I po Ustavu Kosova i po Ahtisarijevom planu, sva preduzeća Kosova koja su pod društvenim vlasništvom, pripadaju Republici Kosovo, sve obaveze koje se tiču prava vlasništva su obaveze Kosova, a zakonom se odobrava Vladi da privatizuje društvena preduzeća, da ih u najam ili pod koncesijom, na zakonski propisan način.
Iz kosovske agencije za privatizaciju kažu da će se rad na privatizaciji nastaviti.
„Kosovska agencija za privatizaciju će nastaviti svoj rad bez obzira na prazne političke izjave. Na osnovu ustava i zakona, KAP ima ekskluzivno pravo na privatizaciju društvenih preduzeća, kako u zemlji, tako i van zemlje“, izjavila je za RSE
Arta Gosalci, portparolka ove agencije.
Ona je dodala da je agencija za privatizaciju nadležna za celu teritoriju Kosova, te da je takođe otvorila i 3 kancelarije u Leposaviću, Štrpcu i Gračanici.
„Ono što je istina je da našu agenciju priznaju svi građani Kosova, uključujući i srpsku zajednicu koja ne samo da je deo našeg osoblja već su takođe i kupci“, kazala je Gosalci.
Zahtev srpskih zvaničnika da se razmotri ustavnost privatizacije na Kosovu, stručnjaci za ekonomiju u Prištini i predstavnici privrednih organizacija smatraju besmislenim. Oni ističu da ni Srbija, niti bilo koja druga država ne mogu da utiču ili osporavaju privatizaciju na Kosovu.
Profesor ekonomije,
Musa Limani u izjavi za RSE kaže da model ili operativne politike procesa privatizacije sprovodi sama država, te dodaje da je Kosovo privatizovalo preduzeća u skladu sa zakonima i Ustavom.
„Ne samo Srbija, već ni jedna država nema pravo da se meša u proces privatizacije preduzeća druge zemlje. U ovom slučaju, samo Kosovo može da izradi i sprovede politike i modele procesa privatizacije“, kaže profesor Limani.
Srbija prisvojila i prodala kosovska preduzeća
Proces privatizacije na Kosovu počeo je 2003. godine i od tada je objavljeno ukupno 56 grupa tokom kojih je privatizovano više 300 društvenih preduzeća od koji je nastalo oko 600 novih. Od prodaje ovih preduzeća prikupljeno je preko 500 miliona eura.
Tokom ovog perioda privatizacije je bilo i u opštinama gde živi većinsko srpsko stanovništvo. U pojedinim mestima, ovaj proces je bio usporen zbog nerasčišćenih imovinskih pitanja, kao što je bio slučaj turističkog kompleksa Brezovice.
Arian Zeka
Profesor Limani dodaje da se sa Srbijom, kada je u pitanju privatizacija, može razgovarati samo o srbijanskim preduzećima koja su na Kosovu i obratno.
„Srbija eventualno može da se bavi preduzećima koja je imala na Kosovu, a kojih je jako malo. Međutim, ni oko toga nemaju dovoljno prava pošto su i kosovska preduzeća u Srbiji, kao što je kombinat Trepča i slično, Srbija prisvojila i prodala“, kaže on.
S druge strane, na Kosovu je u toku proces privatizacije Pošte i Telekoma. U vreme kada je počela privatizacije ovog javnog preduzeća 2010. godine, Srbija je zatražila od svetskih kompanija da se ne uključe u kupovinu ovog preduzeća, jer će se u suprotnom, obratiti sudu u zemljama odakle dolaze kompanije kako bi ometali ovaj proces.
Predstavnici američke privredne komore na Kosovu kažu da takvi zahtevi Srbije ne bi trebalo da utiču na ovaj proces. Izvršni direktor,
Arian Zeka u izjavi za RSE navodi da su takvi napori poznati, s obzirom da je i poznat stav Srbije prema Kosovu.
„Sve ono što je Srbija uradila i što namerava da uradi ne treba se uzeti u obzir, a naročito kada je u pitanju privatizacija. Zahtev srpskih institucija da se privatizacija zaustavi ne treba niko uzeti u obzir“, kaže Zeka.
Inače, proces privatizacije na Kosovu je do aprila 2008. godine nadgledala Kosovska poverilačka agencija koja je funkcionisala pod UNMIK-om, da bi se nakon stupanja na snagu Ustava Kosova, njena ovlašćenja prenela da Kosovsku agenciju za privatizaciju.
Srpske vlasti odbijaju da priznaju Kosovsku agenciju za privatizaciju te su iz tog razloga do sada privatizovale nekoliko kosovskih društvenih preduzeća na teritoriji Srbije.