Beograd je zbog Kosova okrenuo leđa najuticajnijim zemljama EU i priklonio se onim članicama koje nisu priznale kosovsku nezavisnost. Sada, čini se, pokušava da preokrene stvari.
Nemačka, koja je u domaćoj javnosti označena kao najodgovornija što Srbija 9. decembra nije dobila kandidaturu za članstvo u EU, istovremeno je i njen najveći bilateralni donator.
Ambasador te zemlje u Beogradu
Volfram Mas uručio je srpskim zvaničnicima još jednu u nizu finansijske pomoći - nekomercijalni kredit u iznosu od 100 miliona evra i ponovio da Nemačka nije rekla „ne“ članstvu Srbije u EU.
„Ima tačno osam dana do Božića i pomalo se osećam kao Deda Mraz, a
zapravo samo još jednom pokazujemo da je Nemačka spremna da u svakom pogledu podržava Srbiju na putu u bolju budućnost. Prilikom posete Beogradu u avgustu, kancelarka Angela Merkel je jasno rekla da želimo članstvo Srbiju EU, mada Srbija, kao i svaki drugi kandidat, mora da ispuni preduslove. Našom bilateralnom podrškom, šaljemo jasan signal da Nemačka ostaje pouzdan partner Srbiji koji pruža podršku u procesu približavanja EU“, rekao je Mas.
Stav Nemačke, koja Srbiju tretira kao ozbiljnog pretendenta na članstvo u EU, ne menja se uprkos tome što Beograd nije imao sluha za poruke te zemlje kada je reč o politici prema Kosovu.
Postavljajući ovo pitanje kao prioritet, Srbija se priklonila onim zemljama EU koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, a koje su ujedno i najmanje uticajne među evropskom dvadesetsedmoricom.
Stvari su otišle predaleko nakon krize na severu Kosova, posle čega je Nemačka, čiji su vojnici iz sastava Kfor-a povređeni u nasilju na srpskim barikadama, odložila beogradsku kandidaturu.
Propuštena šansa
Poziv za uklanjanje balvana stigao je prekasno, a kako navodi analitičar
Vladimir Gligorov, šansa je propuštena još pre nekoliko meseci uoči posete nemačke kancelarke
Angele Merkel.
„Kada je trebalo pridobiti Nemačku. Ali, s obzirom na ono što se događalo na severu Kosova, gde je nemačko prisustvo dosta veliko, to se okrenulo u suprotnom pravcu. Uz stalne sukobe sa Kfor-om i EULEX-om, sada je teško videti kako bi se ti odnosi mogli popraviti“, ocenjuje Gligorov.
Predsednici Boris Tadić i Hajnc Fišer
Kao što je na uklanjanje barikada pozvao gotovo tri meseca pošto su postavljenje i par dana uoči odluke o kandidaturi, predsednik Srbije
Boris Tadić otputovao je u Austriju nedeljama pošto su nemački i austrijski vojnici ranjeni u sukobu sa kosovskim Srbima, te predsedniku
Hajncu Fišeru izrazio žaljenje zbog incidenta.
"To je najgori mogući scenario i moramo činiti sve da se u budućnosti takvi incidenti izbegnu. Moramo da imamo bliske razgovore o situaciji na severu Kosova, moramo da delujemo koordinirano, i to je jedini način da se izbegnu slični događaji", rekao je Tadić.
Gligorov, međutim, nije siguran da će promena kursa na koju su srpski zvaničnici sada primorani uveriti najuticajnije zemlje EU da je Beograd ipak zaslužio kandidaturu.
„Reakcija je bila rđava od samog početka, od trenutka ubistva albanskog carinika, a kasnije i nasilja koje uključuje i te balvane. Ovo je sada samo akumulacija tih događaja koji su doveli do toga da se vidi da srpske vlasti, ne samo da nisu imale negativan stav prema tome, nego su verovatno delimično bile i implicirane. Sada se došlo u situaciju da se peru ruke. To će biti vrlo komplikovano i ne znam koliko će bilo koga uveriti,“ kaže Gligorov.
I dok se jedan deo državnih čelnika u tom cilju rastrčao po svetu, drugi su u jeku nezvanične predizborne kampanje. Tako ostaju retki oni koji će politiku ostaviti po strani i pažnju posvetiti konkretnim pitanjima razvoja.
Berlin ipak najznačajniji partner
Pomoć koju je u te svrhe uručio nemački ambasador u Beogradu dočekali su ministar za životnu sredinu
Oliver Dulić i direktorka vladine kancelarije za evropske integracije
Milica Delević.
„Ovo što nam je gospodin Mas kao Božić Bata uručio, dodatno učvršćuje Nemačku kao najznačajnijeg partnera Srbije i pojedinačno najvećeg bilateralnog donatora,“ rekla je Milica Delević.
Reč je, kako je pojasnio ministar Dulić, o pomoći Nemačke namenjenoj projektima u oblasti obnovljivih izvora energije, a pre svega biomase i smanjenja emisije štetnih gasova:
„Srbija je prebogata biomasom. Svake godine, milioni tona trunu na našim njivama i u šumama, i umesto da se koriste za proizvodnju električne energije, za grejanje, za izvoz, završavaju kao đubrivo“, kaže Dulić.
O tome ćemo, naravno, posle kandidature i datuma za početak pregovora kada se zaštita životne sredine nađe među Evropske unije. I kao i do sada, uzalud zapadni zvaničnici unapred ukazuju na to šta je važno.
„Mogu vam reći da uopšte nije bilo jednostavno naći člana srpske Vlade ovih dana koji bi pristao da dođe i primi ovo odobrenje za kredit od 100 miliona evra. Ali, ja ću rado igrati Deda mraza i potpisati ovu pomoć,“ poručuje Mas.