Kragujevac i ovaj Prvi maj dočekuje bez prazničnih manifestacija i nekadašnjih sindikalnih proslava. U industrijskom centru nekadašnje Jugoslavije, gradu koji je nekada nazivan radničkim i samoupravljačkim, izostao je tradicionalni sindikalni prvomajski uranak, a Praznik rada protiče u znaku izborne kampanje i dve stranačke konvencije.
Jugoslav Ristić, predsednik kragujevačkog Gradskog veća Samostalnog sindikata kaže da radnici u Srbiji nemaju previše razlog i motiva za proslavu Prvog maja jer se na početku 21. veka bore za prava za koja su se borili i njihove kolege u Čikagu krajem 19. veka.
„Danas se radnici u Srbiji bore za osmočasovno radno vreme, bore se za pravo za minimalnu zaradu... Danas u Srbiji ima veoma malo razloga za slavlje, a pogotovu u tom svetu radništva, jer ono što se dogodilo ne zaslužuje da se proslavlja, više zaslužuje da se protestvuje što mi i radimo tako reći svakodnevno“, kaže Ristić.
Mnoga preduzeća u Kragujevcu spojila su radne dane između dva vikenda sa prvomajskim praznicima i tako zaposlenima omogućila mini odmor u trajanju od devet dana.
Međutim, zbog ekonomskih nedaća, malih i neredovnih zarada za Dan rada neće mnogo slaviti ni oni koji imaju posao, a pogotovu takozvani tranzicioni gubitnici, koji su ostali i bez posla i bez plata.
„Kako da proslaviš praznik bez posla i para? Ako porodicu ne odvedeš negde na izlet to ti nije praznik. A sa čim i sa kojom platom da to uradiš? S kojim standardom? Kada čovek ima para onda može da slavi, a kada nema onda ne može ništa da slavi. Pošto više ne radimo kao što smo radili, taj praznik je u drugom planu. Odavno ga ne slavim“, pričaju Kragujevčani.
Publicista Miodrag Stojilović kaže da su raspad bivše države, ratovi i dugotrajna ekonomska kriza devalvirali skoro sve nekadašnje praznike uključujući i Praznik rada, ali i nekadašnji način njihove proslave i prazničnog druženja.
„Mnogo šta je kod nas nazadovalo i zbog lomova koje smo imali prilikom propasti prethodne države, u ratovima i sankcijama. Dakle, opštem osiromašenju pa je u tim uslovima devalvirao i odnos prema praznicima. Pri tome, to nije samo odnos prema određenom dano, to je i odnos prema našem okruženju, prema druženji i prema kolektivnom životu“, kaže Stojilović.
Zbog svega toga otkazano je i ranije najavljeno prepodnevno druženje uz kuvani pasulj, gulaš i riblju čorbu pored jezera Bubanj, a izostali su i tradicionalni trubači iz Vranja koji su ranijih godina, za sitan bakšiš, pod prozorima Kragujevčana svirali Čoček i Koštanu.