Četvrtak, 30. oktobar/listopad 2014, 15:26 CET

Programi / Tema sedmice

Rupnik: Za Srbiju dijalog sa Kosovom jedini način da se približi EU

Žak Rupnik
Žak Rupnik
Postoje ohrabrujući znaci da bi u narednih nekoliko sedmica premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači mogli da ostvare napredak u pregovorima. Ukoliko se to ne desi, u EU mogu da kažu – ovo je beznadežan slučaj, ostavimo ga po strani, Hrvatska postaje uskoro članica, ostatak Balkana nije spreman, imamo dovoljno svojih problema, upozorava u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Žak Rupnik (Jacques Rupnik), politikolog sa Instituta za političke studije u Parizu (L'Institut d'études politiques de Paris).

On smatra da u Srbiji nije jasna podela između demokrata i nacionalista. „Ne bi me iznenadilo", kaže Rupnik, "da demokrate sutra kritikuju Nikolića i Dačića da nisu patriote u dovoljnoj meri, jer su učinili prevelike ustupke Kosovu“. Rupnik ističe da je EULEKS jedini važan međunarodni faktor na Kosovu, odgovoran za vladavinu prava, dok bi UNMIK i OEBS, kao prelazne institucije, trebalo da se povuku.

RSE: U vreme proglašenja nezavisnosti Kosova, njegovi pobornici su smatrali da će to stabilizovati Balkan, dok su protivnici potencirali da će to pojačati tenzije. Kako ocenjuje sadašnju situaciju, 5 godina kasnije.

Rupnik: Smatram da nije ostvaren nijedan katastrofički scenario koji je tada najavljivan. Neki su procenjivali u to vreme da će nezavisnost Kosova izazvati ne samo sukobe sa Srbijom nego i tenzije sa Makedonijom, kao i da će imati negativne efekte na širem planu. To se nije desilo. Drugo, mnogi na Kosovu su verovatno očekivali da će samim proglašenjem nezavisnosti biti rešeni svi problemi. Proklamujete nezavisnost, podignete zastavu, ali jutro nakon toga je isto kao i prethodno. Ostali su isti ekonomski problemi. Dakle, na istom ste mestu gde ste i bili. Jedina je razlika što imate veću direktnu odgovornost.

Sada, pet godina nakon proglašenja nezavisnost, postoji samo jedan važan međunarodni akter na Kosovu. To je Evropska unija. U stvari, UNMIK i OEBS bi trebalo da se povuku sa Kosova. Predugo su tamo. U samoj reči UNMIK sadržana je i odrednica „prelazni“. Ako ste prelazna institucija treba da znate kada je prošlo vaše vreme. Dakle, jedino EU, odnosno EULEKS ima trajniju ulogu u učvršćivanju vladavine prava i stvaranju funkcionalne države. To je težak zadatak i ne tvrdim da je misija EU postigla preveliki uspeh na tom planu. Međutim, u najmanju ruku je precizirano čija je to odgovornost. Dakle, 5 godina nakon proglašenja nezavisnosti Kosova nisu ostvareni najpesimističniji scenariji, ali ostaje ogroman zadatak, mislim pre svega u rešavanju ekonomskih i socijalnih problema. Kako privući strane investicije u zemlju čiji status još nije u potpunosti definisan, čije su granice problematične i tako dalje?

Ipak, ja sam optimista. Naime, nakon prošlogodišnjih izbora u Srbiji mnogi su smatrali da je ponovo odnela prevagu nacionalistička struja, što bi trebalo da vodi jačanju tenzija, tako da je bio malo verovatan ma kakav pomak oko kosovskog pitanja. Međutim, započet je dijalog i ostvaren je izvestan napredak. Očekujem još veći pomak u narednim mesecima. Ako se to desi, onda će to biti dobra vest i za Kosovo i za Srbiju.

RSE: Predsednica spoljnopolitičkog odbora francuskog parlamenta je nagovestila da bi priznanje Kosova moglo da bude jedan od uslova za evropske integracije Srbije, već u ovoj fazi. U sličnom tonu su i nedavne izjave predsednika Evropskog parlamenta i nemačkog ambasadora u Beogradu. Vlasti u Srbiji bi teško mogle da u ovom trenutku prihvate takav uslov. Kakvo će konkretno rešenje može očekivati. Da li je ostvarljiva opcija „dve Nemačke“. Kako izaći iz ove, još uvek, blokade.

Rupnik: Na to treba gledati kao na proces. Trenutni pregovori mogu voditi međusobnom priznanju na kraju tog procesa, što je važno za obe strane. Kakva je vrednost proglašene nezavisnosti Kosova ako nije priznata? Dakle, u njegovom je interesu da uspostavi funkcionalne veze sa Srbijom. Kakvu korist ima Srbija od insitiranja na suverenitetu nad Kosovom, kada je to pravna fikcija, dok je, u međuvremenu, njen glavni politički cilj evropske integracije?

Hrvatska će ovog leta ući u EU. Sledeće ključno pitanje je Srbija. Crna Gora je već započela pregovore, ali je ona manje bitna za stabilnost Balkana, dok je Srbija od presudne važnosti za procese u toj regiji. Smatram da je Beograd shvatio da je dijalog sa Prištinom jedini način da se približi EU. Naravno, za formalno priznanje Kosova od strane Srbije biće potrebno vreme, odnosno to će potrajati godinama, ali će svakako biti nužan čin u trenutku njenog ulaska u EU.

U međuvremenu, treba rešavati mnoga konkretna pitanja, kao što su režim na graničnim prelazima, kretanje ljudi. U ovim pregovorima je posebno važno kako će izgledati u budućnosti odnosi Srbije i Srba na Kosovu, uključujući i enklavu na severu. Ukoliko se za ovo pitanje pronađe prihvatljivo rešenje za obe strane, tako da, na primer, Srbija može da ima specijalne odnose sa Srbima na Kosovu u kombinaciji sa ulaskom u EU - onda pitanje nezavisnosti Kosova neće biti za nju tako dramatično i emocionalno.

RSE: Da li je zamisliva situacija u kojoj bi Srbija priznala Kosovo? Da li će, kada bude obeležavalo 10-tu godišnjicu nezavisnosti, Kosovo postati član UN, napredovati u evropskim integracijama, Srbija biti na vratima EU – ili stanje biti manje više kao i sada, sa izvesnim napretkom ali i dalje mnoštvo nerešenih pitanja, kao uostalom i kada je proglašena nezavinost 2008?

Rupnik: To je teško reći. Mora se stvarati atmosfera i zamajac za proširenje EU na Balkan. Taj podstrek neće doći iz same Unije koja se nalazi usred velike, ne samo ekonomske krize. Ona nastoji da reformiše svoje institucije.  Dakle, EU mora da reši svoje probleme pre nego što nastavi širenje. Dakle, podsticaj evropskim integracijama mora doći sa Balkana nakon ulaska Hrvatske u EU. U Hrvatskoj ističu da će tražiti da to bude jedan od prioriteta Brisela. To je dobra vest. No, na kraju, od reformi koje Srbija sprovede, kao i napretka u njenim odnosima sa susedima – u dobrom delu će zavisiti entuzijazam u Briselu za prijemom novih članica. U tom slučaju će samoopredeljenje (self-determination) Kosova biti smešteno u pravi kontekst. Sada je to uglavnom pitanje politike simbola. Previše je okrenutosti sebi (self), a mnogo manje odlučnosti (determination) da se sprovedu reforme, što je sastavni deo procesa samoopredeljenja.

Ako želite da budete nezavisna država u Evropi, onda je nužna vladavina prava, funkcionalne institucije i mnogi drugi uslovi, koje Kosova za sada ne ispunjava.
Ako se na putu ka EU sprovedu neophodne reforme, onda članstvo u ovom klubu na kraju postaje prirodno i neizbežno. Naime, Evropska Unija se na samitu u Solunu 2003. godine obavezala da će u svoje članstvo primiti zemlje Zapadnog Balkana kada ispune neophodne uslove. Niko od evropskih političara nije doveo u pitanje zaključke pomenutog skupa, ali ne može niko drugi da uradi domaći zadatak umesto zemalja Zapadnog Balkana.

RSE: Međutim, bez tog podsticaja sa strane postoji opasnost da nacionalističke snage na Balkanu ponovo prevladaju. Kada je reč o priznavanju Kosova, postoji i pet članica EU koje to još nisu učinile.

Rupnik: Jasno je zašto one ne priznaju Kosovo. Svaka od njih ima specifične sopstvene razloge, a ne zato što su prosrpski orijentisane. Međutim, i ovih pet zemalja će priznati Kosovo kada ono i Srbija normalizuju odnose. Postoje ohrabrujući znaci da bi u narednih nekoliko sedmica premijeri Dačić i Tači mogli da ostvare napredak u pregovorima. Ukoliko se to ne desi, u EU mogu da kažu – ovo je beznadežan slučaj, ostavimo ga po strani, Hrvatska postaje uskoro članica, ostatak Balkana nije spreman, imamo dovoljno svojih problema.

RSE: Privrženost reformama i evorpskoj agendi, zavisiće i od toga da li će Srbija ove godine dobiti datum za početak pregovora.

Rupnik: Siguran sam da će Srbija uskoro dobiti datum za pregovore o članstvu u EU, ukoliko u narednih nekoliko sedmica ostvari napredak u pregovorima sa Kosovom.

RSE: U suprotnom, nacionalističke snage u Srbiji će odneti prevagu, a demokratske biti obeshrabrene.

Rupnik: Ne mislim da se srpska politička scena deli samo po liniji nacionalisti i demokrate. Ima i demokrata koji su nacionalisti. Jeremić je nacionalista, a bio je ministar u demokratskoj vladi. Nikolić je izabran za predsednika kao nacionalista, ali on je pragmatičan nacionalista, odnosno njegova vlada vuče neke pragmatične poteze kada je reč o Kosovu, što prethodna demokratska vlada verovatno ne bi učinila.
Kao što znamo iz istorije, često su nacionalisti sklapali mir sa susedima, a da demokrate, kada im to odgovara, postaju nacionalisti. Ne bi me iznenadilo da demokrate sutra kritikuju Nikolića i Dačića da nisu patriote u dovoljnoj meri, jer su učinili prevelike ustupke Kosovu.

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: mika
17.02.2013 20:12
Dakle dreka svi znaju da drzave kosovo nema dok Srbija ne kaze ja ali to moze samo dase desi u snovima