Nakon što je Skupština Kosova u petak odbila ustavne amandmane za formiranje Specijalnog suda za ratne zločine, kosovsko rukovodstvo najavljuje da će Skupštini ponovo proslediti iste. Ovaj sud treba da se bavi navodima iz izveštaja Dika Martija o trgovini organa srpskih civila od strane bivših pripadnika OVK.
Zamenik kosovskog premijera, Hashim Thaci, ocenio je da je osnivanje suda od strane kosovskih institucija od vitalnog značaja, jer u tom slučaju, mandat suda bi bio od tri do pet godina. U suprotnom, ako ga formira Savet Bezbednosti, on može trajati do 20 godina.
Ustavni amandmani nisu dobili potrebnih 80 glasova poslanika, već je za glasalo njih 75, protiv ih je bilo sedam, a uzdržano dva. Presudini su bili glasovi poslanika iz Thacijeve partije koji su glasali protiv ili su bili uzdržani. Još četiri poslanika iz njegove partije izbeglo je glasanje, a isto je uradila i kosovska opozicija.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, inače lider Demokratskog saveza Kosova, rekao je da će vlada uskladiti aktivnosti sa Skupštinom i sa političkim partijama kako bi se tokom predstojećih dana ponovo procesuiralo ovo pitanje.
Iz opozicije, međutim, poručuju da je ponovno razmatranje istih amandmana nemoguće, i predlažu da je zemlji potreban sud za Kosovo, koji će raditi unutar zemlje, a ne da bude strani sud. Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova je kazao da je Kosovo međunarodnoj zajednici već nekoliko puta dalo mogućnosti da se bavi pravosuđem u zemlji.
„Kosovo više ne želi strane sudove za Kosovo. Kosovo želi kosovski sud za Kosovo. Ovo je jasna poruka i ovo dolazi nakon što je Kosovo dalo šansu UN-u, UNMIK-u, da devet godina vodi pravosuđe. Takođe je data šansa i tribunalu, a potom i EU. Ukoliko oni tokom ovih 15 godina nisu uspeli da nam pomognu, Kosovo više ne želi da im da to pravo. Skupština je odlučila i to pitanje se više ne može vratiti nazad. Mi smo za sud na Kosovu, a ne za selektivni sud“, kazao je Haradinaj.
Profesor krivičnog prava, Ismet Saljihu, kaže da je pogrešna odluka Skupštine što nije osnovala sud, a da je predlog opozicije nemoguće ostvariti zato što Kosovo nije dokazalo da ima kapaciteta da se bavi tako osetljivim pitanjima.
“Bilo bi dobro da naši sudovi, naše sudije sude takvim navodima. Ali, to je sad za sad samo želja, jer mi znamo, ali i međunarodna zajednica zna još bolje da Kosovo još uvek nema kapaciteta da procesuira, sprovodi i realizuje istinsku pravdu. Sudije, tužioci i pravosudni sistem nije dostigao taj nivo profesionalizma, autonomije i smelosti da sude takvim navodnim zločinima”, kazao je Saljihu.
On smatra da je jedino rešenje da se razgovara i da se ovo pitanje vrati u Skupštinu kako bi se postigao koncenzus. Dok je, po njemu, najgore moguće rešenje da sud osnuje UN.
Neizglasavanje ustavnih amandmana za Fisnika Korenicu, analitičara Grupe za pravne i političke studije je na štetu interesa Kosova. Posebno će to uticati na odnose sa Washingtonom i Briselom, kazao je on.
„Glas protiv suda je glas protiv prijateljskih odnosa Kosova sa EU i sa SAD. Glas za Specijalni sud, zapravo, nije glas za osnivanje ili ne ovog suda, već je glas koji bi dokazao da je Kosovo nezavisna država koja sa partnerima, razvijenim, demokratskim državama ulazi u jedan proces od kojeg će dosta dobiti, jer će se sudom očistiti isprljana slika zemlje nakon izveštaja Saveta Evrope“, kazao je on.
Nakon odluke Skupštine Kosova u petak reagovali su i predstavnici međunarodne zajednice koji su kazali da je takva odluka razočaravajuća za prijateljske zemlje Kosova.
