Ponedjeljak, 08. februar/veljača 2016, 17:45 CET

    Srbija

    Nagrada Oktobarskog salona: Preispitivanje ratnog nasleđa Srbije

    Jedan od nagrađenih crteža Vladimira Miladinovića - Naslovna strana dnevnog lista "Politika ekspres" iz 1991. godine.
    Jedan od nagrađenih crteža Vladimira Miladinovića - Naslovna strana dnevnog lista "Politika ekspres" iz 1991. godine.
    “Smišljena laž: Zatočenici na slobodi”, “Medijski logor za Srbe”, “A logoraši Srbi!”, “Zatvor nije logor” – neki su od naslova iz srbijanskih medija, koje je iskoristio vizuelni umetnik Vladimir Miladinović u svom radu za koji je dobio nagradu nedavno završenog 53. Oktobarskog salona u Beogradu.

    Kroz seriju od 25 crteža oslikanih tušem, Miladinović je kopirao novinske tekstove režimskih dnevnih listova koji su u Srbiji izlazili početkom devedesetih, tačnije avgusta ’92., u vreme kad je već počela agresija Srbije na BiH. Kroz iščitavanje i ponovno ispisivanje napisa beogradskih novina – među kojima su Politika, Borba, Politika ekspres i Večernje novosti – Miladinović je posmatrao odnos ovdašnjih medija o izveštajima stranih dopisnika o zločinima i logorima za ne-Srbe u Prijedorskoj krajini.

    U razgovoru za RSE, Miladinović ističe da je projekat počeo početkom 2012. godine i napominje da je rad potrebno posmatrati u današnjem kontekstu.

    “Dakle, kao što smo imali situaciju da su postojali novinari koji su tada odbijali da rade određene stvari, a sa druge strane su postojali urednici koji su bili nekakva uniformisana lica sa pištoljem u ruci i diktirali tekst novinaru, tako mislim da je i danas to pitanje neke lične odgovornosti”, kaže Miladinović.

    Vladimir MiladinovićVladimir Miladinović
    x
    Vladimir Miladinović
    Vladimir Miladinović
    “Šta zapravo znači”, dodaje on, “kada vi odete na trafiku ujutro, kupite svoje omiljene novine i odete na kafu da ih iščitate? Radi se o jednoj vrsti participacije u nečemu što je mnogo šire. Dakle, sve ono što se dešava na polju ličnog kreira neke šire društvene odnose. Vi zapravo morate da budete svesni da uvek učestvujete u nekoj politici i ideologiji.”

    Nagradu u vrednosti od 250.000 dinara Miladinoviću je dodelio tročlani žiri koji su činili direktorka galerije ''Boniers Konsthall'' iz Stokholma, Sara Arhenius, zamenica direktora Fondacije ''Andrzeja Wroblenskiego'' Magdalena Zilkovska i istoričar umetnosti Nikola Dedić. Reč je, kaže za RSE Dedić, o hrabrom radu koji na radikalan način preispituje ratno nasleđe srpskog društva iz devedesetih godina.

    “Ono o čemu priča Miladinovićev rad je zapravo na koji način su ratovi očistili prostor za artikulisanje ekonomske privatizacije i tranzicije 2000. godina. Žiri se negde možda baš zbog toga odlučio za ovaj rad, ne samo zato što problematizuje jednu tešku temu, već istovremeno zbog toga što Miladinović nastupa sa vrlo jasnih kako političkih i ideoloških, tako i teoretskih polazišta”, objašnjava Dedić.

    Vladimir Miladinović je član umetničkog projekta “Četiri lica Omarske” koji se bavi različitim istorijskim aspektima rudnika Omarska u blizini Prijedora koji je tokom rata u BiH, odlukom srpskih vlasti u Prijedoru, pretvoren u koncentracioni logor. Pretpostavlja se da je kroz Omarsku prošlo više od 3.000 logoraša bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, a da je 700 do 900 njih ubijeno. Logor do danas nije dobio spomen obeležje jer se nalazi na zemljištu indijsko-britanske kompanije za proizvodnju čelika “ArcelorMittal”, koja je porodicama žrtava zabranila i traženje nestalih na području rudničkih kopova.

    Nagrađeni radovi izloženi u okviru Oktobarskog salona u BeograduNagrađeni radovi izloženi u okviru Oktobarskog salona u Beogradu
    x
    Nagrađeni radovi izloženi u okviru Oktobarskog salona u Beogradu
    Nagrađeni radovi izloženi u okviru Oktobarskog salona u Beogradu
    Mesto stradanja nesrpskih civila još uvek nije posetio nijedan zvaničnik iz Srbije, a kao i ovdašnjim političararima, Omarska i drugi logori poput Trnopolja, Keraterma, Stajićeva, nije interesantna tema ni umetnicima.

    Nije lako raditi sa traumatičnim mestima sadašnjosti, objašnjava ovaj fenomen Nikola Dedić ali dodaje da upravo zbog toga “svaka prava umetnost treba da čini vidljivim ono što je zahvaljujući radu ideologije nevidljivo”.

    Prema rečima Vladimira Miladinovića, na delu je s jedne strane ćutanje o recentnoj prošlosti, dok se sa druge gradi nacionalni mit glorifikacijom jednog dela davne istorije.

    “Ono što sam pokušao je da kroz iščitavanje arhivske građe prodrem u nešto što je bitno za čitav nacionalni identitet jedne etničke grupe. Došli smo do toga da bez razgovora o onome što se dešavalo tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, konkretno na prostoru Prijedorske krajine, mi ne možemo da pričamo ni o kojoj prošlosti – ni daljoj ni bližoj, dok u te odnose ne upišemo sve ono što se dešavalo devedesetih”, zaključuje Miladinović.
    Ovaj forum je zaključen
    Sortiranje komentara
    Komentari
         
    Ime: VB Grad: Beograd
    09.11.2012 13:02
    "Nije lako raditi na traumaticnim mestima sadasnjosti...",ali zato bi imali mnogo toga da kazemo o Jasenovcu,Jadovnu i Jastrebarskom od pre 70 godina.Nije vazno da li smo tamo bili,da li smo dosli do informacija iz relevantne literature,a jos bolje iz feljtona i zapaljivih tekstova koji su inicirali ovaj krvavi bratoubilacki rat-nasa prica bi bila duga,krvava i pravedna.Medjutim,kad smo mi ustase,a Hrvati,Bosnjaci i drugi zrtve,onda nam je tesko,pa se jos ima i razumevanja za nase nevolje...Nije toliko problem sto ne mogu da govore sami egzekutori,nego je problem sto nasa elita snom mrtvijem spava i sanja granice od Tokija do Karlovca i Karlobaga.
    Veliki je pomak sto neko dobija nagradu za otskrinutu istinu i sto o tome mozemo da citamo,makar i na "stranim sajtovima"(vi ste ipak vise moji od mnogih "Nasih"!)

    Ime: P. A.
    07.11.2012 18:37
    Dobro je i ovako.
    Ali.
    Ovo je toliko vazno da ne bi smjelo proci samo kao 'hepening' i 'performans'. Novinari koji su potpisivali te tekstove i urednici koji su ih ohrabrivali i publikovali jednako su krivi za ljudske tragedije kao i starjesine neposredni izvrsioci naredjenja da se puca i bombarduje. Mozda jos gorem jer vonici imaju makar mali rizik da i samo budu ranjeni.

    Ime: Anonimni posjetilac
    06.11.2012 23:50
    Kaj je ovo gospeti svi stranci sagovornici ni jedan domaci
    niti jedno ime sa ovih prostora

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Gaf nedelje

    Nije pronađeno ništa za ovaj widget30861

    Srpski s mukom

    Hoću-neću, ili: Limiti političkog žongliranja

    Odavno je primećeno da je tehniku vladanja Vučića moguće opisati kao permanentnu predizbornu kampanju, što se tumači time da je premijer kroz sada već dugogodšnje političko iskustvo shvatio da mu kampanje najbolje idu od ruke
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Druga epizoda - Bijeljinai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    08.02.2016
    RSE u saradnji sa The National Endowment for Democracy emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. U novoj sezoni od 52 epizode, čija je središnja tema nasilje sa kojim se mladi suočavaju, tolerancija, ljudska prava, druga epizoda govori o mladima u Bijeljini. Voditelj je Marčelo. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

    Kolumbija: Trudnice zaražene virusom zika

    Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santoš je rekao da je preko 3.100 trudnica u njegovoj zemlji inficirano virusom zika koji prenose komarci.

    Republikanski kandidati kritikovali Rubija

    Republikanski predsednički pretendenti učestvovali su u poslednjoj debati pre prvih, velikih tradicionalnih izbora koji se održavaju u utorak u Nju Hempširu.

    Traganje za preživelima na Tajvanu

    Hiljade pripadnika spasilačkih ekipa na Tajvanu prečišćavale su ogromne količine ruševina, tragajući za preživelima snažnog zemljotresa koji je potresao grad Tainan