Status kandidata stavlja Srbiju pod lupu Brisela

Dobijanje statusa kandidata pozdravio je čitav državni vrh Srbije. Euforiju izazvanu dobrim vestima iz Brisela, narušavaju jedino upozorenja da je evropski put i dalje veoma dug i težak.

„Ovo je veliko ostvarenje, naravno, ne i epohalno“, ukratko je predsednik Boris Tadić sumirao odluku o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Iako je, kako je ocenio, Srbija na dobrom putu, pred njom je i dalje dug i naporan rad na prevazilaženju narednih koraka.

Prvi je obezbeđivanje datuma početka pregovora, nakon čega sledi proces u kome će se pod lupu staviti svaka važna životna oblast koju je potrebno harmonizovati sa Evropskom unijom. Toga su, poput predsednika, svesni i građani koji, iako vesti iz Brisela vide kao pozitivne, znaju da je pred Srbijom još mnogo godina napornog rada:

 

Uz vest o dobijanju statusa kandidata i čestitke državnog vrha, građani su mogli da čuju i kako Ivica Dačić, danas zamenik premijera, nekada blizak saradnik Slobodana Miloševića, ironično ukazuje da su se predizobrna obećanja onih koji su rušili Miloševićev režim, ostvarila onda kada je njegova partija ponovo ušla u vlast. On je istovremeno dodao da je kandidaturom

"Srbija verifikovana kao država u kojoj postoje evropski standardi. To će svakako doprineti jednom poimanju Srbije na drugačiji način nego što je to bilo do sada“, rekao je Dačić
 
Koliko će Srbiji trebati da pređe put koji je deli od članstva u EU, zavisi od nje same, kao što je to bilo i u slučaju drugih zemalja. Hrvatska, na primer, koja je od bivših jugoslovenskih republika u ovom momentu najbliža priključenju i očekuje ga sledeće godine, status kandidata stekla juna 2004., a pregovore za dobijanje članstva počela 2005. godine.

Predsednik Boris Tadić uverava da će Srbija raditi na tome da se ti koraci pređu što je moguće brže i pažnja je trenutno usmerena ka ispunjavanju uslova za dobijanje datuma početka pregovora.

„Uslov za datum početka pregovora jeste nastavak dijaloga za rešenje problema na Kosovu. Pre svega u domenu elktrifikacija, telekomunikacija... Istovremeno obezbeđivanje delovanje Euleksa i Kfora na čitavom prostoru Kosova. Srbija je privržena ostvarivanju tih ciljeva. Istovremeno, kao i u prethodnom periodu, mi ćemo braniti naše legitimne nacionalne interese i tu nema apsolutno nikakve dileme. Još jedna praktična pretpostavka da dobijemo datum za početak pregovora relativno brzo, jeste da nastavimo da gradimo poverenje sa zemljama EU“, rekao je Tadić.

Novu Vladu čekaju zadaci
 
Srbija će na datum početka pregovora, verovatno morati da sačeka novi sastav Vlade, koji će biti formiran nakon izbora predviđenih za maj.

Kako se ne bi ponovio scenario iz decembra prošle godine, kada je odluka o statusu kandidata odložena usled neispunjavanja uslova, pre svega onih koji se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom, nova Vlada će, prema oceni Bojana Al Pinto Brkića iz Foruma za međunarodne odnose, morati da pokaže spremnost za ispunjavanje uslova neophodnih za dalje korake ka EU.

„Ti uslovi će se verovatno ticati regionalne saradnje i odnosa Beograda i Prištine, ali tu su i brojna pitanja poput reforme pravosudnog sistema, borbe protiv korupcije i ekonomskih pitanja trenutnog finansiranja javnih preduzeća i stabilnosti budžeta. Srbija je u proteklom periodu učinila važne korake napred u svim ovim poljima, međutim ostaje još mnogo toga da se uradi i ponovo će biti politička odluka o tome da li Srbija ulaže sve napore da učini ono što se od nje očekuje“, ocenio je Bojan Al Pinto Brkić.
 
Iako je pred Srbijom i dalje dugačak evropski put, zvaničnici uveravaju da će svakako brojnih koristi biti već od dobijanja statusa kandidata. Najkonkretnije,  moglo bi se osetiti na priliv stranih investicija, jer status kandidata potencijalnim investitorima predstavlja neku vrstu garancije.

Takođe, Srbija iz pretpristupnih fondova EU godišnje dobija 200 miliona evra, a iz Kancelarije za evropske integracije poručuju da će sticanjem kandidature ta sredstva biti veća. Ipak, kako su nedavno upozorili, sam status kandidata u smislu finansijske pomoći neće značiti mnogo ukoliko ne postoje gotovi projekti koje bi Unija pomogla.

Bojan Al Pinto Brkić ukazuje da je nedostatak projekata, hronična slabost Srbije.

„U diplomatskim krugovima se može čuti kako Srbija zapravo nema te projekte kojima bi konkurisala za evropske budžete i sigurno je da će naredna vlada imati dosta posla da iskoristi evropske fondove koji su raspoloživi za zemlje kandidate. Međutim, ta sredstva, bez obzira koliko značajna, biće podložna još jednom dodatnom kriterijumu u odnosu na sve zemlje koje su do sada aplicirale za njih, a to je pitanje dodatne transparetnosti, jer do sada je bilo dosta slučajeva da su fondovi EU bili zloupotrebljavani, ne mislim tu pre svega na Srbiju već i na susedne zemlje i EU, koja se obavezala na mere štednje, verovatno će pojačano pratiti trošenje tih fondova“, rekao je Brkić
 
Srbiji, u međuvremenu, pristižu čestitke za dobijanje statusa kandidata.

„Čestitam vam na kandidaturi“, rekao je ambasador Francuske u Beogradu Fransoa Gzavije Denio, dodavši da je to veoma važna etapa na putu Srbija ka Evropi.

Italijanski premijer Mario Monti takođe je uputio čestitke, uz najavu da će 8. marta doći u Beograd zajedno sa svojim ministrima. Srpska kandidatura pozitivno je ocenjena i u regionu. Premijer Hrvatske Zoran Milanović, koji trenutno boravi u Briselu, predočio je da je za Srbiju, pošto je dobila status kandidata, sada najvažnije da što pre počne pregovore.

Ministarstvo spoljnih poslova BiH je ocenilo da je Srbija jako dobro uradila sve tehničke pripreme za status, a predsednik Makedonije Đorđe Ivanov pozdravio je, kako navodi, posvećenost, napredak i uspeh Srbije.