Medijske slobode u regionu zapadnog Balkana poslednjih godina u stalnom su opadanju, zaključak je Skupštine Evropske federacije novinara (EFJ) koja je održana u Beogradu. Pored ostalih problema, novinare u Srbiji najviše muče nemaština i politički pritisci.
Novinari u Evropi suočavaju se sa mnogim problemima koji ograničavaju slobodu izražavanja, dok im u Srbiji, kao i u nekim drugim evropskim zemljama, trebaju telohranitelji, neki su ubijeni, a počinioci uglavnom nisu privedeni pravdi.
Takvo stanje šalje lošu poruku o tim društvima, rekao je za naš program
Arne Konig, predsednik Evropske federacije novinara, i ovako odgovorio na pitanje koje najveće probleme je primetio u medijskoj sferi Srbije.
.
“Pa, imate mnogo problema i verujem da ste ih i sami svesni. Od finansijskih, do problema sa netransparentnim vlasništvom medija, ima mnogo političkih pritisaka, novinari imaju veoma male plate i teško im je da prežive sa takvim primanjima, u mnogim medijima veoma je loš kvalitet izveštavanja, i uopšte biti novinar u Srbiji je nesiguran posao”, kaže Konig.
Ono što je odavno problem je i veliki pritisak na istraživačko novinarstvo, koje je u padu zbog ekonomskih zahteva tržišta. To su konstatovali novinari iz celog sveta koji su se u Beogradu okupili na trodnevnoj Skupštini Evropske federacije novinara (EFJ), ocenivši da medijski sistem ne funkcioniše dobro.
A kako to u Srbiji u praksi izgleda mogla je da vidi i
Beth Costa, generalna sekretarka Međunarodne novinarske federacije (IFJ), koja nam je rekla da je primetila i neke specifične probleme.
“To vam kažem i zato što smo juče, na otvaranju ove skupštine, imali predsednika Srbije Borisa Tadića čije su izjave posle objavljene u medijima. Videli smo da bilo je mnogo domaćih novinara ovde, ali kada smo danas otvorili srpske novine u njima nismo mogli da pročitamo ni jedan red o porukama sa našeg sastanka”, navodi Beth Costa.
Zoran Panović, glavni urednik nezavisnog lista Danas, kaže da je na prvi pogled jasno da je situacija u srpskim medijima loša.
“Polako nestaju mediji koji tretiraju ozbiljne društveno političke teme i povlače se pred cunamijem medija takozvanog zabavno rekreativnog sadržaja. Mislim da to ovoj vlasti odgovara, kao što odgovara i svakoj vlasti. Ako smo išta naučili u protekloj deceniji od petooktobarskih promena, to je da sve vlade koje su prošle od tada do dana današnjeg nisu neki ljubitelji slobodnih medija”, ocenjuje Panović.
Urednička odgovornost
Famozni politički pritisci pominju se u novinarskim krugovima, ali retko koji novinar izađe u javnost sa informacijom o tome ko je i šta tražio.
Dragan Bujošević, glavni urednik lista “Politika”, kaže da to da li će biti političkog pritiska umnogome zavisi od samih urednika.
“To zavisi od toga da li pristaju ili ne pristaju da rade onako kako im neko kaže.”
"Oni koji pričaju o političkim pritiscima nisu spremni da podnesu posledice svojih postupaka", tvrdi Dragan Bujošević.
RSE: Da li je neko od Vas lično nekada tražio da objavite ili ne objavite nešto?
Bujošević: Pre dve godine su me neki ljudi zamolili da pustim neki tekst, ali ja ga nisam objavio. I to je kraj priče. Urednik samo jednom mora da pokaže nekome da li nešto hoće ili neće. I da bude spreman da podnese posledicu tog svog postupka. Oni koji pričaju o političkim pritiscima nisu spremni da podnesu posledice svojih postupaka.
Prema podacima Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu (SEEMO), samo je u 2010. godini 400 novinara u 20 zemalja primilo direktne pretnje.
Ono što opterećuje čitavo društvo u Srbiji su i nerešeni slučajevi napada na zaposlene u medijima, i ubistva novinara
Dade Vujasinović,
Slavka Ćuruvije i
Milana Pantića.
Arne Konig kaže da prioritet vlasti u Beogradu mora da bude rad na ovim slučajevima.
“Sada vidimo da međunarodna zajednica više lovi ratne zločince nego ranije. Hapse ih, zatvaraju i imamo poslednji primer Ratka Mladića koji je uhapšen u Srbiji, isporučen Međunarodnom sudu i pritvoren u Hagu. Voleli bi smo da se tako uhapse i ubice novinara, jer ne možemo da prihvatimo da one ostanu nekažnjene. Oni moraju biti izvedeni pred sud, kao što je to učinjeno sa ratnim zločincima. Očekujemo da se to dogodi što pre, jer bi u suprotnom to mogla biti jedna od prepreka za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji“, upozorava Konig.
Pitanje kada će biti bolje novinarima i medijima u Srbiji do daljeg ostaje otvoreno. Zoran Panović veruje da će i to jednog dana biti moguće.
“Kada jednom svi shvatimo da živimo u kapitalizmu, i kada vlasnici medija budu više orjentisani ka tome da mediji ne moraju služiti samo za širenje marketinga i zamajavanje javnosti. Ali je teško naći takve vlasnike…”
Sa Skupštine Evropske federacije novinara u Beogradu poslata je i poruka i da sami novinari treba da poštuju profesionalnu etiku, štite izvore i izbegavaju objavljivanje neproverenih informacija.