Slučaj
Dragane Dulić, profesorke beogradskog Fakulteta bezbednosti, koja je penzionisana nakon što je deo kolega i studenata kritikovao njen udžbenik, već duže vreme glavna je tema na Beogradskom univerzitetu. Priča je dospela u javnost nakon odluke Senata univerziteta da joj ne produži profesorski status, a u medijima su citirani navodi iz njene knjige u kojima se govori o „silovanjima koja su Srbi činili tokom rata u Bosni i Hercegovini“.
“Etika rata – hrestomatija i “Hrestomatija – ljudska bezbednost" su knjige koje je priredila profesorka Dragana Dulić zbog kojih godinama dobija oštre kritike.
Neke studentske organizacije, među kojima je i ultranacionalistički Nomokanon, zatražile su da se ne koriste u nastavi jer se ne slažu sa stavovima autora o ratu u bivšoj Jugoslaviji, a epilog je da Dragana Dulić odlukom Beogradskog univerziteta više neće biti profesor.
Profesorka
Dragana Dulić kaže za RSE da njeno penzionisanje predstavlja osvetu nekih kolega sa fakulteta zbog ličnih interesa, a da su knjige samo iskorišćene za taj cilj.
„Suština je u tome da sam ja kolateralna šteta, i to očigledno na jednom ideološkom i političkom nivou. Haranga protiv mene vodi se već dve godine, u 21. veku sam se našla u takvom mraku i kafkijanskoj priči u kojoj apsolutno nema moje krivice. Ima samo nečije potrebe da me diskvalifikuju jer sam, bože moj, podržala Paradu ponosa, jer saradjujem sa organizacijom Žene u crnom, i tako dalje...“, navodi Dulićeva.
Desničarske organizacije i drugi zagovornici zabrane knjiga Dragane Dulić u poslednje vreme najčešće su navodili citat iz jednog od udžbenika koji je priredila, u kom se između ostalog navodi:
“Masovna silovanja i seksualno nasilje nad ženama i muškarcima u Bosni i Hercegovini, događaji koji broje 20.000 do 30.000 prijavljenih slučajeva, usmerili su posebnu pažnju na izveštaje o seksualnom terorizmu Srba koji su strateški koristili prisilne trudnoće sa politikom etničkog čišćenja..."
Ovaj odlomak izazvao je toliko bure da su joj kolege na sednici Senata Beogradskog univerziteta tajnim glasanjem uskratile podršku za produženje radnog staža za još tri godine, a formalni povod bio je to što je ispunila uslove za penziju.
Revanš drugoj Srbiji
Milorad Milovančević, dekan beogradskog Mašinskog fakulteta i član univerzitetskog Senata, rekao je za naš program da su postojali jasni razlozi da neki profesori odu u penziju.
“Ja neću govoriti o imenima, ali ću govoriti o principu. Pre pet ili šest godina zaključeno je da smo kao univerzitet tromi, između ostalog i zbog toga što je veliki broj redovnih profesora u godinama pred penziju. Tako je doneta strateška odluka da učinimo sve što je do nas, uz činjenicu da država nema para, da se polako podmađujemo. I u tom smislu krenula je lavina takvih poteza", tvrdi Milovančević.
Ta vrsta agresivnog nacionalizma je ponovo došla na veliku scenu u Srbiji. Došla je i na Univerzitet", kaže profesorka Dulić.
Protivnici rada Dragane Dulić svojevremeno su organizovali medijske akcije protiv nje pa su se na Internetu, kao aluzija ne deo sadržaja njenih knjiga, pojavili i video snimci na kojima je predstavljena kao prijatelj Oslobodilačke vojske Kosova.
Profesorka Dragana Dulić tvrdi da su iz njenih knjiga delovi tekstova o ratu u BIH, na Kosovu, i slični sadržaji, najčešće zlonamerno istrgnuti iz konteksta, i podseća da je ona samo priredjivač udžbenika u kojima se nalaze članci priznatih svetskih autora.
“Pri svemu tome, radi se o krajnje primitivnom i neakademskom pristupu kritičara jer ne mogu se recenzirati tekstovi autora koji su stavljeni u knjigu. Priređivač može da odgovara zašto je izabrao neke autore, a ne neke druge. Toga zaista ima dosta, to su debele knjige, i ko je hteo da ih pročita mogao je pronaći razne stavove.”
Porofersora Milorada Milovančevića pitali smo da li je njegov utisak da Dragani Dulić nije produžen profesorski mandat i zbog njenog rada na knjigama čiji sadržaj neki smatraju kontroverznim.
“Suština je da je bilo tajno glasanje. Za produženje radnog staža se glasalo tajno, i dovoljno je indikativno to što je većinom glasova Senat rešio da se o tome izjašnjavamo tajno. To upravo nekako vodi ka zaključku koji deo javnosti sugeriše. Ali ja ga ne sugerišem”, odgovara Milovančević.
Profesorka Dragana Dulić kaže da joj na kraju priče najviše smeta neprincipijelnost Univerziteta.
“To je revanš jer ja pripadam onoj drugoj Srbiji. Ne mogu da se zatvorim u jednu parohijalnu, uskogrudu priču o rodoljublju. Ta vrsta agresivnog nacionalizma je ponovo došla na veliku scenu u Srbiji. Došla je i na Univerzitet. Sada kada sam, posle svih nada u promene, doživela da budem žrtva povratka najretrogradnijih stvari koje su se uvukle u Univerzitet, pa onda mi stvarno tamo i nije mesto", naglašava profesorka Dulić.
Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, izjavio je da će Naučno-nastavno veće Fakulteta bezbednosti odlučiti da li će se u nastavi koristitiknjige koje je priredila Dragana Dulić.