Subota, 20. septembar/rujan 2014, 02:07 CET

Iz mog ugla

Đilas, Vučić i „igranka“ na višem nivou

Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić
U Demokratskoj stranci nakon majskih izbora zatreslo se brdo, a iz te treske se rodio miš, ne kao metafora za neku osobu, nego za ono stanje u kojem se mnogo „velikih“ reči potroši nizašta, jer se na kraju rasplet svede na najbanalnije od mogućih rešenja. Naravno, pod uslovom da je ovo uopšte rasplet, a ne tek predah za dobrobit stranke kojoj je pretio rascep iz kojeg niko ne bi stvarno profitirao. Dobro, ne baš niko: aktuelnoj vlasti uopšte ne bi bilo mrsko da, umesto jedne velike, ima posla sa dvema osrednjim strankama od kojih joj ne bi pretila nikakva naročita opasnost.

Odakle god da priđete njegovoj odluci, uvek vam se nameće isti zaključak: Boris Tadić je sabrao dva i dva i zaključio da gubi, i da je jedini način da se to izbegne taj da preda meč Đilasu bez borbe, gledajući da taj svoj poraz skupo proda, i tako ga zapravo neutrališe koliko je god moguće. Nije malo onih koji smatraju da je u tome uspeo i da je prilično ograničio buduću Đilasovu moć, samo što će pre biti da je to išlo u prilog Bojanu Pajtiću nego Tadiću samom. Naime, Pajtić iz ovog sukoba isplivava kao onaj „zlatni glas“ u Demokratskoj stranci, onaj ko zapravo „presuđuje“. Ako je po rezultatima u prethodnom periodu, kao i po ponašanju prema partnerima i protivnicima, u tome ipak ima neke pravde.

Predstojeća skupština DS-a trebalo bi da ozvaniči novi raspored snaga, uključujući i Tadićevo mesto „počasnog predsednika“. Pošto nam se sada to predstavlja kao baš jako dobro i zgodno rešenje, čovek teško odoleva luckastoj pomisli da je možda, po toj istoj matrici, i Tomislav Nikolić onomad trebalo da ponudi Tadiću mesto počasnog predsednika Srbije, i u zemlji bi sve bilo u redu... Osim što stvari u politici ipak funkcionišu mnogo drugačije, i što to svi znaju, šta god pričali.

Kako god, tek što je Dragan Đilas osigurao mesto predsednika Demokratske stranke, pozicija gradonačelnika Beograda mu se naglo rasklimala, što ide u prilog i na ovom mestu izrečenom uverenju kako je Đilas „bezbedan“ samo dok se ne završi postizborni rusvaj u DS-u, i ni dana duže. Beograd je naprosto isuviše vredna „zlatna koka“ da bi namnoženi kadrovi naprednjaka i okolnih stranaka trajno suspregli svoje nabujale apetite. Beograd donosi mnogo novca za raspolaganje njime, mnogo atraktivnih sinekura svih vrsta: ko bi tome odoleo, naročito nakon dugog opozicionog posta, u kojem je izrasla cela jedna nova generacija političkih „postradikala“ koji samo iz nostalgičnih priča starijih kolega znaju kako je to biti na vlasti? To što naprednjaci pokazuju doslovno dramatičan manjak kompetentnih ljudi i za ovoliko vlasti koliko su do sada osvojioli svakako ih neće omesti niti im obuzdati ambicije: nadati se tome bilo bi isto kao očekivati da se neko požali na to koliko mu je pameti dobri Bog dodelio kad je ono delio pamet. To ne biva. Ono što Đilasa i demokrate čuva na vlasti u Beogradu više je preplet interesa, uključujući i čuveni separatni koalicioni sporazum s klijentelističkom strankom penzionera. Koliko je to zdrava i čvrsta osnovica za opstanak na vlasti, i to je nešto što ćemo ubrzo saznati.

Ipak, ima tu još nešto što Đilasu i(li) demokratama može sačuvati pozicije na vlasti u glavnom gradu: nazovimo to „faktor Vučić“. Čini se da je Aleksandar Vučić jedini u Srpskoj naprednoj stranci zadužen za „strateško razmišljanje“ i gledanje dva ili tri poteza unapred, pa da otuda baš on – a ko bi drugi u SNS, uostalom, to i mogao? – bar donekle obuzdava sve javnije krčeću „beogradsku glad“ svojih podređenih. Dok marljivo skuplja poene i bilduje popularnost na retorički razmahanoj „borbi protiv korupcije“, Vučić se veoma šturo izražava o „beogradskoj situaciji“, biće bar delom i zato što su odnosi u vladajućoj koaliciji, naročito sa Dačićevim socijalistima, daleko od ljubavnih, i što tu upravo „nova“ Demokratska stranka možda može da posluži kao džoker, ili bar kao stredstvo „plašenja“ sadašnjih koalicionih partnera. Naprednjaci i demokrate imali bi vrlo komotnu većinu za vladanje Srbijom na svim nivoima. To je matematika, naravno, a život je mnogo protivrečenija materija, i ova se kombinacija ne mora nikada u stvarnosti dogoditi, i zapravo je još uvek prilično nerealno da se dogodi, ali u politici su i strahovi važan faktor: štošta ćete progutati što inače ne biste, ako vam se predoči alternativa u vidu gubitka vlasti u korist nekog drugog partnera. Da stvar bude još malo komplikovanija, ono što zna Vučić zna i Dačić, a na koncu i on bi mogao sa demokratama ponovo... I tu kombinacijama nipošto nije kraj.

Na kraju ispada da „rasplet“ u Demokratskoj stranci ništa nije raspleo, nego da prava politička igranka tek počinje. U tim igrankama dozvoljeno je uglavnom sve, partneri uredno staju jedni drugima na nogu, igra se i bez muzike ili na pogrešnu melodiju. Dragan Đilas se u tim okretnim igrama do sada dobro snalazio, ali ovo sada je ipak igra na višem nivou, i tu se mane i nedosteaci lakše uočavaju, teže neutrališu i skuplje koštaju.

Teofil Pančić

Kolumnista je i kritičar nedeljnika "Vreme", a od 1999. politički komentator Radija Slobodna Evropa. Pored niza drugih priznanja, Pančić je u 2010. godini dobio nagradu "Dušan Bogavac" za etiku i hrabrost.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Zoran Mirkovic Grad: Srbija
20.11.2012 14:52
http://holokaust-u-3-nivoa.blogspot.com/

Obavezno posetite sajt da vidite sta se desava u srbiji!
Odgovor

Ime: laza Grad: Demokratski Srbikistan
21.11.2012 00:08
Džabe da mi posetimo taj sajt, i bezbroj sličnih. Partije koje plaćamo iz budžeta ti i ja bi trebalo da ga posete, ali eto oni nemaju vremena jer se bave visokom politikom od koje tebi i meni ostaje da u tišini živimo u niskom standardu. Još će nam reći da smo neuki, obmanuti i da ne razumemo njihove uzvišene ideje i da ih zato napadamo. Da smo paranoični Don Kihoti tranzicije. Da smo opozicioni ili protiv vlasti. Da smo marginalni sociološki fenomen i sl. i sl. i sl.

Živ bio

Ime: Nenad Grad: Bepgrad
19.11.2012 00:58
''Ipak, ima tu još nešto što Đilasu i(li) demokratama može sačuvati pozicije na vlasti u glavnom gradu: nazovimo to „faktor Vučić''. Čini se da je Aleksandar Vučić jedini u Srpskoj naprednoj stranci zadužen za „strateško razmišljanje“ i gledanje dva ili tri poteza unapred, pa da otuda baš on – a ko bi drugi u SNS, uostalom, to i mogao? ''

Odgovor, po meni, bi bio: 1) Vučić strateški koristi igrače u stranci - oni kao nešto najavljuju a on kasnije kaže šta se u stvari dešava.2) Zorana Mihajlović, recimo, zna strateški da razmišlja. Jadranka Joksimović, takođe, zna politički da razmišlja. 3) Nebojša Stefanović ima pravo da iznese mišljenje da SNS ima aspiracije i u Beogradu - još bolje ako se Vučić ne složi sa njim, to govori da unutar stranke imaju liberalniju organizaciju u odnosu npr. na LDP i LSV.

S druge strane, za razliku od Đilasove bukvalno marketing strategije, jedina osoba u DS-u koja zna politički, strateški i argumentovano da razmišlja i dela jeste - Borko Stefanović. Ostalima (uključujući i B.T.) trebaju nekakvi savetnički i marketinški timovi od pedeset ljudi, ili pozivanje na nekakve stranačke principe i odbore ''gde će se raspravljati, pa izaći u javnost'' sa kojekakvim floskulama. A svakako bih tu izdvojio i Nadu Kolundžiju, kao osobu sa kičmom u, još uvek, paralizovanom DS-u.

Zadnji put kada sam slušao Đelića bio sam zatečem količinom besmisla koju je izgovorio taj prototip tipičnog DS kadra. Nisu ni naprednjaci bolji, ali čisto da se zna s kim se porede!

Ne vidim zašto Teofil stalno forsira Pajtića. Bilo ko da je bio kandidat DS-a u Vojvodini bi odlično prošao na izborima. Kao pojedinac Pajtić nema političku težinu, on je tek bleda senka političkog lidera. Čovek se samo i dalje kupa u ''staroj slavi'' DS-a.

Inače, podržavam Vučićevu ''borbu protiv korupcije'' ma koliko da je zaludna u ovom kvazi-sistemu, i ma koliko da je demagoška. Bolje da iko pokrene tu priču kad već nisu znali da je pokrenu oni od kojih se to očekivalo pre 5-6 god. A vreme ( ne ''Vreme'' :-) će pokazati da li je to bilo samo zavođenje.

Sa stanovišta logike dobra analiza autora texta (ako se zanemari ''umerena'' pristrasnost)

Ime: Eimen
18.11.2012 18:44
Ovaj tekst je visa matematika, ali ako se uhvatimo obicne racunaljke, onda izgleda da nema potrebne vecine da se Đilas smeni.
Odgovor

Ime: srecko Grad: Srbija
22.11.2012 12:28
Vidi se da je ovo Teofilov tekst, ironičan, bez analitičnosti. Ovoga je puna Srbija. Zašto bi se Đilas smenio, on će biti tek predsednik DS-a, i to je jedina partija koja menja svoje predsednike. Onaj koji je vredo njega više nema a to je Zoran Đinđić.
Odgovor

Ime: Nenad Grad: Beograd
19.11.2012 00:02
Ovaj tekst je dobar primer (pokušaja) profesionalnog sagledavanja političkih dešavanja bez, domaćim novinarima svojstvenog, guranja vode na neku stranačku vodenicu.
Odgovor

Ime: misterzabone Grad: srbija
22.11.2012 02:56
za obaranje djilasa najveci ucenjivacki kapacitet ima DSS.zar se skoro nije javio jedan funkcioner iz DSS povodom tog pitanja,kao nisu sa njima razgovarali pa se preporucuju.Partijska kasa kod DSS se tanji pa ne bi bilo zgoreg da i oni usicare nesto u toj igri.Zivi bili pa videli.Sve su to trgovci,nema vizionara i drzavnika
Odgovor

Ime: Nenad Grad: Beograd
22.11.2012 13:46
Misterzabone,

ti si potpuno u pravu što se tiče DSS-a. Oni se skoro uvek previđaju u političkim analizama iz ideoloških razloga, a u stvari su legitiman igrač sa više glasova nego što ih pojedinačno imaju npr. PUPS ili LDP u Bg-u. Tako da kada je Beograd u pitanju tu imaju sva zakonska i političko-matematička prava da prave vladajuću koaliciju sa SNS.

To što DSS izaziva neke akutne reakcije u mom stomaku - e to je već druga stvar. No, još mučnije visceralne senzacije mi pobuđuje PUPS družina kao ''stabilni partner'' DS-a u glavnom gradu.