Iako Kosovo ima sigurosne mehanizme putem kojih se mogu pratiti pojedinci koji bi mogli da se uključe u sukobe van teritorije Kosova, postoji pravni vakum za sankcionisanje takvih osoba jer je upravo jedan takav zakon stao na – pola puta.
Sredinom marta Skupština Kosova usvojila je u načelu Predlog zakona o zabrani udruživanja državljana Kosova u stranim oružanim sukobima van teritorije zemlje. Na skupštinskoj debati je, međutim, rečeno da je zakon previše generalizovan i da se nije jasno navelo da se radi o problemu učešća građana u ratu u Siriji, te je stoga zakon poslat na doradu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova izradilo je zakon budući da je u poslednje vreme uočen porast pojedinaca koji, uz širenje kriznih žarišta u svetu, a u cilju realizacije svojih interesa, organizovano ili nezavisno učestvuju u raznim konfliktima van zemlje za određenu sumu novca ili zbog ostalih privilegija, kazao je tada ministar Bajram Rexhepi.
Da se na jednom takvom zakonskom okviru radilo rečeno je i ranije nakon što su kosovski zvaničnici procenili da konkretno u ratu u Siriji učestvuje od 20 do 30 Kosovara.
Međutim, zakon nije stigao do drugog čitanja i usvajanja zbog raspuštanja Skupštine.
Ahmet Isufi, bivši predsednik parlamentarne Komisije za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor Bezbednosnih snaga Kosova, navodi da je Nacrt zakona u potpunosti bio spreman za drugo čitanje.
“Radi se o Nacrtu zakona koji je prošao prvo čitanje, ali do drugog čitanja nije došlo zato što se Skupština u međuvremenu raspustila. Komisija je zakon izmenila i spreman je da ide dalje i da se što pre usvoji u Skupštini Kosova. Zakoni koji su u drugom čitanju i koji nisu usvojeni, mogu se odlukom budućeg predsedništva Skupštine proslediti dalje na usvajanje“, kaže Isufi.
Naim Maloku, stručnjak za bezbednosna pitanja, u izjavi za RSE navodi da nedostatak jednog takvog zakona Kosovo dovodi u pravni vakuum, ali, po njemu, postoje nekoliko mehanizama za praćenje bezbednosne situacije, uključujući i ona lica koja mogu biti uključena u aktivnosti koje spadaju u domen terorizma ili koje su povezane sa konfliktom u Siriji.
„Kosovo u ovom trenutku nema zakonskih mehanizama i neusvajanje tog zakona praktično ostavlja Kosovo u nedostatku tih mehanizama. Kosovska obaveštajna agencija ima dobro formirano Odeljenje za borbu protiv terorizma i verujem da će odraditi dobro svoj posao u praćenju pojava ili ličnosti a koji imaju tendenciju da se uključe u bilo kakve konflikte“, naglašava Maloku.
I Isufi procenjuje da postoji pravni vakuum, ali dodaje da postoje i drugi pravni mehanizmi za rešavanje problema a koji se odnose na bezbednost u zemlji, uključujući i implikacije ili trendove angažovanja građana u sukobima u inostranstvu.
„Što se tiče pitanja sigurnosti i pravde na Kosovu, ona se mogu adresirati i sudovima i kao takva mogu se rešiti. Ali u svakom slučaju, najadekvatnije bi bilo kada bi na snazi bio zakon koji zabranjuje učešće u stranim konfliktima“, kaže Isufi.
Maloku podseća i da su pravosudni organi sada već poduzeli određene korake kao što su pretres i hapšenje nekoliko osoba u Kačaniku, a za koje se sumnjalo da su imali ulogu u rekrutaciji pojedinaca, ili da su počinili dela koja idu u korist obe strane sukoba u Siriji. Ali, prema njegovim rečima, mogućnosti njihovog sankcionisanja zakonom su još uvek slabe.
