Srijeda, 16. april/travanj 2014, 09:22 CET

Srbija

Rogozin: Dilema ili EU ili Rusija za Srbiju ne postoji

Dmitrij Rogozin i plakat sa likom predsednika Rusije Vladimira Putina
Dmitrij Rogozin i plakat sa likom predsednika Rusije Vladimira Putina
Veličina slova - +
Dan pre dolaska visokog gosta iz Ruske Federacije, Srbiju je posetio visoki predstavnik diplomatije Sjedinjenih Američkih Država. Je li ovaj cik-cak protokol – malo Brisela i Vašingtona, malo Moskve - tek puka koincidencija ili sugeriše da će i aktuelna srpska vlast, kao i prethodna, u spoljnoj politici balansirati na klackalici izmedju Istoka i Zapada?
 
Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin sastao se s prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom odbrane Aleksandrom Vučićem, predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i prvim čovekom srpskog parlamenta Nebojšom Stefanovićem.
 
Rogozin je svoje sagovornike obavestio da je Rusija i zvanično odobrila kredit Srbiji pod povoljnim uslovima.
 
S obzirom da i njegova zemlja ima stratešku saradnju sa Evropskom unijom, Rogozin je naglasio da ne vidi nikakav problem da Srbija i pristupi EU i bude strateški partner Rusije.
 
„Srbija može bezuslovno i da se približava Evropskoj uniji i da ostvaruje strateško partnerstvo sa Rusijom. Ja u tome ne vidim nikakav sukob interesa“, rekao je potpredsednik ruske vlade.
 
Visoki ruski gost je, međutim, u Beogradu ostavio još jedan politički komentar. Ukoliko je za prijem Srbije u Evropsku uniju uslov da prizna Kosovo, to je, rekao je, "bezobrazan uslov", dodavši, doduše, da o tome suvereno odlučuje Srbija i da će Rusija njenu odluku podržati.

Da li i aktuelna vlast Srbije, kao i prethodna, nastavlja spoljnopolitičku klackalicu prethodne vlade – malo Zapada, malo Rusije, malo Kine, a zarad uspešnije ofanzive za nepriznavanje Kosova - i malo nesvrstanih?
 
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, prepoznaje takvu tendenciju:
 
“Postoji evidentan pokušaj balansa, u smislu održavanja odnosa i sa Rusijom i nekako se čini da aktuelna vlada svaki put kada napravi iskorak ka Evropskoj uniji ili Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno, kad dođe do susreta na visokom nivou sa nekim od zvaničnika iz Evropske unije ili SAD, istovremeno se pokušava napraviti odmah i balans u vidu nekog sastanka sa visokim zvaničnicima Rusije. U tom smislu mi se čini da Srbija ne odustaje ni od Istoka ni od Zapada i da je to veoma često poruka i biračkom telu aktuelne vlade”, ocenjuje naša sagovornica i dodaje da politika četiri stuba nije održiva, pa da, u tom smislu, u nekom trenutku mora doći do adekvatnog opredeljivanja.

Porodično srebro po što manjoj ceni
 
Postavlja se i pitanje šta Rusija hoće u Srbiji, odnosno, preko Srbije, na Zapadnom Balkanu.
 
Urednik Komersanta Genadij Sisojev kaže za ovdašnje medije da je motiv posete Rogozina isključivo ekonomski i da ne očekuje da će on u Beograd doneti bilo kakve političke poruke.
 
FOTO: rts.rsFOTO: rts.rs
x
FOTO: rts.rs
FOTO: rts.rs
I Andrej Šarij iz Ruskog servisa Radija Slobodna Evropa ocenjuje da je cilj posete Rogozina Beogradu ekonomski, preciznije, da su nafta i gas jedini strateški interes Rusije u Srbiji.
 
“Za Rusiju je jedino bitno da dobije što više srpskog porodičnog srebra po što manjoj ceni. Mislim kad to kažem na srpski naftno-gasni sistem, čiji veći deo je u rukama Rusije. Za Kremlj je, dakle, važno da preko Srbije dobije strateški položaj što se tiče raspodele gasa i nafte na području Balkana. Osim toga nema ništa. Politički značaj Srbije je zanemarljiv za Rusiju, tako da se u političkom smislu ništa ne može očekivati, osim ritualnih izjava da će Kosovo uvek biti srpsko. Kao partner za ekonomsku razmenu, Srbija je za Rusiju takodje zanemarljiv partner zato što je to mala zemlja. Dakle, jedino što Rusiju u vezi sa Srbijom zanima je sistem prerade i distribucije nafte i gasa”, kaže Šarij.
 
Za sada u Briselu i Vašingtonu postoji vera da se nova srpska vlast kreće u pravcu Evropske unije, ali bi mogla izgubiti kredibilitet ukoliko se bude ispostavilo da je davala lažne signale ili da nije ispunila uslove za evrointegracije, ocenjuje Aleksandra Joksimović.
 
Na opasku da je predsednik Nikolić prilikom nedavne posete Moskvi izjavio da od Rusije jedino više voli Srbiju, ona odgovara da to nije bila jedina nesrećna izjava, ali da su u kontekstu evrointegracije zemlje važnija dela nego reči i da Zapad mnogo više prati vokabular nekih drugih srpskih zvaničnika:
 
“Bilo je različitih izjava koje nisu uvek govorile u pravcu evropske integracije, ali su dosadašnji potezi govorili u prilog tome da se Srbija kreće u adekvatnom pravcu. Hoće li to tako i ostati, zaista osteje da se vidi u periodu ispred nas, a naravno da moramo biti svesni i toga da svi naši partneri veoma paze na način i rečnik kako se nastupa u javnosti u odnosu na sve naše zvaničnike. Mislim, međutim, da je u ovom trenutku fokus apsolutno na vladi i da svi strani zvaničnici uglavnom osluškuju šta kaže premijer Dačić, a potom i prvi potpredsednik, gospodin Vučić, s obzirom da su to lideri ključnih stranaka koje čine aktuelnu vladu”, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od strane miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: VB Grad: Beograd
29.11.2012 12:30
G.Rogozin nas je surovo smestio tamo gde stvarno pripadamo:mala zemlja koja ceka dozvolu vecih da "kreira"svoju spoljnu politiku.Ruska diplomatija bez rukavica se vodi prema nama koji je tako bezrazlozno obozavamo,dok su vrlo korektni i popustljivi prema onima koji su indiferentni ili prema njima gaje osecanja animoziteta i nepoverenja.G.Rogozin samo ovde i za unutrasnju upotrebu domacih obozavatelja cvrste ruke druga Putina moze izreci tako nesto nediplomatsko kao odredjivanje sta EU sme da postavi kao uslov novim clanicama.Svi smo"zaboravili"da je u vecini zemalja istocnog bloka koje su danas clanice EU i NATO alijanse bio prisutan javno izrazen antisovjetski stav.To nije bila dovoljna,ali je bila jedna od dobrih preporuka za evropsku porodicu.Nama koji obozavamo bezrazlozno Rusiju a u EU bi od bede i zbog materijalnih interesa i koristi,moraju se postaviti uslovi koji bi nas jasnije odredili kao iskrene clanove a ne trojanske konje onih koji sami ne mogu vise i bolje,ali uzivaju da i komsiji crkne krava,pa da ne moraju da brinu o tim tricavim demokratskim pravima.Mati Rusija je bila takva kao SSSR a takva je i danas.Onda je bio vazan gensek i KP,a danas Putin i crkveni sinod.Sa priblizno istim profilom pokornih i poniznih clanova.

Ime: eNDe Grad: Srbija, Beograd
29.11.2012 09:23
Od "Četiri stuba srpske politike" (EU,SAD,Kina i Rusija) građani Srbije i država Balkana ne mogu očekivati "da im padaju pečene ševe sa neba" . Veliki i mali se u politici rukovode ekonomskim interesima. Niko ne deli poklone, nitii kredite bez kamata. Rusija isto traži od Srbije što i EU; uredjenu državu,sigurnost kapitala i produktivan-jeftin rad. Što god Srbija kvalitetno proizvede, može prodati onome ko ponudi bolju cenu i bolje uslove, bilo na Zapadu, bilo na Istoku ili na nekoj trećoj strani. Jesmo braća, ali nam kese nisu sestre.

Ime: beli Grad: usa
28.11.2012 20:44
Srbiji je vazno da uskladi svoje zakone i unutrasnji uredjaj sa EU kako bi mogla da nastavi i poboljsa ekonomsku saradnju sa njom. Sve drugo kao saradnja sa BRIKS blokom ili eventualna unija sa EU je plus.
Eventualan dogovor ili priznanje KiM je sasvim nesto drugo i tako treba tretirati to pitanje.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Kako rešiti problem plastičnih kesa?

Ekolozi upozoravaju da je kese teško reciklirati, da su štetne i da uništavaju biosferu te žele da se zabrani njihovo korišćenje ili makar – po ugledu na mnoge gradove koji su to već uradili – da počnu da se naplaćuju.

Dodeljene Pulicerove nagrade 2014.

Među dobtnicima ove godine reporteri Rojtersa, Vašington posta, Gardijana, Boston Glouba ...

Obeležena godišnjica bombaškog napada u Bostonu

Na ceremoniji u Bostonu povodom prve godišnjice bombaškog napada tokom Bostonskog maratona govorio potpredsednik SAD, Džozef Bajden i tri preživele žrtve.