Nedjelja, 20. april/travanj 2014, 08:18 CET

Kosovo

Reakcije na Kosovu: "Sveobuhvatni sporazum” je teška misija

Veličina slova - +
Piše: Bekim Bislimi

Napori ka postizanju “sveobuhvatnog sporazuma” sa Srbijom, koji je kosovska predsednica Atifete Jahjaga najavila kao jednu od tema za razgovor na sastanku sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, mogli mogli bi da imaju neizvestan epilog, ocenjuju analitičari na Kosovu.

Predsednica Kosova je naglasila da će sa predsednikom Srbije razgovarati “o potrebi nastavka dijaloga, postizanju sporazuma o svim pitanjima i punoj primeni tih sporazuma”.

Kosovska predsednica je, takođe, objasnila da “sveobuhvatni sporazum može da otvori put potpisivanju i drugih bilateralnih sporazuma”.

Međutim, politički analitičar Špend Kursani iz Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj KIPRED, kaže da kosovska predsednica prvo treba da razjasni kakav bi bio smisao sveobuhvatnog sporazuma sa Srbijom.

“Predsednica najbolje zna šta je htela reći sa ‘sveobuhvatnim sporazumom’. Ali, ostaje nada da bi ‘sveobuhvatni sporazum’ trebao biti zatvaranje svih stvari i svih pitanja između Kosova i Srbije. Tako da Srbija neće kočiti učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, posebno u UN, kao i da mu prizna pravo na postojanje. To znači da bi ‘sveobuhvatni sporazum’ trebao da bude takav, ali je tako nešto što je jako teško realizovati”, kaže Kursani.

Politički analitičar Ismajlj Hasani ocenjuje da “sveobuhvatni sporazum” treba da predvidi moguć epilog.

“Prvo, predsednica Jahjaga je ustavni i legitimni autoritet koji može da izgovori reči ‘sveobuhvatni sporazum’, zato što joj to u konačnoj instanci garantuje i Ustav, kao predstavniku zemlje. Međutim, problem je s kojom stranom će se postići taj ‘sveobuhvatni sporazum’, koja je agenda, koja je dinamika i koji je epilog tog sporazuma i koliko je briselska kancelarija, tačnije kancelarija Ketrin Ešton, garant tog sporazuma”, kaže Hasani.

Ipak, uzimajući u obzir okolnosti pod kojima je počeo dijalog Kosovo-Srbija, njegove dosadašnje rezultate, kao i dinamiku primene postignutih sporazuma, poznavaoci političkih prilika ocenjuju da ima malo prostora za verovanje da se moži postići konačni sporazum, a posebno ne, kako se pominje, do juna ove godine.

Analitičar Kursani kaže da je glavni razlog tome nepostojanje volje Srbije za sveobuhvatnim sporazumom.

“Srpska strana nije ušla u ovaj dijalog kako bi normalizovala odnose sa Kosovom, već kako bi napredovala ka EU. Ukoliko se sagledaju sve izjave srpske strane vidi se da ni jednom nije precizirano da se u dijalog ušlo zbog normalizacije odnosa. To se vidi samo sa kosovske strane. Ono zbog čega je malo verovatno da se može postići ‘sveobuhvatni sporazum’ sa Srbijom tokom ove godine je i sama istorija kosovsko-srpskih odnosa gde ni jedan dijalog nije bio uspešan”, kaže Kursani.

Istovremeno, analitičar Hasani ocenjuje da susret predsednice Jahjage sa srpskim predsednikom Nikolićem nema za cilj neki određeni pritisak.

“Ovaj susret predsednice Jahjage ne podrazumeva pritisak za postizanje sporazuma, koji se nazivaju postignutim. Taj susret je više kurtoaznog karaktera i označava postojanje dijaloga na najvišem nivou - sada na nivou predsednika zemlje – što je jako pozitivno. Ali, ni na jedan način se ne može oceniti kao sastanak koji treba da izvrši pritisak na ubrzanje procedura primene sporazuma koji se smatraju postignutima”, kaže Hasani.

Predsednica Jahjaga je, inače, naglasila da sa srpskim predsednikom Nikolićem želi da uz poštovanje evropskih normi i standarda, kao i međunarodnih konvencija, pronađe rešenja za sva pitanja.
Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.