Nedjelja, 01. maj/svibanj 2016, 04:20 CET

    Srbija

    Srbija i očekivanja EU: Kosovo i reforme

    Zastave EU i Srbije
    Zastave EU i Srbije
    U 13. godinu svog putovanja ka Evropskoj uniji Srbija je ušla sa statusom kandidata i nadom da bi konačno, posle nekoliko neuspeha, mogla dobiti datum početka pristupnih pregovora, ili ih možda i otpočeti. Istovremeno, Srbija je jedina država u kojoj postoje upadljiv otpor prema članstvu, a broj evroskeptika među građanima se povećava.

    Uprkos tome što napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji često izgleda kao vožnja sporednim kolosekom, država je na tom putovanju pokazala prilično jasne želje.

    Težnja vlasti je da se u ovoj godini dobije datum početka pregovora, a u nekom neočekivanom ishodu možda čak i njihovo otpočinjanje.

    Za novi iskorak je međutim potrebno ispunjenje starih obaveza – konstruktivnost u odnosima sa Kosovom i odmicanje u reformama.

    Laslo VargaLaslo Varga
    x
    Laslo Varga
    Laslo Varga
    Da bi do toga uopšte došlo, nephodno je da u narednih nekoliko nedelja državni vrh razreši konfuziju stvorenu pošto je Platforma za Kosovo obelodanjena u javnosti, smatra zamenik predsednika skupštinskog odbora za evrointegracije Laslo Varga.

    To praktično znači, kaže Varga, jasno određivanje puta kojim će Srbija ići.   

    „Prema izjavama koje dolaze iz vladajuće koalicije vremenski okvir za taj cilj govori se o martu i junu. Mislim da je mnogo realnije da se to desi u drugoj polovini godine. Imajući u vidu i dinamiku u okviru EU realnije je da se to desi na samitu u decembru. Od trenutka kada bude doneta odluka o početku pregovora do stvarnog početka će proteći najmanje godinu dana, tako da u tom smislu ne može da bude cilj i stvarni početak pregovora u smislu otvaranja poglavlja“, rekao je Varga.

    Priliv investicija

    Pojedini potezi srpskih vlasti, pogotovo kada je reč o pristupu Kosovu i angažman u borbi protiv korupcije, profesora Fakulteta političkih nauka Jovana Teokarevića, navode na nešto optimističnije razmišljanje. Naime, on očekuje da će u toku 2013. Srbija i Evropska unija otpočeti pregovore, ali nije želeo da licitira u kom periodu godine bi se to moglo dogoditi. Takav razvoj događaja bi Srbiju stavio u malo komotniju poziciju, koja bi ipak mogla imati i svoje posledice, kaže Teokarević.

    „Jer ustvari dobijanjem pristupnih pregovora vi nikakvu garanciju građanima i glasačima ne dajete koliko ćete brzo ići ka članstvu u EU i šta treba u narednih godinu dana ili do kraja madnata tačno da uradite. Neki progres je očekivan, ali za neuspeh u tome srpska vlada će uvek moći da nađe izgovor na drugoj strani – kod nekih inostranih partnera", ocenjuje Teokarević.

    Šta približavanje Evropskoj uniji Srbiji znači u ekonomskom smislu, u trenutku kada je država svakodnevno prinuđena da krpi rupe u budžetu? Pogotovo, ako se u vidu imaju sve glasnija upozorenja da je zemlja pred bankrotom i u obzir uzme činjenica da je Srbija iz pretpristupnih fondova do sada dobila bespovratnih 2,4 milijarde evra? Time se EU, osim što je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, svrstala u red njenih najizdašnijih donatora.

    S druge strane, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji ta zemlja već 13 godina čeka da ratifikuje, trgovinski učinak je mnogo mršaviji. Ekonomistkinja Ana Jolović objašnjava da bi osim olakšavanja života građanima, iskoraci u evrointegracijama doprineli prilivu investicija – kako stranih, tako i domaćih.

    „Mi smo stigli u fazu kada se domaći investitori kada se domaći investitori radije odlučuju za investiranje negde drugde – nego u Srbiju, zato što im prava ovde nisu zaštićena. To je možda onaj ključni element o kome nikada ne razmišljamo: ako domaći poslovni ljudi ne žele da investiraju, ako je malo mladih i starijih koji bi otvarali privatni biznis, ako je većina onih koji bi radili u državnom sektoru, onda to mnogo govori o državi i njenom uređenju. U krajnjem slučaju i o vrednostima koje negujemo i o tome kako se odnosimo prema privatnom kapitalu“, kaže Jolović. 

    U tekućoj godini, osim rešavanja ključnih političkih pitanja, Srbija, između ostalog, mora ozbiljnije da se posveti reformama u sferi vladavine prava i ekonomije. Da efikasnim sudskim procesima dokaže da se sa korupcijom ne obračunava deklarativno i konačno sredi situaciju u pravosuđu čija je reforma doživela pravi fijasko, što to su ključni uslovi za dalji put ka Evropi.

    Milan Nešić

    NesicM+rferl.org

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

    Ovaj forum je zaključen
    Komentari
         
    Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Srpski s mukom

    Pančić: Gužva na listiću

    Šta god da nas čeka, bolje je da dođe što pre. Posle ove nedelje, kao ni posle prethodnih izborih nedelja u prethodnih četvrt veka, niko u Srbiji neće imati izgovor da nije imao mogućnosti da bira i da se pita, piše u kolumni Teofil Pančić
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Prva epizoda – Podgoricai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    24.04.2016
    RSE u saradnji sa NED emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novom ciklusu Serijala razgovaramo sa mladima Podgorice. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Program u biblioteci razvija kreativost kod dece

    Djeca iz predgrađa Vašingtona Aleksandrije učestvuju u programu pod nazivom “STEAMtivity”, koji je dijelom finansiran zahvaljujući donaciji Američkog udruženja biblioteka i kompanije Dizni...

    Černobil kao egzotična turistička destincaija

    Svake godine hiljade turista posete Černobil, a broj zainteresovanih postojano raste, a oni koji su ga obišli, slažu se da je poseban, jer je to jedino mesto na planeti na kojem se takozvani Sudnji dan - već odigrao...

    Naučnici ne odustaju od nukelarne fuzije

    Novi direktor projekta ITER, francuski fizičar i hemičar dr Bernar Bigo kaže da je reaktor najzad na putu da bude dovršen... njegovo sastavljanje bi moglo da bude završeno do 2025, dok bi prvi eksperimenti mogli da počnu 2028. godine...