Jedan od prvih poteza novog činovnika Vlade Srbije zaduženog za Kosovo
Aleksandra Vulina je pokretanje pitanja privatizacija na Kosovu. Beograd se protivi tim privatizacijama uz tvrdnje da se radi o imovini Srbije. No, da bi obostrani pokušaji Beograda i Prištine o rešavanju imovinskog statusa bili uspešni potrebna je politička volja obe strane i saglasnost u međunarodnoj zajednici, ocenjuju sagovornici RSE, a od Vulinovog obraćanja Ustavnom sudu Srbije tim povodom ostaće mrtvo slovo na papiru.
Da li zbog toga što je kompanija bivše američke državne sekretarke
Medlin Olbrajt ušla u najuži izbor za prodaju 75 odsto akcija fiksne i mobilne telefonije Kosova tek Aleksandar Vulin, direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i bivši JUL-ovac, potegao je pitanje privatizacija na Kosovu i to ni manje ni više nego pred Ustavnim sudom Srbije.
"Ne možete kupovati kradeno“, moto je pod kojim je nastupio Vulin.
Upitnom efektu odluke Ustavnog suda Srbije vratićemo se nešto kasnije. Kada je reč o samim privatizacijama na Kosovu treba reći da se Beograd, pre svega, protivi privatizaciji velikih sistema, poput recimo Pošte i telekomunikacija Kosova ili Trepče, velikog industrijsko-rudarskog kompleksa, koji ima vredne rezerve olova, cinka, srebra, zlata, indijuma i retkih metala.
Ministar finansija i privrede
Mlađan Dinkić na poslednji potez Beograda samo kratko kaže da svako treba da radi svoj posao.
„Ustavni sud treba da to uradi, a što se tiče nas mi pratimo šta će se desiti i u ovom trenutku samo gledamo sa pažnjom taj proces“, rekao je Dinkić.
Nijedna privatizacija na Kosovu ili njena najava nije ostavila ravnodušnim Beograd, bilo zvaničnike u vladi, bilo čelnike preduzeća poput Telekoma, koji je avgusta 2010. u "Fajnenšel tajmsu“ objavio upozorenje mogućim kupcima Pošte i telekomunikacija Kosova da je „reč o imovini nastaloj uzurpacijom vlasništva i da će se svim pravnim sredstvima boriti protiv onih koji se odluče na kupovinu“.
Imovina na Kosovu na koju Srbija polaže pravo vredi više od 200 milijardi dolara, izjavio je direktor Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije
Milivoje Miletić.
Do jula ove godine inkasirano je oko 600 miliona eura od prodate imovine društvenih preduzeća na Kosovu, tvrdi za RSE
Vukoje Vukojević, predsednik Privredne komore Kosova i Metohije koja posluje u okviru Privredne komore Srbije. On kaže da je Srbija i ranije trebalo da traži zaštitu svoje imovine.
„Veliki sistemi u čiju je izgradnju Srbija uložila sredstva kreću se od Kačanika, to je cementara Šar, u Uroševcu Fabrika šavnih cevi i Alatnica, zatim u Prištini Fabrika amortizera i Simpo, u Kosovskoj Mitrovici je Trepča, u Glogovcu je rudnik feronikla, u Vučitrnu Fabrika pocinkovanog lima, nekoliko ciglana u Srbici, zatim zemljoradničke zadruge i sve ono u šta je država godinama ulagala. A kapitalna imovina to je Elektroprivreda, površinski kopovi i elektrane u Obiliću“, navodi Vukojević.
Oštra reagovanja u Beogradu izazavale su i nedavne najave Prištine o privatizaciji u srpskim sredinama na severu Kosova. Zvaničnici prethodne srpske vlade su u julu tvrdili da su firme planirane za privatizaciju na severu Kosova građene isključivo novcem Srbije poput fabrike zglobnih ležajeva "Prva petoletka" iz Leposavića i fabrike delova, komponenti i mašina "Lola-Fot" iz Leška.
Mora se najpre utvrditi šta kome pripada, a tek kada se to utvrdi, možemo razmišljati o privatizaciji, poručio je nedavno direktor vladine Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin.
„Privatizacija je na Kosovu i Metohiji urađena monoetnički i Srbi u njoj nisu učestvovali, a to jednostavno nije održivo, to nije moguće", rekao je Vulin.
Vlasničko stanje u sukcesiji
Međutim, u međuvremenu je i kosovska Agencija za privatizaciju najavila da će i imovina kosovskih društvenih firmi koja se nalazi u Srbiji biti na listi za privatizaciju.
Obostran pokušaj da se reši imovinski status podrazumeva političku volju obe strane i saglasnost u međunarodnoj zajednici, kaže konsultant za strana ulaganja
Mahmud Bušatlija.
Mahmud Bušatlija, kaže Bušatlija.
“Ukoliko mi potražujemo svoja potraživanja na Kosovu isto tako i kosovska preduzeća koja su ovde imala imovinu mogu to da čine, a uglavnom su imala imovinu kroz predstavništva, poneke kosovske firme su čak imale i direkcije u Beogradu. Dakle, to je manje više pitanje samo nekretnina jer koliko se ja sećam njihova preduzeća nisu imala svoje proizvodne pogone na teritoriji uže Srbije. Mora se i takav zahtev uzeti ozbiljno jer ako se to pitanje rešava na Kosovu isto tako treba da se i ovde rešava”, ocenjuje Bušatlija.
Pitanje imovine još se nije našlo na stolu u dijalogu Beograda i Prištine koji bi od jeseni trebalo da bude podignut na viši, politički nivo.
No, Aleksandar Vulin, nekadašnji bliski saradnik
Mirjane Marković, koji je već kritikovao prethodnu vladu da nije dovoljno koristila mogućnosti koje joj pruža Rezolucija 1244, te poručio da srpske institucije na Kosovu neće biti ukinute, posegnuo je za Ustavnim sudom iako nije jasno kako bi time mogao da utiče na tok kosovskih privatizacija.
Čak i da Ustavni sud Srbije donese odluku kojom bi utvrdio neustavnost postupka privatizacije kosovskih preduzeća vrlo malo bi se time moglo postići, ocenjuje profesor ustavnog prava
Bogoljub Milosavljević.
„Ta privatizacija je obavljena po propisima koji važe na Kosovu i to je po malo ex post akcija. Dakle, nešto što je već završeno pod nadzorom UNMIK-a. Moram reći da me to malo podseća na svojevremeno insistiranje SPS-a da Ustavni sud krnje, ondašnje SR Jugoslavije donosi odluke kojima će oglašavati neustavnim akte o secesiji bivših jugoslovenskih republika koje su se već bile osamostalile i bile čak međunarodno priznate. To su akti ili radnje koji nemaju neko dejstvo osim što saopštavaju jedan stav zemlje da ona smatra da je nešto neustavno“, ocenjuje Milosavljević.
Privatizacijma na Kosovu, odnosno nameri bivših američkih zvaničnika da posluju na Kosovu prilično pažnje ovih dana posvetili su srpski mediji.
Tako se o tome da firma Medlin Olbrajt želi da kupi poštu i telekomunikacije Kosova uz raniji zahtev penzionisanog generala američke vojske i komandanta NATO tokom bombardovanja SRJ
Veslija Klarka, koji je kao rukovodilac kanadskom energetskom korporacijom “Enviditi”, zatražio od prištinskih vlasti licencu za istraživanje rezervi uglja od kojih bi se proizvodila sintetička nafta, piše i pod naslovima poput „Pomogli Tačiju, pa razvili svoj biznis na Kosovu“.