Četvrtak, 24. april/travanj 2014, 15:40 CET

Svijet

SAD: Dogovor sa republikancima ili "fiskalna provalija"

Barak Obama
Barak Obama
Veličina slova - +
U četvrtak se očekuje nastavak razgovora predsednika SAD Baraka (Barack) Obame sa predstavnicima republikanaca u poslednjem pokušaju da se postigne dogovor oko produženja poreskih olakšica, kako bi se izbegla takozvana „fiskalna provalija“. U suprotnom, 1. januara naredne godine stupiće na snagu zakoni o povećanju poreza i oštrim merama štednje,  što bi moglo ponovo da gurne SAD u recesiju.

Obama je skratio odmor za božićne praznike na Havajima i vratio se u sredu u Vašington.

U međuvremenu, američki ministar finansija Timoti Gajtner (Timothy Geithner) je uputio pismo lideru većine u Senatu, demokrati Hariju Ridu (Harry Reid) u kome ga obaveštava da nacionalni trezor preduzima sveobuhvatne i vanredne mere  kako se do 31. decembra ne bi dostigao plafon u zaduživanju. Gajtner ističe da će se uz pomoć revizije i određenih računovodstvenih mera osloboditi oko 200 milijardi dolara, čime će se za dva meseca odložiti dostizanje granice od 16,4 triliona dolara, koliko vlada SAD-a može da pozajmi za finansiranje svojih operacija.

Zakonima koje su usvojeni u Kongresu je utvrđeno koliko vlada može da potroši za namene kao što su socijlalno osiguranje i odbrana. Istovremeno, određeno je i do koje granice vlada može da podiže poreze.

Utvrđivanjem trećem zakonskog limita – do koje mere vlada može da se zadužuje – ona se suočava sa nemogućom situacijom u kojoj mora ili da ignoriše taj prag, poveća poreze bez zakonoskog osnova ili da odustane od finansiranja nekih operacija na koje je inače obavezna.

Prošli put američka vlada je dostigla limit u zaduživanju u leto 2011. godine. Obama je nakon grozničavih pregovora sa republikancima, koji su imali većinu u Kongresu, postigao dogovor u poslednjem trenutku tako da je granica podignuta sa 14,3 na 16,4 triliona dolara.

Taj sporazum je proizveo fenomen poznat kao „fiskalna litica“ – automatski porast poreza od 600 milijardi dolara i rezanja potrošnje od 1. januara 2013.

Republikanci i demokrate su se prošle godine dogovorili o ovim drakonskim merama smanjenja vladine potrošnje, polazeći od pretpostavke da će u međuvremenu postići razuman sporazum kako da smanje budžetski deficit.

x
Međutim, Obama i lideri Republikanaca su se bezuspešno sreli pet puta od 13. novembra. Američki predsednik želi da se ukinu poreske olakšice, koje je uveo tadašnji predsednik Džordž Buš (George W. Bush) 2001. godine, za sve porodice koje zarađuju više od 400 hiljada dolara godišnje. Prvobitno je tražio da ta granica bude 250 hiljada dolara.

Demokrate žele da zadrže finansijsku podšku porodicama sa najnižim primanjima – uključujući niže poreze na zarade i povlastice za nezaposlene. Istovremeno, oni se protive rezanju prinadležnosti za zdravstvenu (Medicare) i socijalna zaštita.

Međutim, republikanci, koji su prvobitno bili protiv ukidanja bilo kakvih poreskih olakšica za bogate, delimično su popustili ali insistiraju da se taj prag pomeri na milion dolara.
Istovrmeno, Republikanci se protive smanjenju izdvajanja za odbranu Obama predlaže kao kompromisno rešenje da se porezi u idućih deset godina povećaju za 1.200 milijardi dolara, a budžetski deficit bi se za još toliko smanjio rezovima u potrošnji.

Ako izostane dogovor, time bi se prosečnom domaćinstvu povećali  porezi za više od 2000 dolara godišnje. Istovremeno, automatski bi stupili na snagu budžetski rezovi, uključujući i za odbranu i socijalna davanja, a zaštićeni bi bili samo zdravstveno osiguranje za siromašne, penzije, kao i plate zaposlenih u vojsci i prinadležnosti veterana.

Obe strane nastoje da izbegnu odgovornost za neželjene posledice ukoliko izostane dogovor.

Pozicije dve strane su i dalje udaljene, ali eksperti procenjuju da će se postići privremeno rešenje kojim će se mere štednje odložiti do proleća.

U sredu je predsedavajući Predstavničkog doma, republikanac Džon Bejner (John Boehner) pozvao demokrate, koji imaju većinu u Senatu, da predlože mere kako da se izbegne „fiskalna provalija“ i prosledi ih ovom domu na razmatranje.

Istovremeno, jedan od visokih zvaničnika Obamine adminsitracije je istakao da lideri republikanaca ne bi trebalo da sprečavaju postizanje sporazuma.

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku “NIN”. Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: P. A.
28.12.2012 10:58
Jos jednom se vidi (po ko zna koji put!) da je ekonomija najteza od poznatih vjestina. Tesko da se moze reci, nauka, cak mozda bolje - antinauka. Ako ko ima "za izvoz" nobelovaca iz ekonomije, to je Amerika. Pa opet ne znaju odgovor na najelementarnije pitanje makroekonomije: povecati ili smanjiti porez? Zasto antinauka? Pa zato sto su upravo pomenuti americki ekonomsiti, zadnjih decenija stalno publikovali nove i nove matematicke modele ne bi li ucinili ekonomiju objektivnom, dakle - naukom. Ali avaj! Pokazalo se da su upravo ti modeli rezultirali poslednjim gigantskim krizama. Ejkonomija je teska, jer u njoj ima 10% ekonomije, a 90% psihologije, pa nije cudo da se u poslednje vrijeme sve vise i vise psiholozi javljaju kao kreatori ekonomskih trendova.
Zao mi Obame: taman je fino poceo odmor na Havajima, te malo bazen, te malo teretana, pa kosarka, pa skoljke, pa ronjenje, a onda opet u tijesne cipele.

Ime: Anonimni posjetilac
27.12.2012 18:04
Dogovorom ili bez provalija je zagarantovana
Odgovor

Ime: stipu ga nime Grad: r.sumska
30.12.2012 06:53
Cija,vasa ?