Proslava pravoslavnog Božića i Badnjeg dana

U užičkoj porodici Jelisavčić poštuju se svi božićni i običaji za Badnji dan. Domaćica Dušanka nam priča kako se u njenoj kući obeležava dan Hristovog rođenja - Božić, ali i Badnji dan:

“Na Badnji dan domaćin ustaje rano, ide u šumu i seče badnjak, donosi ga i prislanja uz zid kuće, a one iverčice koje lete dok seče hrastovo drvo, domaćin skupi i unosi u kuću zarad blagostanja i berićeta cele naše porodice. Ja kao domaćica pripremam posnu hranu. Spremam posni pasulj prebranac, posne pite sa jabukama i orasima; sprema se što bogatija trpeza da bi bila što bogatija i rodnija godina. Nakon te posne večere odlazimo u crkvu, u porti se sakuplja dosta ljudi, pali se badnjak, dolaze trubači, narodno je veselje, služi se kuvana rakija. Slušamo božju službu i čekamo radostan dan, rođenje Hristovo.

RSE: I dolazi taj radostan dan, Božić, šta ćete Vi danas raditi?

Jelisavčić: Domaćica obično ustaje rano i mesi česnicu, božićni hleb za sreću i blagostanje, a kada bude pečena česnica, ja postavljam mrsnu trpezu, i najpre na sto stavljam pečenicu - pečenje koje može biti praseće, jagnjeće, jareće. Česnicu lomi domaćin sa svojim članovima porodice, i mi se tada pomolimo Bogu. Prvi koji nam dolazi u kuću na ovaj sveti dan jeste položajnik. Položajnik je obično mlad čovek, najčešće neoženjen momak, domaćin ga posluži onim što sam stavila na sto. Položajnik se služi kao najpočasniji gost. On se ne zadržava dugo, a kad krene kući, domaćica ga dariva nekim praktičnim poklonom - čarape, peškir. Na Božić se nigde ne ide u goste pošto pravoslavni vernici svi slave ovaj dan i na okupu su sa svojom porodicom.

RSE: Šta će danas biti na Vašoj trpezi?

Jelisavčić: Imamo praseće pečenje, najpre predjelo sa pršutom, tu su sir i kajmak, razne vrste salata, napravila sam i tortu. Ja uvek za Božić kuvam supu i sarmu kao naše tradicaioanlno jelo, pijemo rakiju i vino. Sve to tokom celog dana stoji na stolu, samo se tanjiri zamene, a hrana se dodaje, da cela godina bude bogata i napredna. Tako se radilo u mojoj porodici, a tako radim i u porodici gde sam se udala, pa eto i ja nastavljam tu tradiciju i prenosim je na kćerku i sina koji su već odrasli ljudi.

RSE: Rođeni ste u Bosni i Hercegovini, u Skelanima. Da li su preko Drine isti božićni običaji kao u užičkom kraju?

Jelisavčić: U mom kraju, na levoj obali Drine, znao se običaj da se na Badnji dan ranom zorom loži vatra i pečenica se peče na ražnju ispred kuće. Tako se na Badnji dan pušilo ispred svake kuće, okretao se ražanj, i to je davalo posebnu čar Badnjem danu. I do danas se zadržao običaj da se na Badnje veče u kuću unosi slama. Slama se stavlja ispod stola, i u kući gde ima male dece, deca sede po toj slami, a na nju se stave orasi, bombone, deca po slami pijuču, sve su to simboli da godina bude rodna, kuća napredna, stoka zdrava. Ta slama se drži ispod stola sve do Malog Božića. Na Mali Božić slama se iznosi i stavlja se na stabla voćaka da bi voće radjalo, da bi bilo sačuvano od vremenskih nepogoda. Tako je u porodicama preko Drine, slično je i u mojoj porodici Jelisavčić koja je poreklom iz bajinobaštanskog sela Zaovine.