Četvrtak, 24. juli/srpanj 2014, 16:25 CET

Srbija

Pre datuma za pregovore sledi test u junu

Zastave Srbije i Evropske unije
Zastave Srbije i Evropske unije
Iako se do pre nekoliko dana tome nadala, sledeću rampu na putu ka Evropskoj uniji Srbija neće preskakati u decembru nego tek u junu naredne godine. Tada će Evropski savet analizirati postignuti napredak – pre svega u dijalogu sa Kosovom -  i, ako dobije zeleno svetlo, Beograd istog meseca može početi pristupne pregovore sa Unijom.
 
“U osnovi čitav proces je odložen za šest meseci i to pre svega zahvaljujući Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koje su se založile za tvrđi pristup Srbiji”, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak.
 
Uz ove dve zemlje, i Holandija i Irska, koja preuzima naredno predsedavanje EU, zalažu se za tvrđi pristup prema Srbiji.
 
Pojedini ministri spoljnih poslova, poput šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka, pohvalivši dosadašnje rezultate u kosovskom procesu, rekli su lokalnim medijima da nije nerealno da Srbija u junu sledeće godine dobije datum za početak pregovora:
 
“Vlada Republike Srbije stvarno sada zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije”.
 
Upitan da li je jun 2013. realan termin za dobijanje datuma pristupnih pregovora, Lajčak je odgovorio:
 
“Nije nerealan, uopšte nije nerealan”.
 
Nije nerealan, ali datum neće doći sam od sebe. Treba ispuniti i uslove koje traže upravo pomenute zahtevnije članice Unije.
 
Upitan šta one od Srbije očekuju da do juna sledeće godine uradi, naš dopisnik navodi da je reč o tri uslova:
 
“Prvi je da se primene svi sporazumi koji su postignuti u dijalogu. Drugo, oni žele da vide kako će Srbija sa Kosovom rešiti pitanje naplate carina, za koje zapravo nije nađeno rešenje kada su Tači i Dačić prošle nedelje razgovarali u Briselu. Nije, naime, donesena odluka o tome kako će taj novac na severu Kosova biti raspoređivan. To se zaista vidi kao veoma važan problem koji mora da bude rešen. I, konačno, tu je i pitanje struktura na severu Kosova. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje sa EULEX-om, tako da EULEX može da implementira pun mandat na severu Kosova, a to podrazumeva i saradnju preko kosovske policijske službe. Preciznije, to znači prihvatanje jedinstvenog administrativnog i institucionalnog uređenja na čitavom Kosovu”.
 
Neodrživa politika na dva koloseka

Iako u Nacrtu zaključaka to nije eksplicitno rečeno, Evropski savet očekuje da vidi napredak na severu Kosova u pogledu institucija koje treba da osiguraju bezbednost i pravdu za građane na transparentan i kooperativan način, što, u suštini, znači integraciju policije i sudstva na severu Kosova pod prištinsku adminisitraciju.
 
Guido WesterwelleGuido Westerwelle
x
Guido Westerwelle
Guido Westerwelle
To se može iščitati i iz diplomatski sročene izjave nemačkog šefa diplomatije Guida Westerwellea, koji je, pohvalama odličnog napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, govoreći o Kosovu, dodao i sledeće reči:
 
“Od apsolutne je važnosti da svi razumeju da je iz perspektive Evropske unije teritorijalni integritet nesumnjivi cilj”.
 
Veliki korak napred Beograd je svakako napravio odvažnim početkom implementacije sporazuma o integrisanim prelazima. Prvi građani su već prelazili preko Jarinja i nisu nezadovoljni.
 
Ima, svakako, razloga da i premijer Srbije Ivica Dačić oseti zadovoljstvo i da izjavi:
 
“Iz predloga zaključaka može se videti da Srbija nikada nije bila bliža datumu za početak pregovora, a samim tim i bliža članstvu u Evropskoj uniji”.
 
A o tome da aktuelna vladajuća koalicija polako demitologizuje kosovski mit i dosadašnju politiku dva paralelna koloseka izraženu u formuli “I Evropa i Kosovo” svedoči i izjava Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade Srbije za evropske integracije.
 
“Više nije moguće voditi politiku na dva koloseka - i EU i Kosovo”, rekla je Grubješićeva, precizirajući da “napredak Srbije u procesu evropskih integracija “najdirektnije i isključivo” zavisi od rešavanja kosovskog pitanja”.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Vlado
11.12.2012 10:54
Zašto se Njemačka nije zalagala za teritorijalni integritet Istočne Njemačke, upravo ga je rušila i prisajedinila je tu državu, a onda osnažena rušila je Jugoslaviju uspostavljajući sedam državica od kojih 2-3 ne mogu da egzistiraju i u kojima su ljudska prava niža nego za vrijeme SFRJ. Očito da je gopolitika u fokusu i interes te i drugih zemalja da Srbiju smjesti u što manje granice i to je cijela priča. Dodao bih takodje da je Njemačka u 20 vijeku tri puta oružanom silom napala Srbiju.
Naravno Njemačka je demokratska država, ali prema Srbima i Srbiji nema milosti.

Ime: Anonimni posjetilac
11.12.2012 09:49
dok Marko to sve nadugo i nasiroko ne objasni djaba svi pricaju.

Ime: ZastoNema Pravde Grad: EU
11.12.2012 02:28
zasto se svi ovi Pojedini ministri spoljnih poslova, poput šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčakane zapitaju sta sve srbija radi sto je vrlo protivno EU a radi puno i kako onda on moze reci
“Vlada Republike Srbije stvarno sada zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije”....lajcak treba da zna da svaki dan i zasto ministri EU se ne zapitaju kako je to dozvoljeno da srbijanski tajni agenti(njih na stotine u BiH i na hiljade na Balkanu) u BiH opsruktiraju i rade protiv drzave BiH i njenih organa i naroda i stvaraju nacionalne nestrpljivosti...potplacuju tamo politicare da rade protiv drzave BiH i placaju ih da opstrukturiraju sve zakone sto bi pridonjeli da BiH ide prema EU i integracijama, isti politicari su placeni da rade protiv reformi , protiv policije protiv vojske BiH...i jos mnogo toga da bi se stavilo ovdje na listu...ist tako radikali u srbiji su sve jaci nikolic izjavljiva kako nije bilo genocida u srebrenici i BiH, izjavljiva da je vukovar bio i osto srbski grad....mediji u srbiji uvelicavaju i uvjek ispituju dodika da im kaze kako nema vise drzave BiH i da je republika srpska drzava ...u srbiji
Aleksandra Vučića jer je preuzeo kontrolu nad svim službama bezbednosti u državi i umešao se u rad Tužilaštva i policije, rušeći time ionako slabe institucije države....i kako poslije svega ovoga srbija moze da se priblizi EU a ostali u regijonu nemogu..Zasto

Odgovor

Ime: Nikola Grad: Srbija
11.12.2012 09:13
Au, koliko teorija zavere na jednom mestu. Hiljade agenata? Pa Srbija nema para za plate i penzije, a sad će da potplaćuje političare u BiH? Jesi li ti pročitao šta si napisao? Pravopis da ne komentarišem.

Grobislav Prikolić nije pobedio na izborima, nego je Tadić izgubio. I ne brini, više on štete nanosi nama nego tebi, znamo mi to. Trebalo bi da RSE objasni ovaj fenomen čitaocima iz okolnih zemalja koji imaju pizmu na Srbiju, mada ne verujem da bi to pomoglo. Ipak, lepo je znati da bar svoje frustracije mogu da iskale ovde, pa da ne predstavljaju pretnju po svoju okolinu.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Đukanović: Preporuka za članstvo na samitu

Crnogorski premijer je, odgovarajući na pitanja poslanika, rekao da je Crna Gora izdvojena od ostalih država aspiranata za članstvo u NATO

EU: Hitno rešenje za sukob u Gazi

Jučerašnjim okupljanjem evropskih ministara vanjskih poslova dominirala je situacija nakon obaranja malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine, ali ipak, drama Gaze se nije mogla zaobićhi. Sukobi moraju prestati, poručili su ministri, ozbiljno zabrinuti zbog velikog broja civilnih žrtava, priznajući u isto vrijeme, Izraelu pravo da se brani.

Prvi avioni sa telima žrtava stigli u Holandiju

Dva vojna aviona sa posmrtnim ostacima nekih od putnika sa leta MH17 stigla su u Holandiju, gde je danas, prvi put od 1965. godine, proglašen nacionalni dan žalosti.