Srijeda, 26. novembar/studeni 2014, 08:45 CET

Srbija

Rezolucija o Kosovu ostavlja prostor za kompromise

Državni vrh Srbije tokom razgovora o Rezoluciji, 9. januar 2013.
Državni vrh Srbije tokom razgovora o Rezoluciji, 9. januar 2013.
Dok u Briselu teče dijalog tehničkih timova Prištine i Beograda o naplaćivanju carine i drugih dažbina na prelazima, premijer Srbije Ivica Dačić koji će se za nedelju dana ponovo sastati sa kosovskim kolegom Hašimom Tačijem, ima već usvojen okvir za dijalog. To je Predlog rezolucije o Kosovu, koji će se 12. januara naći i pred Skupštinom Srbije, a koji sagovornici Radija Slobodna Evropa ocenjuju kao prihvatljiv ram za razgovore jer ostavlja dosta manevarskog prostora.
 
U Predlogu rezolucije, koji se sastoji od šest tračaka, stoji da je je Srbija „spremna na dodatne ustupke, ali ne na ugrožavanje državnih i nacionalnih interesa“. Navodi se i da Srbija pristupa dijalogu sa Prištinom, svesna značaja koji bi postizanje obostrano prihvatljivog rešenja imalo u kontekstu dalje i ubrzane integracije čitavog regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
 
Iako i ovaj dokument ponavlja da Srbija neće priznati Kosovo, premijer Srbije Ivica Dačić istakao je da Beograd prvi put nudi rešenje za izlazak iz dosadašnjeg paralelizma institucija na Kosovu.

”Ono što nam je potrebno jesu srpske institucije koje priznaju svi učesnici pregovaračkog procesa pod okriljem EU”, rekao je predsednik srpske vlade, ali nije iznosio detalje o tome koliko autonomno bi te institucije na Kosovu mogle da rade.
 
Agencija Rojters ističe da je Beograd spreman da umanji uticaj nad kosovskim Srbima, što bi moglo predstavljati veliki ustupak u naporima Srbije za početak pregovora sa EU. Uz podsećanje na stav Brisela da kontrola na severu mora da se okonča ako Srbija namerava da napreduje ka EU, britanska agencija navodi i Dačićevu izjavu da je cilj Srbije da dobije datum za početak pristupnih pregovora sa EU i da nema vremena za gubljenje.
 
Predlog rezolucije je pohvalan jer u njemu stoji da je dijalog sa Prištinom u funkciji evrointegracija Srbije, ocenio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju:
 
„Ono što ja želim pohvaliti jeste da u dokumentu stoji da je dijalog u funkciji približavanja, odnosno evrointegracija Srbije, što svakako donosi dovoljno manevarskog prostora da bi razumeli da se od ove polazne osnove može u tom dijalogu napredovati sve više ka krajnjem cilju - koji nije samo dobiti datum i početi pregovore, nego postati punopravna članica EU sa svojim komesarom i poslanicima”, kaže Kacin.
 
Jelko KacinJelko Kacin
x
Jelko Kacin
Jelko Kacin
Na pitanje koliko fleksibilnosti prepoznaje u ovoj rezoluciji u kontekstu dijaloga sa Kosovom, Kacin odgovara:
 
"To je polazna osnova,na engleskom se to zove position paper, iz tog dokumenta počinje taj dijalog i mislim da je dovoljno širok, jasan i fleksibilan. Ne ulazim u to šta su prilozi, šta još nije otvoreno za javnost, ali mislim da se reflektuje ta međusobna zavisnost, na jednoj strani, Vlade, a na drugoj, parlamenta i mehanizam koji će najširoj srpskoj javnosti omogućiti da razumije zašto su potrebni određeni koraci i u kom smislu i zašto koriste srpskim integracijama. To je ono što je po meni veoma jasno, dakle transparentnost tog procesa i jasno komuniciranje sa najširom javnošću u unutrašnjosti Srbije“, ocenjuje Kacin.

Beograd će tražiti više od Ahtisarijevog plana
 
Da je Predlog rezolucije dosta uopšten i širok ocenjuje i Florian Bieber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu. On za Radio Slobodna Evropa kaže da ovom dokumentu to nije mana nego prednost jer tako kako je napisan ostavlja dosta manevarskog prostora za postizanje budućih  kompromisa:
 
“Rezolucija ne daje konkretne upute za razgovore Vlade Srbije sa kosovskim institucijama. Ja bih je više tumačio kao otvaranje prostora za kompromise. Naravno, postoje te poznate tačke da Srbija nikad neće priznati nezavisnost Kosova, ali dokument, suštinski, ne propisuje ograničenja za razgovor. Čini mi se da je dobro što je rezolucija ostala otvorena i uopštena jer je za pregovore potreban prostor. Što se više ograniči taj prostor takvim ili sličnim dokumentom, to se manje omogućava kompromis. Dakle, što šire, to bolje - za efikasan i suštinski dijalog između Prištine i Beograda”.
 
Upitan kako čita reči premijera Srbije da su potrebne srpske institucije na Kosovu koje priznaju svi učesnici dijaloga pod okriljem EU, ovaj naš sagovornik odgovara:
 
“To je zanimljivo zato što čak i u Ahtisarijevom planu ne piše da neće biti nekih srpskih institucija, pogotovo na severu. Jedini uslov po Ahtisariju je da one budu u ustavnom okviru Kosova i da sarađuju sa Prištinom. Dakle, te izjave daju manevarski prostor da te buduće institucije liče na ove sadašnje, ali uz važan iskorak, a to je njihova saradnja sa Prištinom”.
 
Biber smatra da je normalna činjenica da se Platforma o Kosovu, kontroverzni dokument koji je nedavno procurio u javnost, drži u tajnosti jer se ne može sve otkriti pre razgovora, a upitan koliko bi Dačićeva ideja o otklanjanju paralelizma inistitucija mogla biti udaljena od Ahtisarijevog plana, kaže da će Beograd svakako tražiti više od Ahtisarijevog plana jer je taj dokument već na stolu, ali da bi to što će tražiti, u suštini, moglo biti sadržano u formuli “Ahtisari plus” koja se i ranije pominjala:
 
“Svaka pregovaračka strana uvek pokušava da dobije više nego što je već ponuđeno i ja bih, naravno, očekivao od Vlade Srbije da traži malo više od toga, ali ako se pažljivo pročita čak i Platforma koja je procurila u javnost pre Nove godine, već tamo se može videti dosta sličnosti sa Ahtisarijevim planom. Dakle, očekivao bih da se u principu pođe od Ahtisarijevog plana, ali da se pokušaju dobiti dodatna ovlašćenja za srpske opštine, pogotovu one na severu, pojačane mogućnosti saradnje između tih opština i neka vrsta autonomije. Ali, čini mi se da se sve to pre svodi na formulu ,Ahtisari plus’, koja se i ranije pominjala, nego da je u pitanju nešto potpuno drugačije ili potpuno novo”, kaže Florian Bieber.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.


Ognjen Zorić

Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom bavi se od 2005. godine. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi u oktobru 2010. godine, te radi kao novinar i reporter i uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: evroplanin Grad: schweiz
13.01.2013 10:43
mnogo prasine se dize oko kosove.Sad u novembar presao preko Brezovice isao za Prizren sve je kao prije tamo 80 god.Nema nikakve policije niko te ne dira slobodno ides bez straha samo ovih iz Beograda mute propagiraju da su ugrozeni srbi.A kad sam stigap u Prizren sta da vidish,cuda moderan grad auto put nove zgrade i sta ja znam sta.Za vreme juge nije bilo ovo,ljudi su bili kao sa nekog drugog dela svijeta.Eto sta znaci biti nezavisan sam odlucujes o svacemu.

Ime: VB Grad: Beograd
10.01.2013 21:53
Jeza me hvata sto ce nam i ovo drustvo na vlasti potrositi jos nekoliko godina zivota na razne smicalice.Nemam nista protiv kompromisa,ali mi stalno popustamo,a braca sa Kosova nikad,moja vlast slusa njih,a ne cuje plac gladnih i obespravljenih sirom Srbije.Nekad su se zvali stubovi spoljne politike,i Kosovo i EU,a sad imaju prividna poboljsanja i zovu se platforma i rezolucija uz odlucujucu podrsku dvodnevnog sramnog ustava(stalno me kopka da li je autor svih ovih gluposti isti).
Stvari su nevidjeno jednostavne:pri raspadu SFRJ,mi smo spasavali Srbe u Krajini(ne daj boze nikome takvog spasavanja),pa Srbe u BIH,pa one na Kosovu...i sve smo ratove izgubili,potpisali razne papire i povukli se sa zauzetih,osvojenih ili teritorija koje su nam ostanule od starih.Sila boga ne moli,pa je moralo da se prizna da postoje razne drzave u kojima vise nismo vlasni,mada tamo zive braca i sestre Srbi,sto nas nije omelo da ih gotovo zaboravimo,dok nas Dodik ne podseti na iste.Da to sa rezolucijama i platformama(moze i obrnuto,posto nemam pojma sta cemu prethodi)moze da nam ispuni zelje,cestitke i pozdrave i vrati nam Kosovo na kome smo mi i ranije,a bogami posebno za Milosevicevog vakta stvorili od Albanaca gradjane drugog reda,setio bi se te nevidjene mudrosti i pozarevacki pokojnik.Da je moglo rezolucijom i platformom,zasto bismo bili bombardovani,zasto nam niko ne veruje kad kazemo da brinemo za zivalj,a mislimo na secikese,nacionaliste najgoreg kova(koji ne bi smeli biti na slobodi) i tajkune gotovo u ravni sa ovim sto je arestovan.Verovatno je opet u pitanju neki interes nase tzv. elite:u Hrvatskoj i BIH sirovine i ostali lopovluk,pored obaveznog sverca koji prazni ionako tanku drzavnu kasu u kojoj para ima samo za crkvu i kosovske Srbe.
Braca i sestre ne bi kosovsku vlast,ali ne bi ni EU,sto znaci da se mi uzalud nadamo,posto ce nam ta sacica monstruma i dalje od zivota praviti pakao bezakonja,nejednakosti,nemastine i nepravde.
Rezolucija i ostali papiri znace da cemo se i dalje klackati,necemo nista raditi za sebe i svoju buducnost.Deca ce nam pocrkati,a niko na srpskom Kosovu nece suzu pustiti.O slanju pomoci iz dzepova koji prelivaju i kojima se grade zgrade i po Beogradu mozemo citati u SF literaturi.Kosovski Srbi(ne svi,oni koji odlucuju o zivotima cele Srbije) se ponasaju kao crkva:uvek trazi,zahtevaj i gazi po vecini,a kad treba platiti komunalije,telefon.poreze-nemamo,braco,pomagajte!
Jasno mi je da se politicari ne stide,jos mi je jasnije da kosovski Srbi ne pripadaju narodu koji se pati da bi njima bilo kako oni hoce,a ne kako moze,ali dokle ovaj narod moze da trpi i cuti?
A sto se tice opravdanih zahteva da zive u svojoj vekovnoj domovini Srbiji(laz nad lazima koja prolazi),i ja bih da zivim u Jugoslaviji,ali su i o tome odlucivala patriotska braca sa raznih Kosova polja sirom ex-Yu.

Ime: Vojvodjanin Grad: Novi Sad
10.01.2013 21:51
Najveci problem je sto politicari iz Beograda (bivsi i sadasnji) mogu i novu Bibliju da napisu ali im NIKO VISE NE VERUJE -ne samo zemlje iz okruzenja (Kosovo,Hrvatska,Bosna,Crna Gora...) nego i oni iz Brissela. Lazna grandomanija,nepostovanje dogovorenog i onog sa kim se dogovara,necasni trikovi i dvosmislenost su samo delovi zasto je izgubljeno poverenje..

Ime: kalimero
10.01.2013 14:41
Pitam se, dokle ce politicka, stranacka bagra da zamaljava oci gradjanima sa ovom bolesnom demagogijom zvana KiM?! Koliko ce se jos para potrositi da bi se odredjena bagra sa KiM bogatila zajedno sa demagogskom bagrom zvana sns-urs-dss-sps-jul kompanija, da ne nabrajam i ostale jer ima ih podosta, koji pripadaju ovom klanu. No, uostalom, ni ne znam zasto se uopste cudim ovome... nazalost nebeska drzava medju sljivama zvana srbija puna je primitivnih, nepismenih patriJota bolesnih od veliko-srpskog sovinizma i fasizma koji su bolesno odusevljeni ovakvim platformama i rezolucijama...
Odgovor

Ime: vasa Grad: k.mitrovica
10.01.2013 19:57
bravo za ovakav komentar, dugo vremena nisam procitao nesto ovako, jos jedanput odlican 10

Ime: focus Grad: .
10.01.2013 09:46
Razvuci sa Rezolucijom .....,dok ti je mandata......, i poslije tebe
nek neko drugi rijeshava i tako u nedogled..!
Odgovor

Ime: Džemal
10.01.2013 14:01
Na Sinjskoj alki bi rekli "POGODAK U SRIDU" - tako su radili i svi njegovi predhodnici.
Odgovor

Ime: Monti
10.01.2013 13:50
Za to vreme radni ljudi Beograda i Srbije mogu "patriotski i dostojansveno" da kopaju po kontejnerima -jer drugacije se necemo saviti i pokoriti.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Najbrži rast ekonomije SAD u deset godina

U ovom trenutku, SAD su možda najsvetlija tačka u sumornoj globalnoj ekonomskoj prognozi, dok je evrozona blizu recesije.

Novi sporazum Rusije i Abhazije

Rusija je potpisala novi sporazum o tešnjoj vojnoj i ekonomskoj saradnji sa Abhazijom, separatističkom gruzijskom republikom, čiju je nezavisnost Moskva priznala 2008.

Hamenei: Zapadne sile nisu bacile Iran na kolena

Komentar iranskog vrhovnog verskog lidera Ajatole Alija Hameneija povodom pregovora sa svetskim silama o prekidu iranskog nuklearnog programa.