Integracija u EU je zajednički cilj

Tri E: ekonomija, energija i evropske integracije bile su teme samita koje je zacrtao domaćin Boris Tadić. U svom uvodnom izlaganju je naglasio da uslovi glabalne finansijske krize pred Evrospku uniju, ali i države koje ka njoj teže, nameću potrebu integrisanja i čvršćeg povezivanja:

„Rešavanje globalne ekonomske krize svakako je na prvom mestu liste prioriteta svih zemalja Evropske unije. Zato se u poslednjih nekoliko meseci stiče utisak da Evropska unija nije spremna da zemlje Zapadnog Balkana primi brzinom kojom bismo svi želeli.“

Vaclan Klaus u ime Češke, predsedavajuće EU, poručio je da će i Švedska, naredna država predsedavajuća, insistirati na proširenju Unije.  Klaus je poručio kako Češka nije samo formalno predsedavala Evrpskom unijom već aktivno učestvovala u raspravama koje su unutar Unije otvorene, te da mu je pred kraj šestomesečnog mandata kao jedna od najtežih dilema ostalo:

„Zabrinuti smo zbog činjenice da razne inicijative za proširenje nisu zasnovane na autentičnim interesima članica i njihovih građana.“

Iitalija takođe insitira na daljem proširenju Evropske unije, nadovezao se predsednik te države Đorđo Napolitano:

„Mi smo ubeđeni da je to zajedniki evrospki interes.“

Ne sme biti zastoja u proširenju

Pretnje su očigledne, zbog toga, predsednik Slovačke Ivan Gašparović upozorava da se zastoj u prijemu novih članica ne sme dozvoliti:

“Integracija Srbije, Hrvatske, Makedonije i drugih država je pomalo pala u zaborav. To može ohrabriti skeptike i nacionaliste. i to može imati negativne efekte.”

Zamor od proširenja ne sme postojati, podvukao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić. Poručio je kako je njegova želja da poslednja godina njegovog predsedničkog mandata u Hrvatskoj, ne bude i godina usporavanja evrointegracije država Balkana:

„Evropske integracije. Tu mogu govoriti samo u ime moje zemlje koja je na svom putu zaustavljena zbog toga što nama susedna zemlja članica EU povezuje bilateralni spor oko granice sa deblokiranjem većeg broja poglavlja.“

Nasuprot Mesiću, slovenački predsednik Danilo Tirk nije se osvrtao na spor sa Hrvatskom. Umesto toga podvukao je da zemlje koje su učinile napredak u procesu približavanja EU za to moraju biti nagrađene:

„Mi smatramo da ako se ispune svi uslovi liberalizacija viznog režima bi bila izuzetno važan signal za stanovnike Zapadnog Balkana.“

Nebojša Radmanović

U EU bez OHR-a

Bosna i Hercegovina je pred ispunjavanjem i poslednjih uslova kojima će dokazati da je stabilna demokratija, sposobna za ulazak u EU, izjavio je predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović:

„Mi smo uvereni da ove godine može doći do ispunjenja svih ciljeva i uslova koje je pred nas postavio Savet za impelmentaciju mira u BiH. Nakon toga bi došlo do transformacije kancelarije Viskog predstavnika (OHR) u specijalno predstavništvo EU.“

Cilj Crne Gore je da postane članica velike evropske porodice, kazao je sa skupa u Novom Sadu predsednik Crne Gore Flip Vujanović:

„Crna Gora je aplicirala za kandidaturu za članstvo. Čeka upitnik Evropske komisije. i odlučna je da posvećenošću celog društva što pre ispuni uslove članstva.“

Ne sme se zagovarati Evropa koja je ekskluzivna i zatvorena, rekao je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov:

„Zbog toga danas u Evropi ne smemo da nemamo dovoljno volje za saradnju. Ne smemo da nemamo volju da prebrodimo sve nesporazume ili da nemamo viziju i optimizam u pogledu zajedničke budućnosti.“

Jačanje energetskih veza u regonu

Jedno od najkritičnijih i najdirektnijih izlaganja imao je bugarski predsednik Georgi Prvanov. On je kazao kako je gasna kriza sa početka ove godine pokazala koliko je Centralna i Južna Evropa podložna problemima u snabevanju gasom. Stoga se založio za stvaranje čvrstih pre svega energetskih veza između država regiona. Te veze moraju biti zasnovane  na ideji stvaranja stabilnog međudržavnog energetskog tržišta, zatim odustajanja od povezivanja energetskog pitanja sa raznim geopolitičkim spekulacijama i konačno, na prihvatanju tržišnih principa razrađenih u Evropskoj uniji:

„Predlažem ovom skupu da još jednom prdloži da zemlje koje su ovde predstavljene, uz učešće drugih zemalja koje su voljne za to, započnu proces razmene informacija, razgovora i koordinacija u primeni i koordinaciji naših energetskih strategija.“

Ukrajina, jedna ključnih strana gasne krize iz januara ove godine, garantuje bezbedan i neprekidan tranzit gasa preko svoje teritorije, izjavio je predsednik te države Viktor Juščenko. Konkretno još je predložio:

“Treba da radimo i promovišemo još jednu ideju, a to je ideja da se napravi evro – azijski transportni koridor.”

Zaboravlja se blok bivših članica Sovjetskog Saveza

Poljski predsednik Leh Kačinski pozdravio je ambicije Zapadnog Balkana za priključenje EU, ali je podvukao da se često zaboravaljaju ili u drugi plan stavljaju namere država nastalih od bivšeg Sovjetskog Saveza:

“Govorim o Ukrajini, Moldaviji, Gruziji. i to su evrpske države. One, a posebno Gruzija i Ukrajina, su na putu da preduzmu energične mere u pogledu proširenja NATO-a.”

U odnosima evropskih država sve češće se pojavljuju problemi različitog percipiranja stvarnosti, podvukao je predsednik Moldavije Vladimir Voronjin. On je naveo kako se političari često bave pitanjiam poput, istorije, granica, jezika, umesto da to prepuste nauci. Politika kao način da se bude na usluzi građanima, često gubi tu ulogu, kazao je Voronjin i pojasnio:

„Koliko smo iskreni i koherentni u rešavanju problema poput pitanja viza, trgovine ljudima, migracija...“

Inače, bo je to 14 samit šefova država centralne i južne Evrope i najvažniji politički skup koji je u Srbiji održan u poslenjih dvadeset godina. Novi Sad kao mesto skupa određen je zbog njegove i višenacionalne strukture Vojovodine, jedine regije u Evropi u kojoj postoji šest službenih jezika, podvukao je predsednik pokrajinske Vlade Bojan Pajtić:

„Kada povučete linije od Alpa do Dnjestra, i od Rodosa do Gdanjska, one će se ukrstiti baš tu u Vojvodini.“

Naredne godine lideri držav Centralne Evrope sastaće se u Poljskoj.