Sa Samita ministara finansija i guvernera regiona održanog u Budvi odaslata je optimistična poruka o ekonomskom razvoju Balkana: u pojedinim državama je zaustavljen trend daljeg ekonomskog pada, a u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori se očekuje ekonomski rast u 2015.
Uz različita finansijska obilježja država regiona, ministri finansija su iz Budve odaslali i ohrabrujuće poruke koje predvode trendovi u Srbiji - najvećoj ekonomiji u regionu. To će imati pozitivnog uticaja i na susjedne zemlje, ocijenio je ministar finansija Crne Gore Radoje Žugić
"Nekada je saldo datog parametra manje važan od samog trenda. Ako je tendencija dobra i pozitivna, onda je to znak oporavka, i to je znak da je privreda i ekonomija na dobrom putu", naveo je Žugić.
A te znakove prate podaci o stanju javnih finansija u Srbiji koje prezentira ministar finasija Srbije Dušan Vujović. Za četiri mjeseca ove godine deficit u toj zemlji je bio manji od 2% BDP-a, odnosno, 70 milijardi manje od planiranih 184 milijardi.
"Smanjenje je oko 600 miliona EUR, skoro duplo od planiranog poželjnog smanjenja deficita", rekao je Vujović.
No, da li je riječ o jednokratnim efektima ili održivim tendencijama? Mogu li se plate i penzije koje u Srbiji iznose oko 900 milijrdi od ukupno 1,200 milijardi ukupnih rashoda, povećati već od ove jeseni, kako se špekulise u pojedinim medijima? Na ta pitanja ministar Vujović je odgovorio u kondicionalnim rečenicama:
"Razgovaramo o tome. Ali je potez smanjenja jako važan da bi poslao pravilne signale: država ne smije da bude najizdašniji i najbolji izvor zapošljavanja, to mora biti privatan sektor. I svi pokazatelji za prvi kvartak govore da je privatan sektor u velikoj mjeri kompenzirao smanjenje plata i penzija. Nama se nivo poreza iz plata zadržao na istom nivou, isto tako doprinosi na plate, znači vidimo da privatan sektor već hvata korak."
Novoj bh. vladi predstoji mnogo posla u sagledavanju stanja državnih finansija, zatečenog deficita i neizmirenih obaveza. a potom i postavljanju temelja za nužne reforme. Prvo treba izmiriti te dugove, pa tek onda planirati nove razvojne politike, objašnjava red poteza ministarka finansija Federacije BiH Jelka Milićević. Uz moratorij na zapošljavanje u javnom sektoru i racionalizaciju zaposlenih u organiima uprave, priprema se analiza proracunskih institucija, a u uslovima recesije, među njenim prvim mjerama biće smanjenje javne potrošnje.
"Federacija i BIH su i po tom pokazatelju visoko pozicionirane, odmah iza Hrvatske. Jer, preko 40% ukupnog BDP-a je u javnom sektoru, odnosno javnoj potrošnji. Već sada imamo grube pokazatelje da je neracionalno postavljeno oko 30 institucija u Federaciji BiH", rekla je Jelka Milićević.
Neke od najboljih finansijskih pokazatelja u regionu ima Kosovo - najniži javni dug od samo 10% BDP-a, kao i jednu od najviših stopa ekonomskog rasta od 3,5%. No, reforme i dalje traju, a na redu je racionalizacija plata u javnom sektoru, najavljuje ministar finansija Kosova Avdulah Hoti.
"Osim fiskalnog pravila da se ne smije premašiti 2% fiskalnog deficita, važno je uspostaviti nova pravila ya plate u javnom sektoru koje u našem slučaju čine oko jednu trećinutotlnog budžeta. Postavljamo pravilo da na godišnjem nivou plate, penzije i subvencije trebaju da se razmotre i da se uspostavi indikator koji će ih mijenjati u skladu sa normom porasta BDP-a i u skladu sa zaradama iz privatnog sektora", naveo je Hoti.
Nakon ekonomske ekspanzije i rasta od prosjecno oko 9 %, potom i dvije recesije, u Crnoj Gori se poslednje dvije godine bilježe pokazatelji ekonomskog oporavka. U kvartalu ove godine on doseže 3,5 %. što je i prosječna stopa rasta koju Vlada projektuje za naredne tri godine.
Ministar finansija Radoje Žugić ocjenjuje da je Crna Gora na putu održivosti i stabilnosti javnih finansija.
"Pri sagledavanju regionalnih finansijskih parametara, nijedna zemlja ne može se posmatrati izolovano. Pritom, kod nas u Crnoj Gori je finansijska slika nešto drugačija, kao i na Kosovu, jer mi smo eurizovana ekonomija, a nismo članica eurozone. Zato snaga monetarnih instrumenata nije ona koja bi trebala da bude, i koja će nadamo se biti uskoro, kada završimo naše važne ciljeve spoljne politike, a to su euro-atlantske integracije. Kada postanemo članica eurozone, imaćemo dodatne benefite i snažnije monetarne instrumente", konstatovao je Žugić.
