Srijeda, 01. juli/srpanj 2015, 17:13 CET

Srbija

Srbija se sapliće na borbi protiv korupcije i diskriminacije

Jedan od protesta LGBT aktivista u Beogradu
Jedan od protesta LGBT aktivista u Beogradu
Srbija je slobodna zemlja u kojoj postoji politička konkurencija, poštuju se građanska i ljudska prava, a mediji su nezavisni, ocenjeno je u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus. Ipak, uprkos toj – očigledno pozitivnoj oceni, nevladine organizacije koje se bave ovim problemom smatraju da Srbija treba da učini mnogo više u borbi protiv korupcije, poštovanju političkih i ljudskih prava manjinskih grupa i medijskim slobodama.

Tri dvojke, to su na skali od jedan do sedam, ocene koje je Srbija dobila za sveukupni stepen slobode, građanske slobode i politička prava svojih građana od Fridom hausa. Tako se, od država regiona, našla u društvu Hrvatske i Crne Gore, dok su nešto slabije kotirane – kao delimično slobodne države BiH, Makedonija i Kosovo.

Kao najznačajniji problem u Srbiji je označena korupcija, a uprkos nekoliko hapšenja ljudi na položajima i proklamovanoj političkoj volji, postoje tek naznake o pomaku u obračunu sa njom.

Iako označena kao država razvijene političke konkurencije manjinski narodi su nedovoljno zastupljeni u parlamentu, a manjinske grupe – pogotovo LGBT populacija i Romi svakodnevno se suočavaju sa diskriminacijom i ostalim problemima. Pa tako, Fridom haus uviđa da je građanima Srbije omogućena sloboda okupljanja i udruživanja, ali ukazuje na zabrane Parada ponosa kojima je država pribegla pravdajući se ugrožavanjem nacionalne sigurnosti i sukobe i napetosti koje su ih do sada pratile.

Iako je, na prvi pogled, očigledno neslaganje ocene Fridom hausa i faktičkog stanja na terenu o pravima LGBT populacije u Srbiji, jednog od organizatora Parade ponosa Gorana Miletića to nimalo ne iznenađuje.

“Kada vi poredite Srbiju sa jednom Belorusijom gde postoje zaista problemi sa slobodom okupljanja i poštovanju drugih prava ili Rusijom, onda ispada da je Srbija nekako bolja. Ja tu vidim razlog zbog čega je Srbija ovako ocenjena, ali verujem da su ovo pisali pre pet godina ranije da bi Srbija bila lošije ocenjena. Takođe, verujem da je jedan deo razloga stabilnost koja postoji u Srbiji. Naime tu se, kako to Fridom haus vidi jer mi to vidimo malo drugačije, situacija ne menja na drastično loše iz godine u godinu. Ta promena na lošije, odnosno pogoršavanje ljudskih prava bude manje i slabije vidljiva spolja”, kaže Miletić.

Novinarska autocenzura

Uprkos vidljivom stepenu poštovanja ljudskih i građanskih prava, diskriminacija Roma je u izveštaju opisana kao uobičajena pojava u Srbiji - državi u kojoj se pripadnici te manjinske grupe prisilno i bez prethodne najave preseljavaju sa mesta na kojima su živeli, što je posebno bilo drastično u Beogradu. To je, smatra dugogodišnji predstavnik Roma, a danas zamenik direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Dragoljub Acković, i dalje velika odgovornost društva i posledica besparice.
Romsko naselje u Jabučkom rituRomsko naselje u Jabučkom ritu
x
Romsko naselje u Jabučkom ritu
Romsko naselje u Jabučkom ritu

“Mnogo je slučajeva u kojima se pripadnici romske nacionalne manjine na ovaj ili onaj način u Srbiji vređaju i nipodaštavaju. Tu su naravno krivi i sami Romi, jer se nedovoljno trude da pojasne situaciju, da oslikaju pravo stanje. Postoji, nažalost jedan broj Roma, koji je zarad nekih svojih ličnih interesa dugo vremena to radio i još radi: da stvara krivu sliku o položaju i problemima Roma u Srbiji”, navodi Acković.     

U analizi medijske scene u Srbiji Fridom haus pominje povezanost medija i političkih partija, ali i uticaj vlasti na državnu televiziju. Navodi se i zaključak Agencije za borbu protiv korupcije po kome su privatni mediji pod uticajem državnih oglašivača, kao i da su mnogi vodeći mediji u vlasništvu netransparentnih of šor kompanija. To sve međutim ne sprečava Fridom haus da zaključi da su mediji u Srbiji nezavisni.

A ta ocena, prema mišljenju predsednika Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, može da se odnosi jedino na osnivanje i registraciju medija, dok je, kada je reč o njihovom sadržaju, situacija nešto drugačija, kaže Gruhonjić.

“Mediji koji su siromašni vrlo često su ucenjeni da ne mogu da objavljuju određene sadržaje o određenim ljudima, kompanijama i političarima, jer će u suprotnom ostati bez oglasa. To je sve mutiralo u još goru formu koja se danas zove autocenzura i mislim da danas zapravo, uz časne izuzetke, mediji i novinarima u Srbiji nisu potrebni cenzori, pošto su oni, da ružno kažem, već dresirani o kome ili o čemu smeju pisati, a o kome ili čemu ne smeju ni pod kojim uslovima”, ističe Gruhonjić.

Za odličnu ocenu, u ovom slučaju jedinicu, Srbija će prema stručnjacima Fridom hausa morati da napravi ozbiljniji iskorak u unapređenju slobode, kao i ljudskih i građanskih prava svih svojih građana. Tako će se naći u ravni onih država koje na to obraćaju posebnu pažnju.

Milan Nešić

mnesic+yahoo.com

Reporter i novinar beogradskog biroa RSE od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92 gde je učestvovao u pripremanju informativne emisije u koprodukciji sa srpskom redakcijom BBC-a Svet u 2.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Poslušajte: Program za Srbiju

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Biti kao Vulin

Ako se mora, otićiće ko treba i u Srebrenicu, pa taman da se podigne i ceo Univerzitet, a ne poneko studentsko udruženje. Kad se već mora ići će ko treba i u Brisel, ma makar se umorio koliko kod kuće nikada nije
Dalje/More

Srpski s mukom

Pančić: Vučićevi regionalni frontovi ili proširenje područja drame

Bog i Vučić - nadamo se - znaju zašto je baš ovaj mesec toliko značajan i presudan, no još važnije od toga je da li u ponašanju vlasti uopšte ima nekog sistematskog „nauma“, piše Teofil Pančić
Dalje/More
Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
Retrospektiva "Perspektive"i
|| 0:00:00
...  
🔇
X
27.06.2015
TV serijal 'Perspektiva' o najosjetljivijim temama mladih na Balkanu, koji RSE emituje u saradnji sa NED (National Endowment for Democracy) nakon petog ciklusa pravi ljetnu pauzu. U naredna dva mjeseca u kolažnim emisijama moći ćete vidjeti interesantne detalje sa snimanja Serijala u Mostaru, Budvi, Sarajevu i Istočnom Sarajevu, Novom Sadu, te Banjaluci. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

Produženi nuklearni pregovori u Beču

Pregovarači Irana i grupe P5 plus 1 doneli su oduku da do 7. jula produže mere u skladu sa prelaznim sporazumom kako bi se pružilo "još vremena" za razgovore i pronašlo trajno rešenje za iranski nuklearni program.

SAD i Brazil u borbi protiv globalnog zagrevanja

Predsednik Barak Obama i brazilska predsednica Dilma Rusef su se obavezali da će njihove zemlje povećati udeo obnovljive energije u proizvodnji električne energije, ne računajuči hidroelektrane, na 20 odsto do 2030. godine.

Portoriko ne može da plati dugove

Portoriko ima rok do sutra da plati deo duga u vrednosti od 73 milijarde dolara što se verovatno neće ostvariti.