Subota, 02. avgust/kolovoz 2014, 02:24 CET

Programi / Press klub

Povišena starosna granica za penziju

"Tendencija kasnijeg odlaska u penziju je zbog toga što stari stanovništvo, mada je veliki broj mladih u svetu nezaposlen, mi nećemo imati dovoljan broj radnika da pokriju ovoliki broj penzionera," kaže Mirjana Mirkov, direktorka Sektora za sprovođenje penzijsko-invalidskog osiguranja u Fondu PIO Beograd, i između ostalog deli sa nama informacije o Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Tabla Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih Tabla Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih
x
Tabla Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih
Tabla Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih

RSE: Imate li neku dobru vest za penzionere? Najavljivana je povišica penzija u januaru, od 11 do 13 posto. 

MIRKOV: Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju propisano je da, ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih, isplaćen za prethodnu godinu, iznosi manje od 60 posto od iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa, penzije će se vanredno uskladiti od 1. januara tekuće godine za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu dovede na nivo 60 posto prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Još uvek nemamo te podatke, ali će u svakom slučaju biti vanrednog usklađivanja, obzirom da je učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi oko 54,52 posto na novembarskom nivou. 

RSE: Ostaje li taj procent i sledeće godine, ili treba da se smanjuje?

MIRKOV: Ova zaštitna odredba za penzionere će se primenjivati najduže tri godine od dana početka izmena Zakona, a to je bio 1. januar 2006. godine, kada su stupile ove izmene na snagu. Ukoliko ne dođe do izmene Zakona, ukoliko se ovo ograničenje ne skine, penzioneri će još samo sledeće godine, ukoliko padnu penzije ispod 60 posto, dobiti vanredno povećanje. Već postoje neki predlozi od Udruženja penzionera i sindikata da se ograničenje skine iz Zakona i da ostane trajna zaštita za penzionere. 

RSE: Nedavno je doneta odluka da muškarci odlaze u penziju sa 63,5 godine života, a žene sa 58,5 godina. Zašto je došlo do toga, obzirom da toliko mladih ljudi čeka na posao? Očekivali bi smo da se smanji broj godina za odlazak u penziju, a ne da se povećava. 

MIRKOV: Izmena Zakona je došla 2005. godine. U godinama posle toga nije došlo do podizanja starosne granica. To se pokrenulo tek sada, u 2008. godini, i to po šest meseci svake godine do 65. godine života. Tendencija kasnijeg odlaska u penziju je zbog toga što stari stanovništvo, mada je veliki broj mladih u svetu nezaposlen, mi nećemo imati dovoljan broj radnika da pokriju ovoliki broj penzionera, pošto se isplate penzija zasnivaju na tekućem finansiranju. 

RSE: Da li se rad, posle odlaska u penziju, računa u penzijski osnov i da li se penzija uvećava na osnovu tih prihoda? 

MIRKOV: Da, ali samo za korisnike starosne penzije. Korisnik starosne penzije može da se zaposli i da obavlja samostalnu delatnost. Na osnovu tog zaposlenja i obavljanja samostalne delatnosti ima pravo, kada prestane da radi, da obavlja neki posao i da podnese zahtev za ponovno određivanje penzije, u koji se uračunava i staž i zarada ostvareni za to zaposlenje ili obavljanje samostalne delatnosti. 

RSE: To znači da se to ne odnosi na one koji su otišli u invalidsku penziju? 

MIRKOV: Ne. Invalidski penzioneri nemaju pravo da rade. 

RSE: Ima li izuzetaka pri odlasku u starosnu penziju? Fakultetski profesori su mogli duže da ostanu na poslu. Neke diplomate imaju i preko 70 godina. 

MIRKOV: Propisima o radnom odnosu se reguliše sticanje prava na penziju, na prestanak pravnog odnosa po sili zakona. To se ne reguliše Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zakon o Univerzitetu ili visokom obrazovanju verovatno propisuje rad i do 67 godina starosti, ali našim Zakonom to nije propisano. Pod posebnim uslovima imamo određene kategorije osiguranika, ali to su samo osiguranici koji rade pod posebnim uslovima. Takvi su ovlašćena službena lica u unutrašnjim poslovima, pripadnici Bezbedonosne informativne agencije, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima obaveštajne službe i kriptografije, zaposleni i službena lica koja obavljaju poslove u smislu izvršenja krivičnih sankcija i ovlašćena službena lica poreske policije. 

RSE: Koji je minimalni broj godina za odlazak u penziju za muškarce, a koji za žene? 

Od 1. januara 2008. godine muškarac može da ode u starosnu penziju sa 63 godine i 6 meseci života, a žena sa 58 godina i 6 meseci ...


MIRKOV: Od 1. januara 2008. godine muškarac može da ode u starosnu penziju sa 63 godine i šest meseci života, a žena sa 58 godina i šest meseci života i najmanje 19 godina penzijskog staža. Pod penzijskim stažom se podrazumeva staž osiguranja, staž za koji se plaća doprinos i poseban staž, kao što je staž na porodiljskom, učešće u ratovima i slično. 

RSE: Da li neko ko nema dovoljno godina starosti, ali ima 19 godina staža, može da dobije neku delimičnu penziju? 

MIRKOV: Ne može. Mora sačekati starosnu granicu. Jedinu povoljnost imaju osiguranici koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Njima starosna granica može da se snižava, zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu. To su oni koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa svakih 12 meseci kao 14 meseci, svake tri godine se snižava za po jednu godinu. Oni koji rade prema koeficijentu 12-15, njima dve godine i šest meseci treba za jednu godinu sniženja. Oni koji imaju koeficijent 12-16 svake dve godine, a za svaku jednu godinu i 6 meseci onima koji rade na najtežim poslovima, a to su oni koji imaju beneficiran staž, kojima se računa godina kao 18 meseci. Njima može da se snižava starosna granica do pedesete godine života. 

RSE: Ko sve spada u tu kategoriju? 

MIRKOV: Tu ima raznim zanimanja u industriji i obojenoj metalurgiji. Ima veliki broj radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. To su najteža radna mesta u livnicama, zatim baletanima i balerinama, rudarima. Oni mogu da odlaze ranije u penziju, pre ispunjenja 63 godine, ukoliko su najmanje 10 godina radili na tim radnim mestima, ili, ako su postali invalidi, pet godina. 

RSE: Bilo je dosta povika na invalidske penzije. Govorilo se da je puno ljudi dobilo invalidsku penziju, iako ne bi trebali da je dobiju jer nisu tako bolesni da ne mogu da rade. Kakvi su sada uslovi za dobijanje invalidskih penzija? 

MIRKOV: Od 10. aprila 2003. godine pooštrena je definicija invalidnosti. Utvrđeno je da invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena zdravstvenog stanja prouzrokovanog povredom, ili na radu, ili profesionalnom bolešću, ili povredom van rada, ili bolešću koja se ne može otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Bitno je da nisu pooštreni uslovi za sticanje tog prava za bolesne ljude. Treba da se ispuni određeni broj godina radnog veka. Sada je to najmanje pet godina staža osiguranja. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu, ili profesionalnom bolešću, ne traži se uslov godina. 

RSE: Kolika je najniža penzija u Srbiji? Mnogi se žale da ne mogu da žive sa tako malim penzijama. 

Najniži iznos penzije je 8.177 dinara ...

MIRKOV: Najniži iznos penzije je 8.177 dinara. 

RSE: Koliko ljudi prima toliku penziju? 

MIRKOV: Trenutno imamo 51.542 korisnika. 

RSE: Kolika je najviša penzija u Srbiji? 

MIRKOV: Najviših penzija imamo dve vrste. Imamo najvišu penziju po Zakonu koji se primenjivao do 10. aprila 2003. godine i onu koja se primenjuje od 10. aprila 2003. godine. Najviša penzija po starom Zakonu iznosi 53.339,53 dinara i takvih imamo 2.217 korisnika. Najviša penzija po Zakonu od 10. aprila 2003. godine, za 40 godina staža osiguranja, je 71.336 dinara i takav je jedan korisnik. Prema ovom Zakonu penzijski staž može iznositi najviše 45 godina. Upravo je to uvedeno zbog osiguranika koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Preko 40 godina, godina se računa kao 6 meseci. Tako je najviša penzija, za one sa 42,5 godine staža, 75.794 dinara. Takvih imamo 33 korisnika. To su uglavnom osiguranici koji su imali jako dobre zarade. Zakonom je propisano da najviši godišnji lični koeficijent za obračun, pošto smo prešli na bodovni sistem, može iznositi pet, a limitira se penzija na četiri prosečne zarade. Oni su u tom limitu. Bojim se da ćemo imati sve manje takvih, obzirom da je godišnji lični koeficijent limitiran izmenama Zakona iz 2005. godine.  

RSE: Kako naši ljudi primaju penziju na Kosovu, preko našeg ili kosovskog PIO Fonda? 

MIRKOV: Preko našeg fonda, oni koji su ostvarili pravo na penziju. 

RSE: Kako im stižu? 

MIRKOV: Penzije im stižu u Srbiju. 

RSE: To znači da moraju da putuju? 

MIRKOV: Da, ili mogu da ih podignu i u Kosovskoj Mitrovici. Tamo radi naša filijala. 

RSE: Kako je to regulisano sa drugim republikama bivše Jugoslavije? 

MIRKOV: Imamo sklopljene sporazume sa svim bivšim jugoslavenskim republikama, osim sa Slovenijom. Tu imamo velikih problema, jer prema propisima, koji su se primenjivali do 10. aprila 2003. godine, po Zakonu o osnovama penzijsko-invalidsko osiguranja, moramo da priznajemo staž navršen u Sloveniji. Ti ljudi nisu oštećeni, jer uzimamo u obzir njihove zarade i njihov staž. Mislim da Srbiji tu šteti što Slovenija neće da prihvati da sklopi sporazum sa nama, odugovlači sa tim. 

RSE: Mislite li da će ipak doći do toga? 

MIRKOV: Iskreno se nadam da hoće. 

RSE: Šta mislite o dobrovoljnim penzionim fondovima? Treba li imati poverenja u njih? 

MIRKOV: Ne mogu da kažem ni pozitivno ni negativno mišljenje. Čekam da vidim prve korisnike penzija dobrovoljnih penzijskih fondova. Dobrovoljni fondovi funkcionišu po principu dobrovoljnosti. Ako neko hoće da uplaćuje i na taj način sebi obezbedi još jedan prihod u starosti, mora po principu dobrovoljnosti sam da se opredeli za to. 

RSE: Od 1. januara 2008. godine vaš Fond se spojio sa Fondom samostalnih delatnosti, ali ne i sa vojnim fondom? Zašto ne i sa vojnim? 

MIRKOV: Jako puno posla je i sada sa spajanjem ova tri fonda. Nije lako spojiti tri institucije sa tolikim brojem penzionera i osiguranika. Očekujemo tokom ove godine, ili početkom 2009. godine, da se spojimo i sa Vojnim fondom. Zakonom o vojsci je propisao da se vojne penzije usklađuju na način propisan našim Zakonom. To je pretpostavka da će i vojni penzioneri ući jednog dana u sistem penzijskog osiguranja koji važi za sve osiguranike. Normalno je da će i oni biti jedna od određenih kategorija koje su pod posebnim uslovima da idu u penziju. 

RSE: Fond samostalnih delatnosti je dosta bogat. Tu su advokati, biznismeni, privatnici, umetnici. Zemljoradnički fond baš i nije toliko bogat jer su tu uvek bila mala davanja. 

MIRKOV: Učešće doprinosa od svih osiguranika je oko 15-20 posto. Jako mali broj svih osiguranika uplaćuje doprinos, za razliku od Fonda samostalnih delatnosti. Normalno je da postoji jedan fond obaveznog osiguranja, a ne tri odvojena.  

RSE: Jedan fond je i u zemljama zapadne Evrope? 

MIRKOV: Jeste. 

RSE: Da li penzioneri imaju neka prava na popust u banjama, lečilištima ili pri kupovini neophodnih, ali skupih lekova? 

MIRKOV: Našim Zakonom je propisano da se izdvaja određena suma novca, a to je 0,10 posto od ukupnih prihoda fonda, koja može da se koristi za društveni standard penzionera i mi druge pogodnosti za penzionere nemamo. Postoji još jedna pogodnost, a to je pravo na korišćenje banje penzionerima sa najnižim primanjima, onim penzionerima čija penzija ne prelazi prosečnu. Naš Fond je zaključio takav ugovor sa RK centrima da penzioner može da ode u banju, ili drugo lečilište, ali da to plaća u ratama. Konkurs se raspisuje, pravi se rang lista i šalju su penzioneri u banju na oporavak.