RSE: Jedna od najdragocenijih vrsta u novinarstvu je istraživačko novinarstvo, ali sada vidimo da onaj koji se usudi da krene u tu oblast, može da doživi razne pretnje.
Gaće: Govorite o Insajderu. Zaista, ako je nešto u srpskom novinarstvu pravo istraživačko novinarstvo, onda je to Insajder. Pored Insajdera, Brankice Stanković, B92 ima još jednu sjajnu emisiju koja se zove Reakcija. Ona je otkrila žutu kuću u Albaniji. NUNS ima vrlo uspešan istraživački centar za novinarstvo. Obrađivali smo takođe vrlo dobre teme, zbog kojih su ljudi, koji su ih radili, imali pritiske u unutrašnjosti. Ovaj poslednji primer sa Brankicom Stanković je zaista klasičan primer kako vlastodršci i novi bogataši pokušavaju da spreče da u Srbiji postoji istraživačko novinarstvo.
RSE: Šta vi možete da uradite kao NUNS?
Gaće: Kao NUNS mi smo među prvima reagovali. Nemam potrebu da hvalim NUNS, ali smo dali sjajno obaveštenje pa raznim gostovanjima. Šta je ovde ključno? Ovde je ključno da su oni koji pritiskaju B92, pre svega Brankicu Staknović, a onda i celi uređivački tim na čelu sa Veranom Matićem, odbili sve mogućnosti koje su im nuđene - da gostuju u Insajderu i da objasne. Druga stvar koju su oni uradili zaobilaznim putem - uputili su, kako kažu, suptilne pretnje, ali to nisu suptilne pretnje i to mogu da dokažem jer sam kompletnu dokumentaciju dobila od gospodina Verana Matića koji ju je poslao u NUNS. Tu se vidi šta pišu advokati, šta navode, šta kažu. To je sve onako kao uvijeno, ali je to zapravo klasičan vid pretnje. Kao kukavičje jaje podmeću nešto - da će ostati bez reklama Knjaza Miloša i Bambija. Odgovorna urednica Sandra Savić je objasnila da već dve godine, otkako ide Insajder, oni nisu dobili niti jednu jedinu reklamu moćnog konzorcija.
RSE: Znači, osim pretnji ima i kažnjavanja na taj način?
Gaće: Naravno. Pre svega u državi Srbiji jedino javni servis dobija nadoknadu za proizvodnju programa. Svi ostali nacionalni emiteri, kojih ima šest, se zaista direktno bore na tržištu da zarade novac. Novac mogu da zarade samo preko reklama. Umesto da prete, ili što su odbili da govore, ovog trenutka mogu da slože prijavu pa da kažu da to sve nije tačno. Ali ne, oni neće ništa od onoga što im stoji kao mogućnost u rukama - da opravdaju svoju stranu, ako su oni u pravu, da se posluže nekim pravnim lekovima koji su neophodni Srbiji, ako jednog dana hoće da bude demokratska zemlja.
RSE: Osim vas koji reagujete na te pojave, ne vidim da se bilo ko drugi uzbuđuje u javnosti?
Gaće: NUNS krasi direktnost i mislim da je to skup moralnih ljudi sa integritetom. Bila sam strašno uvređena kada sam pogledala novine. U Srbiji izlazi 16 dnevnih novina i sem retkih izuzetaka, niko nije preneo saopštenje NUNS-a. Nije mi krivo što nije preneto saopštenje NUNS-a, nije u pitanju samoodbrana B92, ali sutra se nekome može takođe slična stvar dogoditi. Potpuno sam bila moralno povređena zbog izostanaka solidarnosti. To je prosto uvredljivo. Slušala sam gospodina Đelića u Kažiprstu koji je rekao da će to pitanje postaviti u Vladi. Mislim da je reagovao i ministar za kulturu i informisanje.
RSE: Oni su samo najavili da će nešto da urade?
Gaće: Da, ali to se radi odmah. Mislim da je možda gospodin Đilas, gradonačelnik, dobro reagovao. On je rekao da je istraživačko novinarstvo neophodno Srbiji i da će on zadužiti gradskog pravobranioca da pogleda sve papire i da će, ako postoje sve te vrste manipulacija, prevara i korupcije, tražiti da se to uputi republičkom javnom tužiocu, da se pravosudni organi time bave. Mi smo svi stalno za radikalne promene, da treba da se menja stanje, a kada neko pokuša nešto da iznese, to završi uvek na isti način. Istraživačko novinarstvo nije sud. Istraživačko novinarstvo zato i postoji da provocira i da ukaže na problem.
RSE: Od tih 16 dnevnih novina koje izlaze u Srbiji, bar polovina je ono što mi pogrešno zovemo tabloidi. U svetu su tabloidi novine koje se bave ljubavnim aferama poznatih ličnosti, prinčeva, glumaca, a kod nas imaju tekstove za koje puno ljudi pretpostavlja da potiču iz krugova tajnih službi.
Gaće: NUNS već poslednje tri godine insistira na tome da to nije žuta štampa jer to su klasični politički i tajkunski tabloidi koji služe da otvore aferu, da nekoga unište i nije bitno da li je to tačno ili ne. NUNS je radio jedno istraživanje da pogledamo sav taj n-ti broj afera koji su oni pokrenuli. Afere se objave jedan dan i posle toga o tome više ni jedne jedine reči. Oni su trovači svesti građana Srbije. Vrlo teško možete da razgovarate sa bilo kim pošto svi kažu - pisalo je u novinama.
RSE: Oni verovatno imaju dobre finansijere. Takve novine se jako puno kupuju na kioscima, pošto su jeftinije od svih drugih novina, koje to ne bi mogle da izdrže.
Gaće: Kada su počeli da izlaze, a prvi je bio Kurir, već tada je bilo jasno koja će to vrsta glasila biti. U jednom razgovoru sa nekadašnjim ministrom za kulturu i informisnje, gospodinom Lečićem, rekla sam mu da sve u životu može da se izgubi sem traga novca - krenite tragom novca da doznate ko ih finansira, pozovite finansijsku i poresku policiju. Strašno je čuti da veliki gazda Kurira dve godine nije platio porez. Molim vas, ko to može? Samo neko ko je zaštićen i ko ima delimičnu vezu u tajnim službama. Možda su se tajne službe transformisale, ali mislim da nisu, inače bi mi dobili odgovore na Slavka Ćuruviju, Milana Pantića i druge. U tajnim službama je ostao još uvek veliki broj moćnika iz nekadašnjeg sistema. Oni su sada sjajna poluga novobogatašima koji žele, ili da operu svoj novac, ili da legalizuju svoj novac. Pogledajte konzorcij koji kupuje male novine po unutrašnjosti, koje su na zapadu strašno važne. Ako ste građanin malog mesta, kupićete svoju lokalnu novinu jer vas interesuje šta u njoj piše.
RSE: Mada mnogi kod nas kupuju novine na lokalu, ali ne da bi održali te novine.
Gaće: Štampani mediji su svi privatizovani i ostao je još veliki deo elektronskih medija koji nisu privatizovani. Trebalo je do 1. januara 2008. godine da se privatizuju, a onda je zbog izbora rok produžen za 180 dana, a od tada do danas je prošlo tri puta po 180 dana. Niti su Agencija za privatizaciju, niti je Vlada, niti Ministarstvo, niti Skupština o tome uopšte raspravljala, ali nećemo sada o elektronskim medijima. Ovi koji kupuju štampane medije, manji broj njih to čini radi imovine, ali većina ih kupuje da bi se dodvorila novobogatašima, da preko medija možda sutra nekome učinite uslugu, pa ćete tako postati bliskiji izvoru novca.
Ovi veliki bogataši vole podzemnu moć. Oni vole iz daleka da vladaju, oni neće kao da se bave politikom, ali strahovito vole da određuju pravce politike, što je jako opasno. Ono što se pokazalo u Vojvodini, što je nas u NUNS-u zabrinulo, je da osam štampanih medija kupuje određeni konzorcij na čijem čelu je gospodin Stupar, koji je blizak DSS-u. Ponekada se to radi u ime stranke. Mediji su strašno važni i tajkunima i strankama i velikim liderima.
RSE: Vidim da je NUNS stao u odbranu Tijanića u sukobu između LDP-a i RTS-a, kada ga je Ivan Andrić u Skupštini nazvao ratnim zločincem.
Gaće: NUNS ima na desetine saopštenja, još od prvog dana, da gospodin Tijanić nije pravi lik, da ne odgovara ni stručnom spremom, ni fakultetom, ni ugledom, ni moralom da bude generalni direktor javnog servisa. Duboko smo protestovali što naš kandidat, a ne samo naš, gospodin Predrag Koraksić, nije izabran. Znači i pre tri godine je to urađeno u dogovoru političkih stranaka. Oni koji su to uradili, nakon tri godine, otvaraju pitanje kandidata koga su sami doveli sa argumentima koji su se znali i pre tri godine. Ovo je stvar principa. Zaista mislim da javni servis mora postati servis građana. NUNS kaže da to pravno možda jeste javni servis, ali formalno nije jer nema ni dokumentarne, ni obrazovne, ni dečje emisije, ni sve ono što bi pravi javni servis trebalo da ima. Mislim da su naše primedbe na javni servis suštinske prirode i u ovom sukobu smo samo podsetili igrače da su oni pre tri godine sve te argumente takođe znali i da je sada uvredljivo da nakon tri godine iznose to na sto i oko toga prave problem.
RSE: NUNS je i ranije, pre vašeg mandata, radio istraživanje, zajedno sa Strategic marketingom, kakav je status i finansijska situacija novinara. Šta sada ova ideja da se oporezuju honorari znači novinarima?
Gaće: Prvo saopštenje koje je dato u javnost je krenulo iz NUNS-a jer imamo ljude koji žive na honoraru. Ljudi koji vode naše finansije su rekli da je to strašno jer ako neko trebao da dobije 12.000 dinara od NUNS-a, sada će dobiti 6.000. Onda smo dali saopštenje koje je otišlo u javnost i po običaju, neko ga je preneo, neko nije. Veoma je dobro što se ministar za kulturu i informisnje nakačio na taj problem, a verovatno je imao dnevno i po 1001 primedbu glumaca, umetnika, slikara, muzičara koji tako žive. On je to formulisao i u Vladi izneo, te odatle imamo odgovor da će u skraćenom postupku, u roku od 10 dana, to biti ispravljeno.
RSE: Koliko članova sada NUNS ima?
Gaće: Ima 3.310 članova.
RSE: A UNS?
Gaće: Jednog dana kažu 6.000, a drugog dana 12.000. Mislim da i kada kažu 6.000 da je to puno. Većina novinara, koji su se devedesetih odvojili od tog udruženja, uverena sam da su još uvek na spisku tog udruženja. U sklopu jednog istraživanja tražili smo od gospodina Brajevića podatke o članstvu, a on nam je rekao da je to državna tajna. Odem na Elektroprivredu i dobijem spisak zaposlenih - strukturu, fakultet. Kako mogu članovi udruženja biti tajna?
RSE: Ali osim svih nas koji smo nekada bili to udruženje, i koji smo i dalje na njihovom spisku, iako tamo nismo, na spisku su i novinari fabričkih listova, fabrika koje više ne postoje? Imate li realne članove?
Gaće: Imamo realne članove. Pošto NUNS krasi otvorenost i iskrenost, a mislim da je to jedini način da imamo poverenje u društvu, imamo realne članove, ali naplata članarine nije takva. Mi godinu završimo sa 1.100 plaćenih članarina i nema potrebe da lažem. Tako ih je malo, ne zato što mislim da novinari ne žele da plate članarinu, ali većina kolega iz unutrašnjosti ima platu 6000 dinara, a pri tome je ne prime ni po tri meseca. Mi oprostimo plaćanje članarine i u slučaju ako je neko jako bolestan. Ne znači da naplata članarine ne bi mogla biti bolja.
RSE: Na koji način država može da pomogne udruženjima ove vrste?
Gaće: Jedina stvar u kojoj smo očekivali pomoć od države je oko imovine zgrade.
RSE: Zar to nije gotova priča?
Gaće: Nije gotova priča.
RSE: Uknjižena je na ime onog drugog udruženja?
Gaće: To je uknjiženo. Možda smo i mi napravili neke greške, ali manje od države. Ne treba svaljivati sve na državu. Tražili smo preispitivanje svojinskih odnosa nad tom zgradom i mislim da nam je tu država mogla pomoći. Inače, mi ćemo i dalje konkurisati na projekte i ostvarivati projekte, ali ne mislim da smo zbog toga pod bilo kakvim kolonijalnim odnosom prema bilo kojoj zemlji od koje dobijamo donacije, iako zli jezici iz drugog udruženja kažu da smo uspeli da sačuvamo nezavisnost zato što imamo sredstva, a oni kao nemaju ništa, i na taj način sebe smo doveli u neki kolonijalni odnos. Meni je to smešno.
Gaće: Govorite o Insajderu. Zaista, ako je nešto u srpskom novinarstvu pravo istraživačko novinarstvo, onda je to Insajder. Pored Insajdera, Brankice Stanković, B92 ima još jednu sjajnu emisiju koja se zove Reakcija. Ona je otkrila žutu kuću u Albaniji. NUNS ima vrlo uspešan istraživački centar za novinarstvo. Obrađivali smo takođe vrlo dobre teme, zbog kojih su ljudi, koji su ih radili, imali pritiske u unutrašnjosti. Ovaj poslednji primer sa Brankicom Stanković je zaista klasičan primer kako vlastodršci i novi bogataši pokušavaju da spreče da u Srbiji postoji istraživačko novinarstvo.
RSE: Šta vi možete da uradite kao NUNS?
Gaće: Kao NUNS mi smo među prvima reagovali. Nemam potrebu da hvalim NUNS, ali smo dali sjajno obaveštenje pa raznim gostovanjima. Šta je ovde ključno? Ovde je ključno da su oni koji pritiskaju B92, pre svega Brankicu Staknović, a onda i celi uređivački tim na čelu sa Veranom Matićem, odbili sve mogućnosti koje su im nuđene - da gostuju u Insajderu i da objasne. Druga stvar koju su oni uradili zaobilaznim putem - uputili su, kako kažu, suptilne pretnje, ali to nisu suptilne pretnje i to mogu da dokažem jer sam kompletnu dokumentaciju dobila od gospodina Verana Matića koji ju je poslao u NUNS. Tu se vidi šta pišu advokati, šta navode, šta kažu. To je sve onako kao uvijeno, ali je to zapravo klasičan vid pretnje. Kao kukavičje jaje podmeću nešto - da će ostati bez reklama Knjaza Miloša i Bambija. Odgovorna urednica Sandra Savić je objasnila da već dve godine, otkako ide Insajder, oni nisu dobili niti jednu jedinu reklamu moćnog konzorcija.
RSE: Znači, osim pretnji ima i kažnjavanja na taj način?
Gaće: Naravno. Pre svega u državi Srbiji jedino javni servis dobija nadoknadu za proizvodnju programa. Svi ostali nacionalni emiteri, kojih ima šest, se zaista direktno bore na tržištu da zarade novac. Novac mogu da zarade samo preko reklama. Umesto da prete, ili što su odbili da govore, ovog trenutka mogu da slože prijavu pa da kažu da to sve nije tačno. Ali ne, oni neće ništa od onoga što im stoji kao mogućnost u rukama - da opravdaju svoju stranu, ako su oni u pravu, da se posluže nekim pravnim lekovima koji su neophodni Srbiji, ako jednog dana hoće da bude demokratska zemlja.
RSE: Osim vas koji reagujete na te pojave, ne vidim da se bilo ko drugi uzbuđuje u javnosti?
Gaće: NUNS krasi direktnost i mislim da je to skup moralnih ljudi sa integritetom. Bila sam strašno uvređena kada sam pogledala novine. U Srbiji izlazi 16 dnevnih novina i sem retkih izuzetaka, niko nije preneo saopštenje NUNS-a. Nije mi krivo što nije preneto saopštenje NUNS-a, nije u pitanju samoodbrana B92, ali sutra se nekome može takođe slična stvar dogoditi. Potpuno sam bila moralno povređena zbog izostanaka solidarnosti. To je prosto uvredljivo. Slušala sam gospodina Đelića u Kažiprstu koji je rekao da će to pitanje postaviti u Vladi. Mislim da je reagovao i ministar za kulturu i informisanje.
RSE: Oni su samo najavili da će nešto da urade?
Gaće: Da, ali to se radi odmah. Mislim da je možda gospodin Đilas, gradonačelnik, dobro reagovao. On je rekao da je istraživačko novinarstvo neophodno Srbiji i da će on zadužiti gradskog pravobranioca da pogleda sve papire i da će, ako postoje sve te vrste manipulacija, prevara i korupcije, tražiti da se to uputi republičkom javnom tužiocu, da se pravosudni organi time bave. Mi smo svi stalno za radikalne promene, da treba da se menja stanje, a kada neko pokuša nešto da iznese, to završi uvek na isti način. Istraživačko novinarstvo nije sud. Istraživačko novinarstvo zato i postoji da provocira i da ukaže na problem.
RSE: Od tih 16 dnevnih novina koje izlaze u Srbiji, bar polovina je ono što mi pogrešno zovemo tabloidi. U svetu su tabloidi novine koje se bave ljubavnim aferama poznatih ličnosti, prinčeva, glumaca, a kod nas imaju tekstove za koje puno ljudi pretpostavlja da potiču iz krugova tajnih službi.
Gaće: NUNS već poslednje tri godine insistira na tome da to nije žuta štampa jer to su klasični politički i tajkunski tabloidi koji služe da otvore aferu, da nekoga unište i nije bitno da li je to tačno ili ne. NUNS je radio jedno istraživanje da pogledamo sav taj n-ti broj afera koji su oni pokrenuli. Afere se objave jedan dan i posle toga o tome više ni jedne jedine reči. Oni su trovači svesti građana Srbije. Vrlo teško možete da razgovarate sa bilo kim pošto svi kažu - pisalo je u novinama.
RSE: Oni verovatno imaju dobre finansijere. Takve novine se jako puno kupuju na kioscima, pošto su jeftinije od svih drugih novina, koje to ne bi mogle da izdrže.
Strašno je čuti da veliki gazda Kurira dve godine nije platio porez. Molim vas, ko to može? Samo neko ko je zaštićen i ko ima delimičnu vezu u tajnim službama.
RSE: Mada mnogi kod nas kupuju novine na lokalu, ali ne da bi održali te novine.
Gaće: Štampani mediji su svi privatizovani i ostao je još veliki deo elektronskih medija koji nisu privatizovani. Trebalo je do 1. januara 2008. godine da se privatizuju, a onda je zbog izbora rok produžen za 180 dana, a od tada do danas je prošlo tri puta po 180 dana. Niti su Agencija za privatizaciju, niti je Vlada, niti Ministarstvo, niti Skupština o tome uopšte raspravljala, ali nećemo sada o elektronskim medijima. Ovi koji kupuju štampane medije, manji broj njih to čini radi imovine, ali većina ih kupuje da bi se dodvorila novobogatašima, da preko medija možda sutra nekome učinite uslugu, pa ćete tako postati bliskiji izvoru novca.
Ovi veliki bogataši vole podzemnu moć. Oni vole iz daleka da vladaju, oni neće kao da se bave politikom, ali strahovito vole da određuju pravce politike, što je jako opasno. Ono što se pokazalo u Vojvodini, što je nas u NUNS-u zabrinulo, je da osam štampanih medija kupuje određeni konzorcij na čijem čelu je gospodin Stupar, koji je blizak DSS-u. Ponekada se to radi u ime stranke. Mediji su strašno važni i tajkunima i strankama i velikim liderima.
RSE: Vidim da je NUNS stao u odbranu Tijanića u sukobu između LDP-a i RTS-a, kada ga je Ivan Andrić u Skupštini nazvao ratnim zločincem.
Mislim da javni servis mora postati servis građana. NUNS kaže da to pravno možda jeste javni servis, ali formalno nije jer nema ni dokumentarne, ni obrazovne, ni dečje emisije, ni sve ono što bi pravi javni servis trebalo da ima.
RSE: NUNS je i ranije, pre vašeg mandata, radio istraživanje, zajedno sa Strategic marketingom, kakav je status i finansijska situacija novinara. Šta sada ova ideja da se oporezuju honorari znači novinarima?
Gaće: Prvo saopštenje koje je dato u javnost je krenulo iz NUNS-a jer imamo ljude koji žive na honoraru. Ljudi koji vode naše finansije su rekli da je to strašno jer ako neko trebao da dobije 12.000 dinara od NUNS-a, sada će dobiti 6.000. Onda smo dali saopštenje koje je otišlo u javnost i po običaju, neko ga je preneo, neko nije. Veoma je dobro što se ministar za kulturu i informisnje nakačio na taj problem, a verovatno je imao dnevno i po 1001 primedbu glumaca, umetnika, slikara, muzičara koji tako žive. On je to formulisao i u Vladi izneo, te odatle imamo odgovor da će u skraćenom postupku, u roku od 10 dana, to biti ispravljeno.
RSE: Koliko članova sada NUNS ima?
Gaće: Ima 3.310 članova.
RSE: A UNS?
Gaće: Jednog dana kažu 6.000, a drugog dana 12.000. Mislim da i kada kažu 6.000 da je to puno. Većina novinara, koji su se devedesetih odvojili od tog udruženja, uverena sam da su još uvek na spisku tog udruženja. U sklopu jednog istraživanja tražili smo od gospodina Brajevića podatke o članstvu, a on nam je rekao da je to državna tajna. Odem na Elektroprivredu i dobijem spisak zaposlenih - strukturu, fakultet. Kako mogu članovi udruženja biti tajna?
RSE: Ali osim svih nas koji smo nekada bili to udruženje, i koji smo i dalje na njihovom spisku, iako tamo nismo, na spisku su i novinari fabričkih listova, fabrika koje više ne postoje? Imate li realne članove?
Gaće: Imamo realne članove. Pošto NUNS krasi otvorenost i iskrenost, a mislim da je to jedini način da imamo poverenje u društvu, imamo realne članove, ali naplata članarine nije takva. Mi godinu završimo sa 1.100 plaćenih članarina i nema potrebe da lažem. Tako ih je malo, ne zato što mislim da novinari ne žele da plate članarinu, ali većina kolega iz unutrašnjosti ima platu 6000 dinara, a pri tome je ne prime ni po tri meseca. Mi oprostimo plaćanje članarine i u slučaju ako je neko jako bolestan. Ne znači da naplata članarine ne bi mogla biti bolja.
RSE: Na koji način država može da pomogne udruženjima ove vrste?
Gaće: Jedina stvar u kojoj smo očekivali pomoć od države je oko imovine zgrade.
RSE: Zar to nije gotova priča?
Gaće: Nije gotova priča.
RSE: Uknjižena je na ime onog drugog udruženja?
Gaće: To je uknjiženo. Možda smo i mi napravili neke greške, ali manje od države. Ne treba svaljivati sve na državu. Tražili smo preispitivanje svojinskih odnosa nad tom zgradom i mislim da nam je tu država mogla pomoći. Inače, mi ćemo i dalje konkurisati na projekte i ostvarivati projekte, ali ne mislim da smo zbog toga pod bilo kakvim kolonijalnim odnosom prema bilo kojoj zemlji od koje dobijamo donacije, iako zli jezici iz drugog udruženja kažu da smo uspeli da sačuvamo nezavisnost zato što imamo sredstva, a oni kao nemaju ništa, i na taj način sebe smo doveli u neki kolonijalni odnos. Meni je to smešno.