnici pak tvrde da razlog za žurbu nikako nije banalan.
To što je u sred konsultacija sa evropskim partnerima o zajedničkoj rezoluciji o Kosovu Srbija bez njihovog znanja poslala svoj tekst u UN nije zapravo bilo ni nepredvidivo, ni okretanje leđa, već samo praktično. Tako objašnjava predsednik države
Boris Tadić potez Beograda koji je iznenadio zvaničnike zemalja EU.
Tadić je to rekao pre nego što su pojedini mediji objavili informaciju da je evropska šefica za spoljnu politiku
Ketrin Ešton podelila državama članicama EU predlog rezolucije o Kosovu, kojom se prihvata mišljenje MSP da je “proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom, a Beograd i Priština pozivaju na dijalog, u duhu dobrosusedskih odnosa":
"Srbija je ispoštovala bukvalno svaku tačku u proceduri koja je na početku bila dogovrena kao bismo bili predvidljiv partner ali došlo je onda do informacije da albanska strana upravo tog trenutka ima nameru da preda rezoluciju na Generalnoj skupštini UN. Mi taj rizik nismo mogli da preuzmemo na sebe jer ukoliko se prva rezolucija izglasa u Generalnoj skupštini onda se uopšte ne glasa o drugoj rezoluciji," objasnio je Tadić.
No, iako je zauzeo prvu startnu poziciju ova brzopletost Beograda rezultirala je najpre oštrim kritikama iz pojedinih zemalja, potom pozivom da se ipak stvari vrate dogovoru, a onda predlogom teksta rezolucije EU.
Iako se u tekstu koji je srpski šef diplomatije
Vuk Jeremić predao predlaže da Generalna skupština “primi na znanje mišljenje MPS i da strane pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga” Tadić kaže da su evropski partneri reagovali jako dobro kada im je prvobitno pokazan tekst rezolucije Srbije:
"Govorim o Evropskoj komisiji sa kojom su Srbija i srpski predstanvici komunicirali na temu rezolucije. Pojedine zemlje nisu regovale dobro ali je ogromna većina zemalja reagovala jako dobro. Evropska komisija nam je sugerisala da naše državne institucije, pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, ima razgovore sa zemljama tzv. kvinta i taj razgovor je obavljen."Tada je stigla informacija da se i Priština sprema da preda rezoluciju i sada Beograd rizikuje da uđe u otvorenu konfrontaciju sa EU u Njujorku dok istovremeno želi da postane članica EU. Pored oštrih
Vučić: Ne razume niko od nas zašto se nisu konsultovali sa zemljama EU. Šta je bio smisao? Da mi sami budemo tamo, ne razumem?
kritika iz Velike Britanije i SAD razumevanja za ovakvu politiku nema ni u samoj zemlji. Zamenik predsednika Srpske napredne stranke
Aleksandar Vučić ocenio je da će srpska politika prema Kosovu doživeti "nokaut" i u UN, posle Međunarodnog suda pravde, da će do kraja godine doživeti kolaps i bankrot, da će ostati bez Kosova i bez stranih investicija, pošto će se posvađati sa celim svetom:
"Ne razume niko od nas zašto se nisu konsultovali sa zemljama EU. Šta je bio smisao? Da mi sami budemo tamo, ne razumem? I da nas podrže još Uganda i Togo, i da četvtog ne možemo da nađemo." "Nedovoljno zreli"Sve ovo dešava se u trenutku kada Srbija pokušava da progura na dnevni red šefova diplomatija EU svoj zahtev za dobijanje statusa kandidata. Predsednik države možda zato poručuje da Srbija ostaje konstruktivan partner EU.
"Mi smo u dijalogu, neprekidnoj komunikaciji sa svim zemljama sveta, tako i sa zemljama kvinte, i želim da umirim i našu javnost, ali na ovaj način šaljem poruku i svim ključnim činiocima globalne politike, još jednom podvlačeći da Srbija nema nikakvu nameru niti ima ikakav interes da dolazi u konflikt sa zemljama međunarodne zajednice, ali istovremeno Srbija, kao i svaka druga zemlja, ima svoje crvene linije," rekao je Tadić.
Može li ipak ovo razilaženje Beograda i Brisela oko Kosova da se odrazi na evropske integracije Srbije. Tako nešto je već sugerisao britanski ambasador u Srbiji
Stiven Vordsvort u intervjuu za BBC rekavši da je u interesu država koje žele da postanu članice EU da sarađuju sa državama članicama.
Tadić: Srbija nema nikakvu nameru niti ima ikakav interes da dolazi u konflikt sa zemljama međunarodne zajednice, ali istovremeno Srbija, kao i svaka druga zemlja, ima svoje crvene linije
On je i podsetio
"da više država članica pažljivo prati reakcije Srbije u odnosu na objavljeno mišljenje Međunarodnog suda pravde i da to može uticati na dalji tok integracija Srbije u EU".
Na drugoj strani pak,
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju misli da dešavanja oko Kosova nemaju direktnog uticaja na približavanje Srbije EU, jer Brisel na osnovu napredka zemlje donosi odluke o unapređenju statusa:
"Posledice odluke Srbije da ide pred Generalnu skupštinu UN sama su rezultat procene da je Srbija toliko jaka da može dobiti rezultat koji je drugačiji i za Srbiju povoljniji što se tiče izazova Kosova."
Najgore što se može desiti Srbiji je da uđe u konfrontaciju sa EU na samoj Generalnoj skupštini, zaključuje
Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije:
"Da ispadne da mi kao buduća članica EU ulazimo u jedan ozbiljan spoljno – politički sukob sa EU. To svakako ne bi izgledalo dobro ni za sam Brisel ni za zvaničnike Brisela koji bi onda izgledali u očima celokupne međunarodne javnosti kao nedovoljno zreli da mogu da izvše značajan uticaj na nekoga ko želi da bude buduća članica."Stvari ipak mogu da izađu na dobro, misli Todorić, ukoliko se u narednom periodu stvore uslovi za pregovore oko amandmana ili nove rezolucije.
"Odnosno bilo kakve sadržine koja bi bila prihvatljiva i u Beogradu i većini članica EU," kaže Todorić.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi: Veler: Srbija sebi namestila autogolMost RSE: Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa KosovomRasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDEIntegralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".