Četvrtak, 24. april/travanj 2014, 12:21 CET

Programi / Tema sedmice

Srbija i Kosovo: Realni život ide ispred dnevne politike

Srbi u Gnjilanu, ilustracija
Srbi u Gnjilanu, ilustracija
Veličina slova - +
Petu godišnjicu nezavisnosti Kosova Beograd je dočekao sa nekoliko susreta premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija koji su započeli dijalog i prvim simboličnim sastankom dva predsednika Tomislava Nikolića i Atifete Jahjage. Pomacima u briselskom dijalogu beleže se i prva poboljšanja na svakodnevnom, životnom planu dok su neke važne političke teme i dalje otvorene.

Pet godina od proglašenja nezavisnosti Srbija nije priznala Kosovo i, kako beogradski zvaničnici svakodnevno ponavljaju, nema nameru ni da to učini.

„Valjda ne očekuju od mene da prelazim tu poslednju stepenicu“, bila je poruka predsednika Srbije tek što je bio izašao sa briselskog sastanka sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom.

Ali je Beogradu danas, pritisnutom zahtevima iz Brisela za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU, normalizacija odnosa sa Prištinom jedan od ključnih prioriteta.

Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić kaže za RSE da srpskim vlastima sa svih adresa iz EU stiže ista poruka.

„Zna se šta je najvažniji uslov koji Srbija treba da ispuni da bi dobila datum za otpočinjanje pregovora a to je taj vidljiv i održiv napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom. Ovo sam čula po ko zna koji put, gde god da sam bila, maltene su iste rečenice“, rekla nam je potpredsednica Vlade. 

Dijalog je u međuvremenu podignut na viši politički nivo. I dok se stiče utisak da se Nikolić i Jahjaga nisu baš najbolje razumeli nakon Nikolićeve poruke da „ako Priština misli da nastavi da pregovora sa Beogradom tako kao da pregovara država sa državom mi nećemo daleko da stignemo“, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači kao da su još na prvom sastanku u oktobru probili led i pored neslaganja oko statusa Kosova.

„Ja sam i Tačiju rekao, koliko je Kosovo njegovo toliko  je i moje, zato što sam ja, između ostalog, i rođen na Kosovu“, izjava je koju je Dačić više puta kroz smeh ponavljao nakon prvog susreta sa Tačijem. 

Kasnije su njih dvojica u briselskom dijalogu postigli, za Beograd do sada najteži, sporazum o integrisanom upravljnju prelazima, a u novoj rundi dijaloga sledeće nedelje očekuje se da bi Beograd mogao da otkrije karte kako vidi rešenje za, ništa manje težak zalogaj, paralelne institucije.

„Nema rasformiranja institucija a da onda čekamo da se formiraju neke druge. To mora da bude deo procesa“, rekao je Dačić.

Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu, februar 2013.Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu, februar 2013.
x
Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu, februar 2013.
Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Briselu, februar 2013.
Iz predsedništva Srbije je pojašnjeno da će težište državne politike u pregovorima Beograda i Prištine biti u zahtevu za stvaranjem zajednica autonomnih opština na Kosovu.

No, iako se sporazumi postižu, u čemu u poslednje vreme učestvuju i premijeri, neretko se dešava da ih po povratku obe strane različito tumače, kao što je slučaj sa time kuda idu prihodi sa prelaza na severu Kosova.

Trgovinski deficit

Međutim, realni život ide ispred dnevne politike. Tako iz Srbije na Kosovo stižu akcizni proizvodi iz oblasti građevinarstva, zatim tečni derivati, poljoprivredni proizvodi, lekovi, bela tehnika a sa Kosova u Srbiju uglavnom poljoprivredni proizvodi poput pečurki i proizvodi Trepče.

Direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Milivoje Miletić kaže da je Srbija za 11 meseci 2012. godine na Kosovu plasirala robu u vrednosti blizu 349 miliona dolara što je 4 odsto više u odnosu na prošlu godinu, dok je izvoz sa Kosova u Srbiju značajno niži.

„U ukupnom izvozu Srbije Kosovo i Metohija je na desetom mestu po vrednosti tih isporuka robe. Kad se pogleda struktura uvoza na Kosovo Srbija je praktično procentualno najznačajniji partner sa nekih 12,7 odsto. Sa područja Kosova i Metohije jako malo roba se doprema u Srbiju, prosečno je to godišnje bilo, zadnjih nekoliko godina, između 3 i 4 miliona dolara. U prošloj godini u prvih 11 meseci nešto je veći obim, dostiže negde do sedam milona dolara“, rekao nam je Miletić.

On kaže da Kosovo ima izrazito visok deficit u robnoj razmeni sa svim partnerima i da to nije slučaj samo sa Srbijom.

„Glavni je razlog privredna struktura i obim proizvodnje koji se danas realizuje na području Kosova i Metohije“, kaže direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Milivoje Miletić.

Dinamičniji rast trgovine robom između Srbije i Kosova počeo je 2007. godine, a jedan od faktora kojim se to objašnjava je primena CEFTA 2006 sporazuma, stoji u naučno-istraživačkoj studiji Centra za regionalizam.

Prepreka ipak ima. Potpuno slobodan ulazak u Srbiju sa ličnim dokumentima ljudi sa Kosova predstavljao je problem nekoliko godina, kaže Maja Mićić iz Inicijative mladih za ljudska prava, nevladine organizacije koja od 2003. godine realizuje program razmene mladih ljudi između Kosova i Srbije.

„Koji je za nas kao organizaciju rađao obavezu da pružimo određene garancije da će ljudi preći u određeno vreme, da će preći sa određenim tipom automobila, autobusa i da će se vratiti u konkretno vreme iza čega smo mi kao organizacija stajali. U međuvremenu je u pregovorima Beograda i Prištine napravljen je pomak i oni sada sa ličnim kartama mogu da uđu u Srbiju, dok još ne postoji mogućnost prelaska granice sa pasošima, pasoši se zadržavaju na granici“, objašnjava Mićić.

Za razliku od slobode kretanja priznavanje kosovskih diploma, što je posebno važno za mlade ljude sa juga Srbije, iz Preševa, Bijanovca i Medveđe, još uvek je maglovito, kaže nam Maja Mićić iz Inicijative mladih.

„Mi još uvek ne znamo za slučaj gde je bilo koja diploma sa Kosova uspešno nostrifikovana. Ono što znamo na osnovu medijskih informacija je da se na osnovu dogovora, koji su postigli još Borko Stefanović i Edita Tahiri, te diplome šalju Zajednici univerziteta u Evropskoj uniji, da nakon te nostrifikacije onda one putuju u Srbiju i da to izgleda predtavlja jedan jako komplikovan administrativni proces“, navodi Mićić.

Kulturnjaci čini se imaju najviše uspeha u prevazilaženju predrasuda, postizanju razumevanja i otvaranju dijaloga. Kada ih ne zaustave desničari koji su znali da prekinu otvaranje izložbe umetnika sa Kosova u Beogradu, a neretko su pojedini autori sa Kosova zbog pretnji desničara otkazivali svoj dolazak.

U Bitefu se igra predstava „Prst“, dramske spisateljice iz Prištine Doruntine Baše o nestalima. Ana Tomović, rediteljka predstave, kaže da joj je upoznavanje kulture o kojoj autorka piše pomoglo da prevaziđe neke lične predrsude.

„Bilo mi je izuzetno drago da imam priliku da se time bavim. Dugo sam se osećala kao taoc jedne politike sukoba i mržnje. Tako da je to na ličnom planu bitno, ali mislim da je na društvenom planu kroz ovu našu predstavu takođe bitno da ljudi pogledaju i da se i sami oslobode nekih predrasuda“, poručuje Tomović.

Koliko god veliki koraci bili u nekim oblastima čini se da će još mnogo vode proteći dok se recimo Tači ili Jahjaga ne pojave u Beogradu na nekom regionanom skupu ili obrnuto Dačić ili Nikolić u Prištini.

Ljudmila Cvetković

Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija, Radiju B92, te Radiju Slobodna Evropa, gdje radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Realnost Grad: Srbija
17.02.2013 10:58
Srbija i srpski narod nikad nece priznati jednostrano proglasenu nezavisnost tzv "drzave Kosovo". Radicemo na tome da se sto veci broj zemalja, ljudi, kompanija i medjunarodnih organizacija uveri da je "drzava Kosovo" samo mimikrija i paravan za pravljenje velike Albanije koja je realna opasnost po mir u regionu.
Odgovor

Ime: Begu-Grad:Bremen
17.02.2013 11:57
Budi siguran "realnost" da Kosovo nikada nece biti u serbi, i ako vi nas ne pritznate nije ni bitno,kad tat morate.

Sertno Kosovi 5 godisnica Nezavisnosti