Subota, 25. oktobar/listopad 2014, 09:03 CET

Svijet

Raste broj nezaposlenih u svetu, najugroženiji mladi

Globalni trend nezaposlenosti prema ILO-u
Globalni trend nezaposlenosti prema ILO-u
Broj ljudi u svetu koji nisu imali posao u 2012. godini povećan je za četiri miliona, na 197 miliona, i očekuje se da će dalje rasti, saopštila je Agencija UN za rad (ILO). Iako se procenjuje da će se globalna ekonomija postepeno oporavljati, u narednih pet godina u svetu će biti 210,6 miliona nezaposlenih.

Šest odsto radno sposobnih u svetu u 2012. godini je bilo bez posla.

Agencija UN navodi da je trećina nezaposlenih u Evropi bez posla više od godinu dana.

Mnogi ljudi su obeshrabreni ovakvom situacijom, pa se procenjuje da se 39 miliona ljudi povuklo sa tržišta rada.

Najteže su pogođeni mladi, pošto je nezaposleno 12,6 odsto lica mlađih od 24 godine, odnosno 73,8 miliona. Procenjuje se da će se ovaj trend pogoršavati i da će do 2017. godine biti nezaposleno 12,9 procenata mladih.

Trenutno, od ukupnog broja nezaposlenih među mladima u razvijenim ekonomijama, 35 odsto njih traži radno mesto duže od 6 meseci, za razliku od 28,5 procenata 2007. godine.

ILO ocekuje da će broj nezaposlenih u svetu ove godine porasti na 5,1 miliona, a u 2014. godini za dodatnih tri miliona. U dokumentu se navodi da je to rezultat usporavanja globalnog ekonomskog rasta, naročito u zemljama u razvoju, u kojima je polovina od 28 miliona ljudi koliko je izgubilo posao u svetu od početka globalne ekonomske krize.

Međutim, sve je veći broj ljudi i u razvijenim zemljama koji su ostali bez radnog mesta – 1 milion od ukupno 4 u prošloj godini. Naročito je pogođena Evropska unija. U regionu istočne i južne Azije kao i podsaharske Afrike rast nezaposlenosti je ublažen pogoršanjem uslova rada tako da je sve veći broj radnika koji žive ispod ili blizu granice siromaštva.

Mada u svetu opada broj siromašnih, taj trend je usporen zbog ekonomske krize. Trenutno 397 miliona radnika je veoma siromašno, a 472 miliona ne mogu da sa svojim primanjima zadovolje osnovne životne potrebe.

ILO ponavlja upozorenje o rastu nezaposlenosti u svetu već šest godina zaredom, od kada je izbila globalna finansijska kriza, koja je najrazvijenije svetske ekonomije gurnula u recesiju.

Direktor ILO-a, Gaj Rajder (Guy Ryder) je kazao da je nezaposlenost u svetu porasla za 28 miliona od 2007. godine, pre početka finansijske krize.

"S daljih 39 miliona obeshrabrenih ljudi, koji su se u istom razdoblju povukli s tržišta rada, u globalnoj je krizi nastao jaz od ukupno 67 miliona radnih mesta", ističe Rajder.

On je istakao da su neizvesna ekonomska perspektiva kao i neadekvatna politika za suočavanje sa izazovima doprinele smanjenju tražnje, investicija i zapošljavanja. U tom smislu rizgorozne mere štednje su dodatno pogoršale stanje na tržištu rada. Ovim problemima je doprinela i nekonzinstentnost između monetarne i fiskalne politike u različitim zemljama kao i dužnička kriza, pre svega u evrozoni.

"Ovo je veliko traćenje života mladih i njihovih talenata, čime se nanosi velika šteta samim ljudima i čitavim društvima", izjavio je Rajder.  

Strah od izgubljene generacije

Ukoliko se ostvare procene ILO-a, to će biti rekordna nezaposlenost. Međutim, dosad je ta organizacija svake godine revidirala podatke naniže. Tako je u razdoblju od 2008. do 2010. godine prvobitne procene vremenom smanjila za 10 do 15 miliona.

Jedan od protesta u regijiJedan od protesta u regiji
x
Jedan od protesta u regiji
Jedan od protesta u regiji
U ILO-u tumače da je to posledica odustajanja ljudi od potrage za poslom.

„To su ljudi koji su, zbog ozbiljnosti krize ili dugotrajne nezaposlenosti, izgubili nadu i odlučili da više neće tražiti posao, pa se stoga ne računaju kao nezaposleni, više kao obeshrabreni", objasnio je direktor analitičkog odeljenja tržišta rada u ILO-u, Žoze (Jose) Manuel Salazar.

U globalizovanoj ekonomiji, negativni efekti se brzo prelivaju, pa je rast u istočnoj Aziji opao za 1,4 odsto, pre svega zbog usporavanja kineske privrede na 7,8 procenata godišnje što je najniža stopa od 1999. Glavni razlog je drastično smanjena tražnja u Evropi i SAD što je negativno uticalo na kineski izvoz.

Da bi se sprečio ovaj negativni trend ILO smatra da je kreatori politike moraju raditi na smanjenju ekonomske neizvesnosti što bi ohrabrilo investicije i otvaranje radnih mesta. U tom smislu je potrebno koordinisati napore za podsticanje globalne tražnje. ILO ocenjuje da mere štednje i nesinhronizovani pokušaji da se promoviše konkurentnost u članicama EU povećavaju rizik od deflatorne spirale niskih zarada i slabije potrošnje.

Neophodne su i strukturalne promene.

ILO je pozvao na ulaganje više sredstava u stručno obučavanje mladih, kako bi bili pripremljeni za slobodna radna mesta.

Ova organizacija ukazuje da zemlje koje su očuvale razvijeni sistem obuke – kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska – imaju najmanju stopu nezaposlenosti mladih.

Zbog visoke stope nezaposlenosti među mladima jača zabrinutost da će to biti „izgubljena generacija“ sa dugoročnim pogubnim efektima ne samo po njih već i ekonomiju u celini.

Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: P. A.
24.01.2013 13:18
Nema ovdje rjesenja bez velikih drustvenih promjena. To sto ce se ova ili ona vlada ili cak dio zajednice odluciti za stednju, alternativno, potrosnju, nece nista promijeniti. Cijeli razvijeni svijet stoji pred velikim izazovom reda velicine formiranja novih drzava za vrijeme i neposredno poslije Prvog svjetskog rata. Tada su sa istorijske scene silazile tri velike dinastijske imperije, a danas treba da sidje imperija potrosackog mentaliteta, hedonizma i bzog bogacenja. Ta imperija koja nas je sve intelektualno okupirala, mora napustiti ovaj svijet. I bas kao sto su Masarik, Ataturk, Trumbic i ostali brojni intelektualci s pocetka 20 vijeka utabali put velikim nacionalnim rjesenjima, tako i danasnji intelektualci moraju da nadju put i nacin kako da se ova azdaja materijalizma skloni ili makar znacajno redukuje. Ali niko, pa ni intelektualci se nece pokrenuti dok ne pocne da gori pod nogama. Eto to se ceka, a pitanje je samo koliko cemo jos stete napraviti ovoj planeti do tada.

Ime: Aleksandar Grad: Europa
22.01.2013 23:45
Rješenje problema nezaposlenosti je u pokretanju ekološke industrijske i poljoprivredne proizvodnje,liberalni kapitalizam treba zamjeniti korporativnim i državnim kapitalizmom,smanjiti birokraciju koja je prepreka korporacijama a korporacije su ljudi.Ako želimo da se sjeverna hemisfera izvuče iz ove krize trebaju nam pozitivni projekti za pokretanje ekonomije u novom svjetskom poredku.Rješenje nije u štednji nego u potrošnji što se više kupuje to više raste potražnja za proizvodima a samim tim se povečavaju narudžbe proizvoda i proizvodnja a nakon rasta proizvodnje prati i povečanje zapošljavanja,na taj način možemo pokrenuti kotač ekonomije.Ekonomija je poput lanca ako jedna karika u lancu ne funkcionira sve stoji,zato su mjere štednje kontraproduktivne za razvoj proizvodnje i zapošljavanje.Banke bi trebale kreditirati u srednje i malo poduzetništvo i poljoprivredu a ne samo davati kredite za kupnju automobila.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
23.01.2013 19:44
Liebe Aleksandar, lepo ste ovo sročili, 5+.
Samo je nevolja što ono što to prolazi u O.Š., a nema veše s realnošću.

Npr. u Severnoj Americi ima trenutno toliko industrijskih proizvoda, da bi globalna manufaktura mogla da bude sasvim obustavljena sledećih 20-ak godina. Ničega ne bi nedostajalo.

Lavovski deo celokupne svetske industrijske proizvodnje otpada na direktnu proizvodnju materijala za izgradnju mega-deponija! Od toga, barem 3/5 na ambalažu?!

Iako je poljoprivreda jedina sasvim realna privreda, čak i tu oko 1/2 proizvoda završi u đubretu!
U svim ostalim proizvodnim delatnostima stvari stoje adleko gore.

Naravno, sva ova "proizvodnja" zahteva ogromnu energiju, i daje čitav spektar toksičnih nus-proizvoda - od termičkog zagađenja, do globalnog marketinga.

Opšta zaposlenost je mit! A očekivati od države da taj mit ostvari je zapravo carte blanche za naci-socijalizam.
Arbeit macht frei!
Odgovor

Ime: Aleksandar Grad: Europa
24.01.2013 15:04
Državni kapitalizam nije bauk niti ima veze sa nacizmom ili socijalizmom,ako je nekada zapad obnovio Europu putem industrijske revolucije sama EZ europska zajednica je nastala na industrijskom sporazumu ugljen-čelik onda može putem nove ekološke industrijske revolucije ponovo izači iz mračnog tunela krize i recesije.Firme koje su dužni državama milijune eura neplačenog poeza treba nacionalizirati odnosno dug firme pod stečajem pretvoriti u vlasnički udio države koja bi u istoj firmi pokrenula ponovno proizvodnju i zapošljavanje.Mnoge zapadne zemlje su upravo na taj način dokapitalizirale ili nacionalizirale neke posrnule korporacije koje su danas postale največi proizvodači na svijetu poput GM u Americi......EU,SAD i RF trebaju imati veču poljoprivredu,industriju i neku vrstu zaštitnih mehanizama poput protekcionizma i carina na nelojalnu konkurenciju iz Kine koja sa jeftinom radnom snagom i proizvodima pregazi svu svijetsku konkurenciju.Europljani i Amerikanci ne mogu raditi za šaku riže poput azijata,zato je potrebno zaštiti europske i američke ekonomije od nelojalne azijske konkurencije.Slobodno tržište neka ostane ali mora se uvesti reda u uvozu i izvozu roba,ljudima u europi i americi je potrebna kvaliteta a ne kvantiteta,a danas su trgovine pune nekvalitetne lako pokvarljive robe koja ima vrlo malo garanciju od samo tri mjeseca do max 2godine.Znači mi doslovno kupujemo tehničko smeće iz azije koje kasnije opet završava u smeću gdje se kasnije reciklira i pretvara u novo smeće koje nam opet nude na akciji u trgovačkim centrima.Sve dok bude ovakav sistem tržišta nikada neče mladi u Europi i Americi imati siguran posao.Nema ničeg lošeg u izolacinizmu i protekcionizmu u globalnom tržištu,ako budu gospoda iz azije htjela da nam izvezu neku tehniku ili robu ona će morati biti kategorizirana certifikatom kvalitete uz obaveznu garanciju sa ovlaštenim servisom u zemlji koja prodaje njihovu tehničku robu.Mehanizmi zaštite su potrebni zbog kvalitete proizvoda i zdravlja ljudi,ima igračaka na tržištu koje su naprimjer opasne za zdravlje djece.Sve to dolazi iz azije i zato imamo probleme.