Utorak, 21. oktobar/listopad 2014, 21:59 CET

Srbija

Beograd o susretu Nikolića i Jahjage: A zašto se ne bi rukovali

Zastave Srbije i Kosova
Zastave Srbije i Kosova
Susret predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predsednice Kosova Atifete Jahjage u Beogradu se očekuje sa uzdržanošću. Za razliku od predsednice Kosova koja je uoči odlaska u Brisel dala intervju, predsednik Srbije se odlučio da se oglasi, kako saznajemo, samo kratkim saopštenjem agenciji Tanjug. 

Ipak, svi se u Beogradu slažu da je veliki značaj ovog susreta kojim se šalje poruka podrške započetom dijalogu, bio on samo simboličan ili više od toga. Naši sagovornici odgovaraju na pitanje zašto se Boris Tadić koji je predsednikovao punih osam godina nije odlučio na takav susret, a podsećamo i na poslednje viđenje jednog predsednika Srbije i Kosova koji se dogodio pre punih 14 godina pod neobičnim okolnostima.

Da li susret Nikolić Jahjaga ima veći značaj od simboličnog gesta dobre volje i podrške dijalogu na premijerskom nivou, pitanje je koje smo postavili Milovanu Drecunu, predsedniku skupštinskog odbora za KiM.

"Simboličan može da bude u smislu prvog susreta na najvišem političkom nivou. Međutim, on ima svakako suštinski značaj jer to pokazuje spremnost i Prištine da, bez obzira na tvrdnje koje stižu iz Tačijevog tabora, je sve završeno po pitanju tzv. nezavisnosti, da ništa nije završeno, da oni moraju da razgovaraju sa Srbijom o najosetljivijim političkim pitanjima jer Kosovo, kako danas stoje stvari nema nikakvu perspektivu ako se ne postigne dogovor sa Beogradom“, kaže Drecun.
Predsednici Kosova i Srbije: Atifete Jahjaga i Tomislav NikolićPredsednici Kosova i Srbije: Atifete Jahjaga i Tomislav Nikolić
x
Predsednici Kosova i Srbije: Atifete Jahjaga i Tomislav Nikolić
Predsednici Kosova i Srbije: Atifete Jahjaga i Tomislav Nikolić

„Ja mislim da će to biti simbolična podrška političkom dijalogu i razgovorima sa predstavnicima institucija u Prištini“, kaže Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Vladi Srbije Mirka Cvetkovica.

Drecun smatra da je ovo prvi od budućih susreta na predsedničkom nivou i očekuje da se na njima otvori za Srbiju najvažnije pitanje.

„Mislim da je ovo početak rasvetljavanja najosetljivijih političkih pitanja i da će se završiti razgovorima o konačnom statusu Kosmeta. Mnogo više od simboličkog značaja. Ali je stabilizirajuće i poruka koja se šalje morala bi da bude perspektivna - da je moguće dijalogom rešiti ovo izuzetno osetljivo pitanje", kazao je Drecun.

S obzirom na razlike koje su ispoljene u predsedničkom i premijerskom kabinetu prilikom formulisanja platforme, odnosno rezolucije, koje treba da budu okvir za pregovore sa Prištinom, ovaj susret nosi i još jednu važnu poruku, smatra Oliver Ivanović.

„I da će na taj način ovaj razgovor otkloniti sumnje da li je potpuno jedinstvo u Beogradu oko dijaloga. Jer, opozicija i u Prištini i u Beogradu se protivi ovom dijalogu“, izjavio je on.

Dobra poruka Briselu

Politički analitičar Vladimir Pavićević kaže da ovim susretom ne samo da Beograd šalje poruku Briselu da želi da ispuni sve uslove za ubrzanje evropskog puta Srbije, već da će neposredno imati uticaj na relaksiranje odnosa, ne samo na relaciji Priština - Beograd, nego na celi region.

„I Nikolić i Jahjaga pokazuju time da su posvećeni normalizaciji odnosa koji je počeo da teče, i na koncu će ovaj susret, kao i svi sastanci koji su postojali do sada imati izuzetno dobre posledice u regionu“, smatra Pavićević.

Zašto se do sada prethodni predsednik Boris Tadić nije sastao sa predsednicom Kosova? Oliver Ivanović kaže da se do skora takav sastanak smatrao kao opasnost da bi se mogao protumačiti kao indirektno priznanje.

„Koliko ja znam, bilo je takvih ideja u međunarodnim krugovima, ali je Boris Tadić to odbijao“, kaže Ivanović. 

Poslednji susret jednog predsednika u Beogradu i predsednika Kosova bio je 31. marta 1999. godine. Tada je, usred bombardovanja, prikazan iznenađujući snimak na kome naizgled prijateljski ćaskaju Ibrahim Rugova i  tadašnji predsednik SR JUgoslavije Slobodan Milošević.

Rugova i Milošević 1999. godine
Rugova i Milošević 1999. godinei
|| 0:00:00
...
 
🔇
X

Kako će kasnije u Hagu Rugova objasniti, njega su priveli pripadnici tajne službe iz kućnog pritvora u kome je bio sa porodicom. Bio je to marifetluk u Miloševićevom stilu. Rugova i Milošević su se još jednom sreli, 2002. godine, tada u Haškoj sudnici. Milošević kao optuženi i Rugova kao svedok.

Danas, čak i Milovan Drecun sadašnji visoki skupštinski funkcioner, a nekadašnji novinar Miloševićeve državne televizije koji je bio na ratištima širom Kosova, nema ništa protiv rukovanja Nikolića i Jahjage:

„A zašto se ne bi rukovali?“

A na pitanje kako će predsednik Srbije osloviti svoju koleginicu iz Prištine, Milovan Drecun bez dvoumljenja odgovara:

„Gospođa, i to je dovoljno.“

Branka Mihajlović

mihajlovicb+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1972. godine kada je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd, koji se protivio zloupotrebi profesije i upotrebi jezika mržnje u pripemi rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Serdjo
06.02.2013 00:43
Drzava Kosovo je vec jednim djelom u Evropskoj Uniji;
- ima zastavu slucnu onoj Evropske Unije,
- novcana jedinica Kosovo je euro -kao i u Evropskoj Uniji,
- Ustav i zakoni Kosova su uskladjeni sa onima u Evropskoj Uniji,
- policija i vojska Kosova funkcioniraju po pravilima Evropske Unije..itd.itd.. Ceka se normalizacija odnosa sa Srbijom /sa drugim susjedima Kosovo nema problema/ i formalni prijem Kosova u clanstvo Evropske Unije.

Ime: VB Grad: Beograd
05.02.2013 17:43
Zaista se radujem ovom susretu,verujem da se za sve mogu naci resenja,samo se glupo i sramotno izgubljeni ljudski zivoti ne mogu nadoknaditi.Medjutim,sokirana sam izjavom g.Ivanovica da se smatralo da bi susret znacilo indirektno priznanje?!Pa priznali-ne priznali,Kosovo postoji i bas ih briga za neznalice kojima nemacki ambasador mora da objasni da mi ne odlucujemo o kosovskoj stolici u UN.Koliko ova jadna zemlja ima pravnika,koliko njih se zovu eksperti,koliko ih svakog dana i sata preplacujemo,pa da mislimo ili ne mislimo,smatramo ili nam se prividja da bi nesto bilo.Pogotovo kad to ne menja nista na stvari,osim
sto svercere sa severa smesta tamo gde im je mesto:van srpskog i kosovskog zakona.
Sad bi makar trebalo da imamo neki prihod i manji trosak od tzv.trgovine sa Kosovom i njegovim severom,posto nasi novci ne bi isli u dzep patriotskih pojedinaca.
Mala digresija:ja sam spadala u one sto nesto ne bi nikada ni po koju cenu,ni pod kojim uslovima,zbog porodicne tradicije,nesrece...Elem,imala sam komsinicu,rodjenu u Hrvatskoj,ciji brat je ziveo u Argentini.Covek je bio domobran ili ustasa i pobegao sa svojima pacovskim ili drugim kanalima.Ne samo sto sam se rukovala i razgovarala nego sam do gospodjine smrti razmenjivala i mail-ove pisane na gotovo korjenskom hrvatskom.
Ergo:od naseg predsednika ocekujem da bude na visini zadatka ali i dzentlmen prema jednoj sarmantnoj dami.
Odgovor

Ime: Santa
06.02.2013 00:32
Gospodjo VB, kada biste vi bili u pravu sa tim vasim priznali-ne priznali, susret Nikolića i Jahjage ne bi imao nikakav poseban znacaj.

Kosovu je vaznije da ga prizna Srbija, nego da ima stolicu u UN. Pretpostavljam da postoje uslovi pod kojima se ovo prvo moze postici, a koliko je to realno da se desi, druga je prica.
Odgovor

Ime: VB Grad: Beograd
06.02.2013 12:28
Zivot gradjana Kosova nece biti bolji ili gori,priznali ga mi ili ne-to je bila moja teza.U sve zavrzlame diplomatije i prava ne ulazim,govorim o zivotima nas,smrtnika.Mislili smo da nikad nece zacariti radikali jer je demokratija jaca od bezumlja pa se i to dogodilo.Vidimo da i bezumlje ponekad deluje razumnije od demokratije koja to nije.
Isto tako,nisam sigurna da bi Srbima na Kosovu bilo gore ako im je predsednik g.Taci ili gdja Jahjaga,umesto g.g.Nikolica i Dacica.To sto bi ta promena nesto znacila svercerskoj manjini je sasvim druga prica.Manjina svercera je dovoljno bogata i glasna da im ja ne budem tela i advokatl.
Slozicemo se da drzave zive i opstaju pod raznim bojkotima,sankcijama i nepriznate,ali da to ne pogadja elitu nego mucenike druge vere,rase ili nacije.Ne mogu da zelim da obicni Albanac zivi lose zato da bi patriotska liga i dalje ubirala kajmak sa ono malo dobara koja postoje na ovim prostorima.
Za vas mozda susret dvoje drzavnika ne znaci mnogo,ali meni je to poruka:ako mogu oni,zasto ne bismo mogli i mi,ukoliko smo dobri ljudi,postujemo red i zakon,spremni smo da placamo svoje racune,ne ocekujemo da nam neko placa patriotizam i rezije...

Ime: eNDe Grad: Beograd, Srbija
05.02.2013 15:49
Мислим да се овакве ствари не називају правим именом због следећег:
Енциклопедијска дефиниција капитулације, јесте да се ради о поступку испуњавања диктата друге, победничке стране, што резултира (делимичном или потпуном) предајом територије, људства, ресурса и средстава.
Србија у овом процесу „пузајући признаје“ независну државу Косово.
Прошло и садашње политичко вођство прихватају оно што предложи Кетрин Ештин, заправо Брисел и Приштина, који имају заједнички циљ да натерају Србију да призна државу Косово. Српске власти су прихватале и прихватају те диктате, формулисане овако или онако, који се примењују пре или касније. Притом, српски „преговарачи“ користе низ нерешених, отворених питања и тачки сукобљавања Приштине и Брисела, те убеђују српску јавност како је свако (Бриселско-Приштинско) решење одлично за земљу. Изгледа да је ту једини „српски интерес“ да власт изгура цео мандат. Онај ко призна Косово, мора променити устав, а тиме изгубити власт. Да ли ће је након тога поново добити је велико питање. Никоме се „од готовог не прави вересија“.
Нема ту ни „П“ од преговора, па је реч „преговори“ замењена речју „разговори“ јер је прикладнија. За вођење преговора неопходан је преговарачки потенцијал (економски, биолошки, међународна подршка и слично). Од тога Србија нема ништа. О економском колапсу, презадужености, подизању кредита ради враћања камата, попуњавању буџета, о гладним и оним на ивици глади, да се не говори........
Odgovor

Ime: emigrant Grad: München
06.02.2013 15:37
@ eNDe

Koliko ja znam u Kumanovi su potpisali taj "sporazum" generali Srbije a ne politicari Srbije,a poznato je da kada porazena strana u ratu potpise nesto a posebno generali a ne politicari onda to se ne zove sporazume nego ( posto to vojska potpisala) KAPITULACIJA
Odgovor

Ime: eNDe Grad: Beograd, Srbija
07.02.2013 22:05
Gospodine iz Münchena legitimno je pravo svakog naroda na nacionalnu homogenizaciju na teritoriji na kojoj je u biološkoj većini, naprimer kao u Nemačkoj. Pod nacionalnom homogenizacijom podrazumevam: autonomiju, suverenu državu, federaciju.... To mudri državnici rešavaju pregovorima, razgovorima, dogovorima – bez rata. Primer je bivša Čehoslovačka, danas države Češka i Slovačka.U pravu ste da Kumanovski „sporazum“ nije sporazum već kapitulacija na delu teritorije Državne zajednice SCG, odnosno delu Republike Srbije koju zove KiM. Uslove kapitulacije je odredila pobednička vojna sila – NATO-PAKT. Potpisali su je generali vojske SCG koja nije bila u stanju da se suprastavi nadmoćnom neprijatelju, a po naređenju tadašnjeg politčkog vrha (pok. Milošević i drugi).
Ta „kampanja“ je imala razlog i povod. Razlog je ekonomski (rudni) potencijal Kosova (od UMNIK-a procenjen na blizu 14 milijardi € ,a u stvarnosti veći), i strateški razmeštaj NATO vojnih baza (Bonstil). Za široku javnost, razlogom je proglašeno bombardovanje civilnih i vojnih objekata i druga dejstva po objektima i stanovništvu, humanitarnom operacijom (cinički nazvanom) „Milosrdni anđeo“. Da je „ Milosrdni anđeo“ bila humanitarna operacija, nikome na pamet ne bi palo da po Kosovu i Srbiji baca osiromašeni uranijum, kasetne bombe, ruši mostove i druge civilne ciljeve, koji se mogu golim okom videti iz aviona. Posledice su jednako pogađale i pogađaju celokupno stanovništvo (albansko i ne-albansko).
U Haškom pravilniku iz 1907.god, u članu 42. stoji: “Teritorija se smatra okupiranom kada se stvarno nalazi pod vlašću neprijateljske armije. Okupacija se prostire samo na teritoriju na kojoj je ta vlast uspostavljena i u mogućnosti da vrši vlast“.
To se ne može izjednačavati sa suverenošću, bez obzira što kosovske vlasti smatraju međunarodne vojne snage prijateljskim, a srpske legalnim. Međunarodne vojne snage (NATO) i organizacije vrše stvarnu vlast na Kosovu, jer za to imaju mogućnost, bez obzira što nemaju legitimet. Mislim da nikome ne pada na pamet da tu stvarnu vlast prepusti narodu Kosova. Samo da potsetim (sasvim uprošćeno); legalitet je zakonitost, a legitimitet je priznata vlast od stanovništva jedne države (u antici, po Platonu to je pravednost).
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
08.02.2013 16:13
Kvadratni decimatar teksta za lupetanje!
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
06.02.2013 22:06
Sasvim tačno, kolega!
Vojska Srbije je kapitulirala i prepustila suverenitet nad Kosovom UN, a UN su zatim suverenitet preneli na narod Kosova. A Kosovari nemaju želju da se stave pod suverenitet Beograda.
Nema dalje.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
05.02.2013 21:22
tomica se cmoka sa svakim...video sam to kad je bio sapremijerom CGore....nadam se da ce biti profesionalniji
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
05.02.2013 19:44
Kako se onda naziva napuštanje dela teritorije i prepuštanje stranoj vojnoj sili, kakvo je potpisano u Kumanovu davne 1999-te?
"Nismo dali Kosovo"?!
Je li to, ljubi Vas čika Cobe? (Koji BTW, nikada nije ni optužen za krivično delo podsticanja na kapitulaciju.)

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Vučić sa nemačkim privrednicima

Nemačke kompanije su zainteresovane za ulaganje u Srbiju i podržavaju reforme koje sprovodi Vlada - poručili su danas predstavnici nemačkih investitora posle sastanka sa srpskim premijerom.

Britanija sprovodi letove iznad Sirije

Iranski predsednik Hasan Rohani obećao podršku Bagdadu u borbi protiv ekstremista Islamske države.

SZO: Vakcinacija u januaru?

Pomoćnica generalne direktorke SZO dr Mari-Pol Kini najavila da bi testiranje eksprimentalne vakcine protiv ebole u zapadnoj Africi moglo da se organizuje početkom sledeće godine...