Srijeda, 02. septembar/rujan 2015, 10:32 CET

Srbija

Srbija: Više od milion komada registrovanog oružja

Oružje 'zastava M21', ilustracija
Oružje 'zastava M21', ilustracija
U Srbiji ima 1.200.000 komada registrovanog vatrenog oružja, dok je broj onog u ilegalnom posedu nepoznat jer o tome nije moguće uraditi procenu, govore zvanični podaci MUP-a Srbije.

Po količini oružja po glavi stanovnika Srbija je u samom evropskom vrhu pa se zbog velikih bezbednosnih rizika iz godine u godinu apeluje na gradjane da legalizuju naoružanje ili da ga predaju na uništavanje.

Dejan Raketić, iz MUP-a Srbije, kaže da je u proteklih deset godina uništeno 90.000 komada oružja prikupljenog po raznim osnovama.

„Što se tiče broja nelegalnog oružja, govorimo o oružju za koje mi ne znamo tako da ne znamo ni koliko ga ima. Postoje razne procene koje se kreću od 20.000 do 20 miliona. To kažem samo figurativno jer ne postoji procena od 20 miliona. Možete da kažete bilo koji cifru ali ne postoji nikakva realna potka da stanete iza nje. Tačnije, kada bi smo znali podatke ono više ne bi bilo nelegalno nego oduzeto oružje. Generalno, što se tiče policije, oni prolaze obuku za rukovanje oružjem i po pravilu ga koriste na propisan način. I gradjani koji ga nabavljaju u poslednjih desetak godina su dužni da prodju obuku za rukovanje oružjem. A ako se pitamo da li su svi adekvatno obučeni, verovatno neki nisu. Jer ima nesrećnih slučajeva koji su posledica lošeg rukovanja oružjem. Ali to nije pravilo nego izuzetak“, navodi Raketić.  

U teškim krivičnim delima najviše se koristi ilegalno otužje, medju kojima su i automatske puške i pištolji. Najveći broj prekršaja odnosi se na korišćenje oružja na svadbama i slavljima prilikom rodjenja deteta ili sportskih pobeda gde se puca uglavnom iz naoružanja u legalnom posedu.

Ivan Zveržhanovski, iz Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC), upozorio je da je veliki broj naoružanih potencijalna opasnost i posledica jake kulture korišćenja i nošenja oružja na ovim prostorima.

„Činjenica je da je velika količina oružja lako dospela u posed gradjana kroz dogadjaje devedesetih godina. Puno pištolja, pušaka i ručnih bombi prolazilo je do gradjana raznim kanalima sa ratišta. I to nije problem samo u Srbiji već i u drugim zemljama bivše Jugoslavije. MUP je u Srbiji registrovao puno oružja, što znači da je mnogo ljudi uspelo da ga legalizuje i da se to sada vodi na pravni način. Sem toga, puno oružja u vlasništvu gradjana je i posledica njhovog osećaja nesigurnosti. Ovde je veliki problem i to što mnogi ne razumeju šta im je dozvoljeno a šta ne pa se često ne odlučuju da pokušaju da legalizuju oružje“, kaže Zveržhanovski.   

Petnaest odsto gradjana Srbije ima registrovano vatreno oružje, dok njih 1.700 ima i dozvolu za njegovo nošenje. Dostupni podaci govore da ga samo u agencijama za obezbedjenje ima 50.000 komada.

SEESAC je prvi put u regionu pokrenuo kampanju „Oružje na meti“ u kojoj će gradjani na specijalizovanom sajtu www.oruzjenameti.org moći da prijavljuju situacije u kojima je vidjeno ili upotrebljeno, što bi trebalo da utiče na podizanje svesti o svim opasnostima.

Ivana Savić, iz SEESAC-a, rekla je da je ova akcija uvod u neku buduću kampanju legalizacije i predaje oružja:

„Na ovoj platformi prikupljaju se prvenstveno informacije gradjana o vidjenim situacijama u kojima je oružje upotrebljeno i njihova mišljenja o prisustvu oružja u društvu. Svi izveštaji biće anonimni. Želimo da što više osoba prijavi vidjeno oružje, kao i to gde je korišćeno. Da li je to bilo na ulici, u parku, kafani, noćnom klubu, školi, nekom stanu... Može se locirati mesto incidenta i navesti tačna adresa. Svi koji se jave mogu da postave i video snimak ili fotografije ukoliko su slikali nekoga sa pištoljem. A naravno, otvoreni smo i za sve informacije koje su vezane za ovu temu.“     

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), samo u proteklih deset godina u zemljama regiona uništeno je 250.000 komada zaplenjenog i predatog oružja.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Poslušajte: Program za Srbiju

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Dok ne stigne strategija, samo viteški

Premijer čeka da i Nemačka učini šta je obećala. Naravno, mislimo na pregovaračka poglavlja sa EU. Za migrante ima još vremena. Treba prvo strategiju sačiniti. I da ne zaboravimo, vratio se Šainović
Dalje/More

Srpski s mukom

Pančić: Vučićevi regionalni frontovi ili proširenje područja drame

Bog i Vučić - nadamo se - znaju zašto je baš ovaj mesec toliko značajan i presudan, no još važnije od toga je da li u ponašanju vlasti uopšte ima nekog sistematskog „nauma“, piše Teofil Pančić
Dalje/More
Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
Retrospektiva "Perspektive"i
|| 0:00:00
...  
🔇
X
29.08.2015
TV serijal Perspektiva o najosjetljivijim temama mladih na Balkanu, koji RSE emituje u saradnji sa NED, nakon petog ciklusa realizira ljetne epizode koje se bave analizom tema pokrenutim u Mostaru, Budvi, Sarajevu i Istočnom Sarajevu, Novom Sadu, te Banjaluci. U naredna dva mjeseca gledaćete najzanimljivije detalje sa snimanja i komentare mladih koji su učestvovali u projektu, moderatora, političkih analitičara, gledalaca. Producent je Mebius Film.

Tajland: Uhapšen još jedan osumnjičeni

Premijer Tajlanda je rekao da je osumnjičeni uhapšen u pokrajini Sao Kaeo danas u podne dok je pokušavao da predje u Kambodžu i da je sada podvrgnut vojnoj istrazi u glavnom gradu.

Novi protesti u Bejrutu - "Smrdite"

Desetine demonstranata primorane da napuste libansko ministarstvo za ekološka pitanja, nekoliko sati pošto je grupa njih upala u zgradu zahtevajući ostavku ministra.

Popularnost Hilari Klinton u padu

Stejt department objavio oko 7.000 stranica novih zvaničnih imejlova sa privatne adrese Hilari Klinton, dok je bila na čelu te agencije. Oko 150 obelodanjenih mejlova retroaktivno su označeni kao poverljivi dokumenti.