Rogozin: Dilema ili EU ili Rusija za Srbiju ne postoji

Dan pre dolaska visokog gosta iz Ruske Federacije, Srbiju je posetio visoki predstavnik diplomatije Sjedinjenih Američkih Država. Je li ovaj cik-cak protokol – malo Brisela i Vašingtona, malo Moskve - tek puka koincidencija ili sugeriše da će i aktuelna srpska vlast, kao i prethodna, u spoljnoj politici balansirati na klackalici izmedju Istoka i Zapada?

Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin sastao se s prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem, predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i prvim čovekom srpskog parlamenta Nebojšom Stefanovićem.

Rogozin je svoje sagovornike obavestio da je Rusija i zvanično odobrila kredit Srbiji pod povoljnim uslovima.

S obzirom da i njegova zemlja ima stratešku saradnju sa Evropskom unijom, Rogozin je naglasio da ne vidi nikakav problem da Srbija i pristupi EU i bude strateški partner Rusije.

„Srbija može bezuslovno i da se približava Evropskoj uniji i da ostvaruje strateško partnerstvo sa Rusijom. Ja u tome ne vidim nikakav sukob interesa“, rekao je potpredsednik ruske vlade.

Visoki ruski gost je, međutim, u Beogradu ostavio još jedan politički komentar. Ukoliko je za prijem Srbije u Evropsku uniju uslov da prizna Kosovo, to je, rekao je, "bezobrazan uslov", dodavši, doduše, da o tome suvereno odlučuje Srbija i da će Rusija njenu odluku podržati.

Da li i aktuelna vlast Srbije, kao i prethodna, nastavlja spoljnopolitičku klackalicu prethodne vlade – malo Zapada, malo Rusije, malo Kine, a zarad uspešnije ofanzive za nepriznavanje Kosova - i malo nesvrstanih?

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, prepoznaje takvu tendenciju:

“Postoji evidentan pokušaj balansa, u smislu održavanja odnosa i sa Rusijom i nekako se čini da aktuelna vlada svaki put kada napravi iskorak ka Evropskoj uniji ili Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno, kad dođe do susreta na visokom nivou sa nekim od zvaničnika iz Evropske unije ili SAD, istovremeno se pokušava napraviti odmah i balans u vidu nekog sastanka sa visokim zvaničnicima Rusije. U tom smislu mi se čini da Srbija ne odustaje ni od Istoka ni od Zapada i da je to veoma često poruka i biračkom telu aktuelne vlade”, ocenjuje naša sagovornica i dodaje da politika četiri stuba nije održiva, pa da, u tom smislu, u nekom trenutku mora doći do adekvatnog opredeljivanja.

Porodično srebro po što manjoj ceni

Postavlja se i pitanje šta Rusija hoće u Srbiji, odnosno, preko Srbije, na Zapadnom Balkanu.

Urednik Komersanta Genadij Sisojev kaže za ovdašnje medije da je motiv posete Rogozina isključivo ekonomski i da ne očekuje da će on u Beograd doneti bilo kakve političke poruke.

I Andrej Šarij iz Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa ocenjuje da je cilj posete Rogozina Beogradu ekonomski, preciznije, da su nafta i gas jedini strateški interes Rusije u Srbiji.

“Za Rusiju je jedino bitno da dobije što više srpskog porodičnog srebra po što manjoj ceni. Mislim kad to kažem na srpski naftno-gasni sistem, čiji veći deo je u rukama Rusije. Za Kremlj je, dakle, važno da preko Srbije dobije strateški položaj što se tiče raspodele gasa i nafte na području Balkana. Osim toga nema ništa. Politički značaj Srbije je zanemarljiv za Rusiju, tako da se u političkom smislu ništa ne može očekivati, osim ritualnih izjava da će Kosovo uvek biti srpsko. Kao partner za ekonomsku razmenu, Srbija je za Rusiju takodje zanemarljiv partner zato što je to mala zemlja. Dakle, jedino što Rusiju u vezi sa Srbijom zanima je sistem prerade i distribucije nafte i gasa”, kaže Šarij.

Za sada u Briselu i Vašingtonu postoji vera da se nova srpska vlast kreće u pravcu Evropske unije, ali bi mogla izgubiti kredibilitet ukoliko se bude ispostavilo da je davala lažne signale ili da nije ispunila uslove za evrointegracije, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

Na opasku da je predsednik Nikolić prilikom nedavne posete Moskvi izjavio da od Rusije jedino više voli Srbiju, ona odgovara da to nije bila jedina nesrećna izjava, ali da su u kontekstu evrointegracije zemlje važnija dela nego reči i da Zapad mnogo više prati vokabular nekih drugih srpskih zvaničnika:

“Bilo je različitih izjava koje nisu uvek govorile u pravcu evropske integracije, ali su dosadašnji potezi govorili u prilog tome da se Srbija kreće u adekvatnom pravcu. Hoće li to tako i ostati, zaista osteje da se vidi u periodu ispred nas, a naravno da moramo biti svesni i toga da svi naši partneri veoma paze na način i rečnik kako se nastupa u javnosti u odnosu na sve naše zvaničnike. Mislim, međutim, da je u ovom trenutku fokus apsolutno na vladi i da svi strani zvaničnici uglavnom osluškuju šta kaže premijer Dačić, a potom i prvi potpredsednik, gospodin Vučić, s obzirom da su to lideri ključnih stranaka koje čine aktuelnu vladu”, ocenjuje Aleksandra Joksimović.