Počelo je i zvanično jednoipomesečno besomučno udvaranje partija biračima. Stranački lideri – i sa ove i sa one strane vlasti – za razliku od 2008, ne nude više bajke o stotinama hiljada radnih mesta niti o hiljadu eura po besplatnoj akciji javnih preduzeća, ali šire jeftinu demogogiju u manjim pakovanjima i reciklirana obećanja o ozbiljnim namerama.
Predizborna pijaca prepuna je robe sumnjivog kvaliteta. Iza tezge na kojoj slogane prodaju Demokrati, predsednik koji je pobrkao državu i partiju, uverava naivne da nastavlja
Zoranov put i da, i kad bi hteo, ne bi smeo da odustane jer zna da “Zoran posmatra i gleda da li smo odustali”.
Prvi čovek sa te liste
Dragan Đilas kao svoju prednost nad ljutom konkurencijom u obličju poslanice Srpske napredne stranke
Jorgovanke Tabaković, nudi gospođu
Ružicu Đinđić. Ponovo sramno profitiranje na pokojnom premijeru.
I pažnje vredna incijativa građana, oličena u peticiji od više od 150 000 potpisa, da se ukine porez na dečju opremu dobro je iskorišćena na predizbornom buvljaku.
Vlast, tako, obećava da će taj harač ukinuti i da će, dodatno, smanjiti i porez na plate.
Mlađan Diknić, prvak Ujedinjenih regiona Srbije, valjda najodgovorniji što srpska preduzeća moraju da plaćaju čak 66 parafiskalnih nameta, od kojih je, valjda, najluđi takozvana firmarina, ne manje “zaslužan” i za to što ih je država naterala da plaćaju porez na dodatnu vrednost i pre nego što realizuju prodaju roba ili usluga, sada okreće ćurak i zalaže se za to da se taj namet državi izmiruje tek nakon naplate.
Boris Tadić tokom predizborne kampanje u Kragujevcu, 18. mart 2012.x
Boris Tadić tokom predizborne kampanje u Kragujevcu, 18. mart 2012.
Ponavlja se i predizborna sapunica iz prošlogodišnjih izbora. Opet se daju svečane zakletve da će se i javnih preduzeća isterati partijski poslušnici i u njih dovesti stručnjaci.
Vlast koja je opljačkala građane, usuđuje se još i da im "otvara oči" o tome kako da prežive. Tako ih je Predsednik, baš kao da je slučajno zalutao u njihovu zemlju, posavetovao da preuzmu egzistenciju u sopstvene ruke time što će otvarati male porodične firme. Uprkos tome što su desetine hiljada takvih firmi za Tadićevog vakta propale zbog neviđeno bezobraznih harača koje je njegova raspisala – gore pomenutih 66 poreza, taksi i drugih nameta.
I tako redom. Sve stranke uglavnom dele ista obećanja, ali one vladine građanima ne objašnjava šta ih je sprečavalo da prionu na njihovo u protekle četiri godine.
Povećanje standarda nije na meniju
Dramatičnih ponuda boljeg života, u ovoj kampanji, za razliku od prethodne, nema mnogo. Čak i srpski demagozi, očigledno, shvataju, da zbog kakvog-takvog legitimiteta ne smeju toliko preterivati, pa su pribegli deljenju skromnijih darova. Ukinuće, tako, pomenuti namet na opremu za bebe, ali prećutaće da će odmah posle izbora povećati porez, kaže
Biljana Stepanović iz Biznis-info grupe:
“Bitka za bebe je taman dobro došla akcija da se ukine PDV na opremu za bebe. To je, naravno, moglo i ranije da se uradi, ali sada lepo izgleda. Najavljuje se i smanjenje nameta na plate, što nije moguće, ali ono što, recimo, vlast sada pred izbore prećutkuje – to je da će PDV morati da se poveća posle izbora. U suštini, nema mnogo šta da se obeća, pa se obećava ono što se može obećati. Povećanje standarda i zaposlenosti se sada takoreći i ne pominje u predizbornoj priči jer je svima jasno da tako nešto nije realno. Ako vidite rast kursa evra, a time i rata za kredite, svakodnevna poskupljenja i najave novih, ako vidite da sve više preduzeća propada, jasno vam je da nema velikih stvari koje se ljudima mogu obećati. A nema ni velikih privatizacija, nema više besplatnih akcija, tako da nisam sigurna da će se ljudi na predstojećim izborima opredeljivati na osnovu ekonomskih predizbornih obećanja”, kaže Stepanovićeva.
Sudeći po odgovorima Užičana, građani ovog puta ne nasedaju na ponudu sa predizborne pijace, pa tako, ne veruju nikome:
Istraživanja pokazuju da su građani siti beskrajnih šarenih laža o identitetu i interesima “nebeske” Srbije, čak i sage o Kosovu i o evropskim integracijama. Da ih, kratko rečeno, zanima njihov stvarni život ovde i sada – zaposlenje, bolji standard i iskorenjivanje endemske korupcije.
Političari su, međutim, shvatili da se i to može naplatiti, pa se tako se mogu objasniti njihova predizborna obećanja da su spremni da se odreknu svojih privilegija. Ona će, međutim, ako građani ostanu pasivni, baš kao i do sada, ostati prazne predizborne floskule, ocenjuje
Zoran Stojiljković, profesor beogradskog Fakluteta političkih nauka.
On se posebno osvrće na reciklirana predizborna obećanja o departizaciji i depolitizaciji javnih preduzeća kroz uvođenje konkursa za izbor direktora u njima i na kontrolu njihovih javnih nabavki.
“Kritična je tačka ko će sprovoditi konkursne procedure, ako se zaista bude išlo na konkursno biranje ljudi za čelne pozicije u javnim preduzećima. Drugo, koji će se kriterijumi zadovoljavati. I treće, a to je veoma važno, jeste rad mreže antikoruptivnih institucija kroz sistem umrežavanja – od toga da se procenjuje koliko su racionalne javne nabavke tih preduzeća i kako se sprovode, do toga da se upoređuju davanja donacija političkim strankama u izbornoj kampanji i van nje sa dobijanjem poslova u tenderima javnih preduzeća. Samo te objedinjene mere mogu da daju neki rezultat. Kad vidim da je neko na sve to pristao, onda ću mu i poverovati. A što se tiče uvođenja konkursa za izbor rukovodilaca javnih preduzeća, stvar nije u tome da oni koje vlast bude birala formalno nemaju partijsku knjižicu, to ništa ne znači”, upozorava Stojiljković.