Petak, 29. maj/svibanj 2015, 06:16 CET

Srbija

Srbija: Krediti za državu opasni, ali neophodni

Ruske rublje
Ruske rublje
Srbija godinu počinje sa jednim novim, i jednim potencijalnim kreditom. Prvi je upravo potpisani ugovor sa Rusijom o 800 miliona dolara namenjenih obnovi železnice, a drugi, vredan milijardu i o čijim uslovima još treba da se pregovara, predviđen je da pomogne budžetu u tekućoj godini.

Ministar finansija Mlađan Dinkić nakon potpisivanja ugovora je rekao da su uslovi kredita izuzetno povoljni, da će železnica biti rekonstruisana na najvažnijim međunarodnim pravcima i da se nada novim, sličnim privrednim projektima.

„800 miliona dolara će značiti zaista mnogo za naše železnice. Želim da kažem da smo započeli i razgovore o mogućem kreditu od milijardu dolara za budžet Srbije. I u narednim nedeljama, nadam se da će naši stručni timovi biti uspešni u pregovorima i da ćemo moći i taj kredit da finalizujemo“, rekao je Dinkić u Moskvi.

Iako zvaničnici uveravaju u veoma povoljne uslove pod kojima se krediti dobijaju i neophodnost tog novca, za Srbiju, čiji je spoljni dug prema poslednjoj proceni iznosio 25,54 milijardi evra, svako novo zaduživanje predstavlja i novi rizik, upozoravaju stručnjaci.

Iako ukazuju da je, statistički gledano, spoljni dug Srbije manji od nekih država u okruženju „dug je veliki u odnosu na naše mogućnosti“, upozorava ekonomista Dragovan Milićević, urednik portala makroekonomija.org.

„Srbija ima jako mali fiskalni kapacitet otplate duga, odnosno srpska privreda je u izuzetno lošem stanju, izvoz je minoran, imamo najmanje učešće izvoza u društvenom proivodu od gotovo svih posmatranih zemalja. Struktura duga je vrlo nepovoljna što se tiče načina servisiranja. To je ono što može biti veoma opasno. Nama, praktično ostaju krediti kao vid poravnjanja, odnosno uspostavljanja ravnoteže između proizvodnje i potrošnje. Mi definitivno preko 20 odsto više trošimo nego što stvaramo i to je ona priča da je kod nas svako povećanje duga izuzetno opasno, a sa druge strane mi danas imamo situaciju da možemo da funkcionišemo samo ako se dalje zadužujemo“, ocenio je Milićević
 
Srbija se, dakle, našla u situaciji u kojoj su nova zaduživanja, istovremeno i opasna i neophodna.

Hitno smanjiti javni dug

Slična procena stiže i iz Fiskalnog saveta, tela koje ocenjuje kredibilitet fiskalne politike države.

Taj Savet, koji upozorava da Srbija hitno mora da smanji javni dug, a koji je trenutno oko 60 odsto BDP-a, kako ne bi upala u dužničku krizu, nudi rešenja poput završetka restrukturiranja javnih preduzeća, penzijske reforme i racionalizacije zaposlenosti u državnoj upravi, ali ukazuje i da zaduživanje trenutno nema alternativu.

Problem je međutim, kako ukazuje stručnjak za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, što se Srbija nalazi u situaciji u kojoj veoma teško vraća svoje dugove, a u koju je došla dugogodišnjim nesprovođenjem reformi.

„Normalno, situacija je takva da iziskuje neko zaduženje, prosto zato što se javne finansije kod nas ne mogu voditi bez priliva stranog novca. Ali, to je posledica činjenica da mi 12 godina nismo imali nikakve ozbiljne, strukturne reforme koje bi dovele do toga da imamo ozbiljnu ekonomiju koja stvara dovoljno novca i koja može da izdrži javne finansije“, kaže Bušatlija.

U takvoj situaciji, prema mišljenju ekonomiste Dragovana Milićevića, rešenje treba tražiti u zaduživanju koje će biti u funkciji povećanja privredne aktivnosti, odnosno „stvaranje novca“, a ne „krpljenja rupa“

„Mi sa tim dugom, praktično, treba da napravimo novu vrednost, a ne da ga ubacujemo u potrošnju. Jedino tako zaduživanje ima opravdanje. To je kao kada uzemete kredit radi ostvarivanja neke privredne aktivnosti i onda u nekom finansijskom toku planirate povraćaj kredita, odnosno plaćanje kamate i vraćanje rata, odnosno anuiteta, to bi bio uslov bez koga se stanje duga ne može držati pod kontrolom. Inače, ako se ovako nastavi, mislim da će biti velikih problema“, ocenio je Milićević

Ognjen Zorić

Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom bavi se od 2005. godine. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi u oktobru 2010. godine, te radi kao novinar i reporter i uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Poslušajte: Program za Srbiju

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Orden za Kastra, za Dražu ulica

Pretpostavimo da je predsednik Tomislav Nikolić sa sobom na Kubu, osim ordenja, poneo i nepoznatu Platformu za Kosovo. Platformu koja će da stvari vrati na staru. Hoćemo reši staru Jugoslaviju. Mnogi bi voleli da taj eksperiment sa povratom u prošlost uspe
Dalje/More

Srpski s mukom

Pančić: Hiljadu zašto, a jedno zato

Vlada Srbije, povodom suštinski „lažnog“ jednogodišnjeg jubileja (lažnog utoliko što skoro tri godine imamo de facto istu izvršnu vlast), drži sednicu na površinskom kopu Kolubare, postavila stolove napolju kao mizanscen za filmsku svadbu, dok ministre u odelima prži sunce a vetar im kvari frizure
Dalje/More

Konkurs (do 31. maja)

Za mlade novinare sa Balkana

Stipendija "Jiri Dienstbier" za 2015-16

Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
"Perspektiva": Četvrta epizoda - Novi Sadi
|| 0:00:00
...  
🔇
X
23.05.2015
RSE u saradnji sa The National Endowment for Democracy (NED) emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. Ovo je četvrta i posljednja epizoda četvrtog ciklusa Serijala koja govori o mladima iz Novog Sada. Srednjoškolci ovog grada Srbije razgovaraju o toleranciji, odnosu prema drugom i drugačijem, porodici i školi. Voditelj i moderator je Marchelo, poznati beogradski muzičar i pisac. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

Antić: Srbija želi energetsku nezavisnost

Predstavnici 80 kompanija iz 24 zemlja učestvovali su u radu današnjeg Evropskog biznis kongresa održanog u Beogradu, a ključne su bile energetske teme.

Malezija: Masovne grobnice migranata

Malezijska vlada potvrdila je danas postojanje masovnih grobnica migranata pošto je pronađeno 139 tela na severu zemlje u blizini kampova trgovaca judima.

Voda se povlači, kiša nastavlja u Hjustonu

Brojni delovi Teksasa oporavljaju se od jedne od najgorih prirodnih katastrofa koje su pogodile tu državu na jugozapadu Sjedinjenih Država.